RASHODI POUZDANI - PRIHODI NEIZVESNI

Ekonomska politika Jugoslavije za 1999. godinu

Iako jugoslovenska privreda startuje u 1999. godinu u nepovoljnijim uslovima nego godinu dana ranije, u drzavnim strukturama planiran je ambiciozni rast drustvenog proizvoda od 7 odsto. Ekonomski razvoj se oslanja na sredstva iz domacih izvora, a socijalni mir se odrzava na cinjenici da polovina jugoslovenskih domacinstava ima njivu ili bastu.

AIM, PODGORICA, 30. 11. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

U poredjenju sa ovogdisnjim (9,6 milijardi) Savezna vlada se opredelila za znacajni porast federalnog budzeta za 1999. godinu od 15, 848 milijardi dinara. Najveci deo sredstava, kao i obicno predvidjen je za odbranu zemlje pa vojni budzet iznosi 11,3 milijardi dinara. Predvidjeni porast potrosnje prema tvrdnji Savezne vlade, oslanja se na projektovani porast drustvenog proizvoda od 7 odsto, a to se poklapa i s procenom Vlade Srbije da drustveni proizvod u Srbiji iduce godine bude veci za 7 odsto. To je ovih dana najavio i srpski premijer Mirko Marjanovic, uz konstataciju da ce Srbija da nastavi sa stabilnim ekonomskim i socijalnim razvojem.Takav optimizam oslanja se na tek usvojen poreski paket, kojim je predvidjeno da se od gradjana sakupi dodatnih 2,3 milijardi dinara. Ovaj paket predstavljen je kao rasterecenje privrede i gradjana, ali nije jasno kako mogu da se smanje izdaci poreskih obaveznika, a da u isto vreme budu povecani prihodi iz poreskih izvora. Vlada Srbije to objasnjava prosirenjem kruga poreskih obveznika. Iako zvanicnici tvrde suprotno takav potez tesko da moze da prodje bez inflatornog udara.

Crnogorski premijer Filip Vujanovic je vec reagovao tvrdnjom da ce Crna Gora imati svoju posebnu politiku ekonomskog razvoja republike u 1999. godini, jer smatra da projekcija Savezne vlade nije realna. Dakle, dve republike ce i u iducoj godini nastaviti da vode medjusobno neusaglasenu ekonomsku politiku.

Ostvarivanje ovogodisnje ekonomske politike znacajno odstupa od usvojene. Zvanicno je predvidjen porast drustvenog proizvoda od 10 odsto, a prema dosadasnjim rezultatima on ce biti tek polovicno ostvaren. Jugoslavija je na pocetku godine imala povoljnije uslove za razvoj od onih koji je cekaju na startu pretposlednje godine 20-tog veka. Tada je Jugoslavija mogla da racuna na povlascen izvoz na trziste Evropske unije. Ove povlastice su proslog proleca ukinute zbog ocene Evropske unije da nasa zemlja ne postuje standarde u medjunarodnim odnosima. Pored toga doneta je i odluka o zabrani ulaganja u jugoslovensku privredu, koja je jos na znazi.

Guverner centralne banke Dusan Vlatkovic izjavio je da odnosi Jugoslavije s medjunarodnim finansijskim institucijama i dalje ostaju problematicni, odnosno da se ne moze ocekivati da bude regulisano njeno clanstvo u Medjunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Bez toga Jugoslaviji ostaju i dalje zatvorena vrata na medjunarodnom trzistu finansijskog kapitala.

Na cemu se onda bazira optimizam jugoslovenskih celnika u pogledu ekonomskog razvoja Jugoslavije u 1999 tesko je jednostavno reci, a ne podleci sankcijama vazeceg Zakona o informisanju. Nije realizovano ni planirano povecanje ovogodisnjeg izvoza od 28,8 odsto.Vlast priznaje da je izvoz povecan tek za nepunih pet odsto. Samo zbog ukidanja povlastica od strane Evropske unije Jugoslavija je izgubila vise od 200 miliona dolara.

Jugoslovenska privreda je, naime, zavisna od svetskog trzista na dva nacina. Da bi se povecala prizvodnja privredi je neophodna znacajna finasijska i kreditna podrska iz inostranstva, a u isto vreme i laksi prolaz na robno trziste. Zasad su oba kanala dosta neprohodna. Zapadnoevropsko trziste je za jugoslovensku privredu najznacajnije, jer se na njenu ostvarivao najveci izvoz, dok je od istog trzista zavisila u pogledu uvoza repromaterijala i savremene tehnologije.

Medju ekonomistima takodje preovladava uverenje da Jugoslavija s domacim izvorima kapitala ne moze da ostvari predvidjenu stopu razvoja. Tako profesor Jurij Bajec smatra da skidanje sankcija predstavlja uslov za ostvarivanje planirane ekonomske politike. Ovaj ekonomista smatra da se ukidanjem zabrane investiranja u Jugoslaviji moze iz inostranstva da se obezbedi izmedju 500 i 800 miliona dolara u 1999. godini.

Kreatori ekonomske politike za 1999. godinu nisu objasnili na osnovu cega su planirali porast drustvenog proizvoda od 7 posto. Ocigledno je da se on oslanja na domace izvore. Pre svega na sredstva od zapocete privatizacije i opredeljenja da se sto veca sredstva izvuku iz stanovnistva. Procene su da gradjani raspolazu sa preko 5 milijardi DEM, koje drze kod svojih kuca, jer nemaju poverenje u domace banke kod kojih im je ostala ustedjevina od 7 milijardi DEM.

Dok u vladajucim strukturama postoji uverenje da kod gradjana postoje respektivna finansijska sredstva, beogradski socilog dr Danilo Mrksic je na osnovu visemesecnih istrazivanja dosao do podataka koji materijalnu sposobnost gradjana prikazuje u drugacijem svetlu. Prema njegovoj studiji, od 2,5 miliona domacinstava dve petine su na vrlo niskim materijalnim granama. Od tih milion porodica jedna trecina je u dubokom siromastvu, a dve trecine se nalaze pred stalnom opasnoscu da se pridruze onim prvima. Drugi milon porodica nalazi se ni na nebu ni na zemlji: smanjivanjem svojih potreba, uspevaju da sastave kraj s krajem. Samo petina od ukupnog broja porodica spada u drustveni sloj koji je uspeo da izbegne opasnost od siromastva, dok se oko sto hiljada porodica obogatilo, od cega 20 hiljada spada u vrlo imucna domacinstva.

Savezna vlada je pripremila zakon o dugorocnom vracanju devizne stednje, koji treba da bude usvojen istovremeno s politikom ekonomskog razvoja. Racuna se da ce taj zakon da pomogne u vracanju poverenja gradjana prema bankama. Ovaj zakon je svojevremeno pripremio, zajedno s timom strusnjaka, bivsi podpredsednik Savezne vlade Danko Djunic, ali je ubrzo dao ostavku kada je shvatio da politicke strukture nisu spremne za radikalniju primenu ekonomske reforme. Srpski premijer Mirko Marjanovic sada ponovo najavljuje oprdeljenje za sprovodjenje reforme i na tome gradi prognoze o stabilnom ekonomskom razvoju.

Drzavni organi zasnivaju predvidjeni ekonomski razvoj i na smanjivanju sive ekonomije, pa racunaju da ce kapital, koji je bio izvan kontrole, biti usmeren u razvoj. Ovo opredeljenje, bez obzira na represivne mere, nije pouzdan garant ekonomskog razvoja. Prema studiji sociologa Mrksica, proizilazi da se oko 1,3 miliona porodica bavi sivom ekonomijom, ali da su, u medjuvremenu, u njoj ostali oni jaci dok su mnogi radili povremeno i tek za odrzavanje go log zivota. Neki su se povukli kao gubitnici. Polovina domacinstava ostvaruje znacajne dupunske zarade, dok se druga polovina samo sporadicno upusta u podrucje sive ekonomje. Prihodi su manji nego 1993. godine u vreme hiperinflacije. Prihodi ostvareni u sivoj ekonomiji sada iznose petinu, dok su pre pet godini cinili jednu trecinu dopunske zarade.

Zajedno sa stabilnim ekonomskim razvojem srpski premijer najavljuje i stabilnost u socijalnoj sferi. I pored katastrofalnog imovnog stanja vecine od 2,5 jugoslovenskih porodica rezim nije imao ozbiljnijih problema s odrzavanjem socijalnog mira, bez obzira sto je zivotni standard ove godine realno pao za 20 odsto, a penzije i plate se neredovno isplacuju. Penzioneri u Srbiji ovih dana tek primaju avgustovsku penziju, ali s izadcima prate kalendarsko vreme. Tako je samo u oktobru inflacija iznosila blizu 5 odsto (to je vreme uvodjenja poreza za odbranu zemlje). Uoceno je da su kucni buzeti znacjano, gotovo s 50 odsto optereceni izdacima za pokrivanje komunalnih troskova, koji su u ovoj godini najvise porasli. Telefonske usluge su gotovo udvostrucene, a potrosnja vode, iznad odredjene granice, je u petorostrucena. Druga polovina prihoda, kod vecine porodica, trosi se na prehranu.

Socijalni mir u Srbiji odrzava se zahvaljujuci angazovanja velikog broja domacinstava u poljoprivrednoj delatnosti. Cak polovina od 2,5 miliona porodica ima njivu ili bastu. Osamdeset odsto tih domacinstava bavi se poljoprivredom za zadovoljenje svojih potreba, dok samo preostala petina radi i za trziste. Iako predvidjeni rast od 7 odsto, bez obzira koliko je realan, za neku zemlju predstavlja veliki zamah, a za Jugoslavi ju, koja startuje s niskih pozicija, to je izuzetno skroman razvojni korak. S takvim tempom gradjani nece vratiti svoj zivotni standard iz 90-tih godina ni u sledecih 20 godina.

Ratomir Petkovic (AIM)   g' ü' ·