KOSOVO U ISCEKIVANJU PROLECA

(Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

Vojnici, diplomati, politicari..., svi se pripremaju za kosovsko prolece. Vojnici se pripremaju za rat, diplomati za sprecavanje rata, a politicari i za jedno i za drugo imajuci u vidu i sopstvenu sudbinu. Jedan od najistaknutijih vojnih komandanata OVK-a Naim Maloku izjavio je ovih dana kako nije dobro sto vodji albanske pozicije i opozicije na Kosovu primoravaju OVK da kaze poslednju rec o sustinskim politickim pitanjima.

Ovakva opaska vojnika koji je poznat i po veoma liberalnim politickim shvatanjima, pored ostalog moze biti veoma ilustrativan opis ponasanja najveceg broja albanskih politicara u sadasnjim diplomatskim trazenjima albansko-srpskog politickog dogovora. Javno se zaklinju za nezavisnost, iako znaju da je kompromis neizbezan. I dalje se ponasaju kao u vreme kada se kosovsko pitanje postavljalo iskljucivo kao retoricko pitanje i kada prazna nikoga nije obavezivala.

Sa pojavom OVK albanska politicka scena dozivela je duboku transformaciju i na to nisu mogli vise da ostanu indiferenti ni medjunarodna diplomatija, takodje ni Beograd. Tek tada su mogli videti sve negativne posledice zapostavljanja, mlakog interesovanja ili nedovoljnog angazovanja oko kosovskog pitanja. Odlucnije angazovanje moralo je da se suoci i sa unutaralbanskim vojnim ciniocem kao i sa znacajnim politickim snagama koje su pre pojave OVK, sticajem mnogih unutrasnjih okolnosti, ali i uz pomoc sa strane, bile sasvim neopravdano potisnute na marginama albanske politicke scene.

Pored ostalog, diplomati se suocavaju sa mucnim unutaralbanskim uskladjivanjem. U neku ruku to je tragikomicna situacija, ali ta vrsta uskladjivanja je neizbezna zbog toga sto unutaralbanska rivalstva i netrpeljivosti direktno uticu na tokove pregovarackog procesa. Samo uskladjivanjem moze se postici neophodno odvajanje pregovarackog procesa od opterecenja borbe za vlast i ambicija da se manipulise javnoscu. Albanski politicari, odnosno vecina njih, daleko su od shvatanja da pristup javnosti iskljucivo kao prostoj birackoj masi koja odlucuje o neposrednim nosiocima vlasti ne mora u nenormalnim ili ratnim uslovima da bude najsigurniji put za odrzavanje ili za dolazak na vlast.

Zbog toga nema mnogo izgleda da albanski politicari promene sadasnji red primarnih preokupacija koji se ovde formulise i kao prioritet vlasti nad slobodom. Pre koje nedelje propali su pokusaji za iznalazenje kompromisa u obliku formiranja vlade najsire politicke saglasnosti. U poslednjem razgovoru sa novinarima Ibrahim Rugova je rekao da Kosovo ima vladu i sve potrebne institucije. Po svemu sudeci, promene u tom smislu ne mogu se ocekivati u najskorijoj buducnosti, uprkos tome sto pitanje opste albanske saglasnosti mnogi smatraju imperativom dana. Preciznije se to izrazava i kao dilema da li ce se ujedinjenje snaga, odnosno minimalna saglasnost ostvariti pre eventualnog potpisivanja ili proglasenja nekog dokumenta o uspostavljanju privremenog stanja. Ako se to ne postigne uskoro, smatra se da ne treba iskljuciti opasnost delimicnog zaobilazenja albanskog cinioca u zavrsnom procesu dogovaranja.

Trenutno je tesko proceniti realnost te opasnosti i obim mogucih negativnih posledica. Ali, takav postupak moze naci opravdanje ili se predstaviti kao neophodan i nuzan korak u cilju sprecavanja obnove ratnog pozara na prolece. Gotovo svi kosovski akteri i drugi zainteresovani prolece uzimaju kao neku vrstu rubikona koji ce presuditi o ratu ili miru na Kosovu. Americki posrednik Kristofer Hil izjavio je prilikom poslednje posete Kosovu da se pregovaracki proces priblizava kriticnom periodu. Posto se vec opekao rokovima, sadasnje kontakte Hil naziva pregovarackim procesom koji nije vezan rokovima. Pa ipak, neke njegove kolege ne odustaju od pominjanja rokova. Nakon vise takvih najava tokom novembra koja se nisu ispunila, sada se pominju katolicki bozic i kraj decembra. Veoma zanimljiva je i Hilova opaska da se ozbiljno razmislja o obucavanju lokalne kosovske policije. Tokom vec pomenutog razgovora sa novinarima Ibrahim Rugova najavio je skori pocetak albansko-srpskih pregovora. Za narednu godinu Rugova je najavio priblizavanje resenju u obliku kosovske nezavisnosti.

Za razliku od albanskog cinioca koji u sadasnjem pregovarackom procesu nastupa razdvojen u dve politicke grupacije, Beograd nastupa veoma jedinstveno. Jedinstvo i sklad manifestuje se i u delovanju saveznih i srpskih republickih organa. U podeli posla savezni organi, odnosno Slobodan Milosevic treba izgleda da ispolje popustljivost i pomirljivost prema zahtevima medjunarodnih cinilaca kako bi se izbegle eventualne ekstremne konfrontacije sa medjunarodnom zajednicom. S druge strane, republicki organi treba da obavljaju poslove i da se prema problemu ponasaju iskljucivo u skladu sa stavom da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije i da se kosovski problemi mogu resiti iskljucivo unutar pravnog sistema Srbije. Prilikom nedavnog boravka u Pristini potpredsednik srpske vlade Ratko Markovic ocenio je da svaki pokusaj resenja izvlacenjem Kosova iz pravnog sistema Srbije vodi regionalnom balkanskom ratu.

U dosadasnjem toku angazovanja ni savezni ni republicki nivo nisu obezbedili ni najmanje uslove za sigurno ostvarivanje zacrtane politike prema Kosovu. Savezni nivo nije uspeo da izdrzi pritiske iz vana i pristao na veliko prisustvo stranaca. Nesto posebno nisu postigli ni republicki funkcioneri sa predsednikom Milutinovicem na celu. Ali, oni su iskonstruisali jedan papir sa kojim su bar koji dan mogli da skrenu paznju korisnicima zvanicnih medija. Naime, nakon dve posete samog predsednika Milutinovica u Pristini je u poslednjoj nedelji novembra potpisana takozvana Deklaracija o lokalnoj samoupravi.

Pored predstavnika srpskih vlasti iz Beograda, potpise na tom papiru u ime svojih naroda stavili su i neki ljudi za koje se ne moze reci da su na bilo koji nacin za to bili ovlasceni. Potpisali su ga pojedinci iz redova Turaka, Bosnjaka, Roma, Albanaca i Egipcana. Ali, o pravom znacaju tog teksta moze se suditi po tome sto ga nisu potpisali predstavnici Albanaca koji legitimno mogu govoriti u ime 90 odsto kosovskog stanovnistva. Svecanom potpisivanju Deklaracije, kao ni njenim pripremama nisu prisustvovali ni predstavnici kosovskih Srba. Taj beznacajni pokusaj manifestovanja jedinstva oko kosovskog pitanja sa unapred izabranim pojedincima iz drugih nacionalnih zajednica trebalo je da ilustruje izolovanost Albanaca i albanskog politickog cinioca. Medjutim, sve se vratilo kao bumerang i, na kraju, cela ta predstava je zapravo potvrdila izolovanost same Srbije na Kosovu.

Deklaracija o lokalnoj samoupravi koja je bila zaboravljena samo nekoliko dana nakon njenog potpisivanja potvrdila je, pored ostalog i nespremnost Beograda da se u bilo kom aspektu napusti politika koja je dovela do rata na Kosovu. To se drugacije moze formulisati i kao nemoc da se pruzi ozbiljan doprinos naporima za resenje diplomatskim sredstvima. Ratko Markovic nije bas slucajno govorio o regionalnom ratu upravo na svecanosti potpisivanja Deklaracije o lokalnoj samoupravi. Zeleo je da upozori na mogucnost mira samo po srpskoj meri. Po svemu sudeci, upozorenje nije bilo namenjeno toliko Albancima koliko ucesnicima te izrezirane predstave.

Svecano potpisivanje tog papira upravo u ovim trenucima tumaci se pored ostalog i kao pokusaj ispoljavanja ili isprobavanja samostalnosti u trazenju resenja za kosovsko pitanje. U daljnjim objasnjenjima taj cin se procenjuje i kao rivalski nastup u odnosu na americko posredovanje, pa cak i kao tiho odbacivanje stranog posredovanja. Medjutim, ako se ne moze govoriti o jasnoci motiva poslednjeg srpskog politickog angazovanja na Kosovu to ne znaci da se ne moze pouzdano govoriti o krajnjem rezultatu. Izleti, kako su ih neki nazivali, visokih srpskih funkcionera na Kosovu, pokazali su i dokazali kako Srbija nije vise jedini cinilac na Kosovu. Ona jeste vojnicki jaka, ali daleko je od toga da moze da nametne trajan i stabilan mir. Nakon svog poslednjeg politickog angazovanja, Srbija je najzad mogla ili trebala je da shvati da u ovim trenucima i strani cinilac postaje neposredni i nezaobilazni ucesnik u odlucivanju o ratu ili miru na Kosovu.

AIM Podgorica Fehim REXHEPI