IZMEDJU AUTONOMIJE I OTCEPLJENJA

Razgovori o Kosovu

AIM, PODGORICA, 29. 11. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Organizatoru medjunarodnog skupa "Samoopredeljenje u medjunarodnom pravu: primene na slucaj Kosova", Helsinskom odboru za ljudska prava u Srbiji, uspelo je ono sto predsedniku Srbije nikako da podje za rukom. Naime, na skup odrzan proteklog vikenda u beogradskom hotelu "Hajat" dosla je "albanska delegacija" sa Kosova (vise od dvadeset kosovskih Albanaca, uglavnom clanova nevladinih organizacija, ali i pojedinca koji medju kosovskim Albancima imaju znacajan politicki ugled i status, i nesumnjiv uticaj u politickom zivotu, kao sto je Fehmi Agani, sef pregovarackog tima). Na drugoj strani, iako pozvani, konferenciji nisu prisustvovali ni predstavnici drzavnih organa ni vecih pozicionih ni opozicionih partija Srbije. Primetno je bilo brojno prisustvo predstavnika diplomatskog kora, kojima je izgleda tema bila privlacna, kao i nevladinih organizacija i eksperata za medjunarodno pravo iz inostranstva i Beograda.

Debalans u politickom statusu ucesnika skupa profesor Zarko Korac ilustrovao je vescu beogradskog radija B 92 "da ovde sa srpske strane niko znacajan nije prisutan". "Ako bih sledio tu logiku onda bi ovde treblo da sedi Vojislav Seselj, koji je nesumnjivo zvezda u usponu na srpskom politickom nebu, i cija je karijera daleko od zavrsene". Drugim recima, kako je konstatovao Korac, "ako si dovoljno dobar da sedis na razgovorima sa Albancima mora da nista ne valjas u srpskom politickom bicu".

Interesovanje za "tako znacajnu temu zbog koje su i dosli na skup i mogucnosti da se konstruktivno razgovara", kako su sami naglasavali, kosovski Albanci, su potvrdili i ucescem u raspravi. Gotovo svi su, zastupali stav da pravo na samoopredeljenje podrazumeva i pravo na nezavisnost Kosova, dok im je Hilov projekt prihvatljiv kao prelazno resenje, i u meri u kojoj ce se izbeci ratni konflikt.

Ucesnici rasprave iz Beograda, kao i inostrani ucesnici vise su se drzali teoretskih nacela, insistirajuci na unutrasnjoj autonomiji iznoseci primere resavanja etnickih konflikata u drugim drzavama, upozoravajuci da etnicke grupe koje se bore za nezavisnu drzavnost pogresno veruju da ce posedovanje ekskluzivnog nadlestva nad teritorijom resiti sve njihove probleme. Osvrcuci se na aktuelni problem Kosova, vecina njih se zalozila za redefinisanje federalnog uredjenja SRJ, odnosno utvrdjivanja mogucnosti da Kosovo dobije status ravnopravne federalne jedinice u okviru jugoslovenske federacije.

Tradicionalna pitanja vezana za samoopredeljenje kao sto su suverenitet i borba za vlast, jos vise su se iskomplikovala zbog vaskrslog nacionalizma. Po misljenju profesora americkog Prinston univerziteta Volfganga Danspekgrubera, "u nasem vremenu poboljsano samoopredeljenje i autonomija ne moraju nuzno i automatski da impliciraju raspad suverenih drzava, to jest secesiju". Nasuprot tome on predlaze uvodjenje samouprave i decentralizacije u resavanju evropskih etnickih problema.

Pristinski profesor Zejnulah Gruda smatra da se Albancima ne moze osporiti pravo na samoopredeljenje i otcepljenje zbog toga sto u Jugoslaviji imaju status nacionalne manjine i poseduju maticnu drzavu - Albaniju. "Teza o Albancima kao nacionalnoj manjini proizvoljna je konstrukcija", smatra Gruda i navodi da na svetu ima vise naroda koji imaju dve ili vise drzava. "Po broju stanovnika Kosovo je vece no 48 drzava clanica UN, a po teritoriji vece je od 33 clanice svetske organizacije", rekao je Gruda. Na to je replicirao profesor Danspekgruber, upozoravajuci da treba razmisljati i o geostrateskom polozaju: "Lihenstajn jeste mnogo manji od Kosova, ali ima druge susede".

Mada ucesnici skupa iz Beograda u diskusiji nisu osporavali represiju vlasti na Kosovu, gotovo da nije bilo ucesnika u raspravi sa albanske strane koji nije insistirao na nasilju i drzavnom terorizmu. No, argumenti potkrepljeni brojnim slucajevima zlostavljanja i diskriminacije Albanaca bili su ocigledno namenjeni za "druge usi", i pre se mogu protumaciti kao odgovor zvanicnoj politici i stavovima ovdasnjih opozicionih stranaka kojima se brani postojece stanje na Kosovu zastupanjem teze da su tamo ostvareni najvisi standardi zastite ljudskih prava, da nema diskriminacije (jer da je taj polozaj tako tezak zar bi oni mogli formirati paralelne organe vlasti, parlament, poreski sistem, separatisticke stranke, stampu koja je slobodnija od srpske), da je secesija kriminalni akt...

Novak Pribicevic se zalagao za federalni prilaz resavanju kosovskog problema, "iako je izvesno da ce naici na ozbiljne i koordinirane otpore": "Ukoliko resenje bude sadrzavalo federalni status bice neizbezna i promena saveznog Ustava, o cemu ce i Crna Gora imati prirodno pravo da formulise svoj stav".

Osvrcuci se na zalaganja za Kosovo kao trecu federalnu jedinicu Slobodan Samardzic je konstatovao da tu nije dovoljno samo politicko zalaganje - vec argumenti, jer se tu postavlja pitanje ustavne procedure, politicke volje, pitanja podele nadleznosti federalnih jedinica, pitanje samih ustavnih promena, institucija te federacije. "Savezni Ustav spada u 'teske ustave', jer se po proceduri tesko menja: potrebna je dvotrecinska vecina u oba veca. Treba se setiti da je ta procedura onemogucila i Milosevica da prosle godine izvrsi promenu ustava".

S obzirom da je tema skupa bila samoopredeljenje o medjunarodnom pravu i primena na slucaj Kosova, sasvim je razumljivo sto je dobar deo ucesnika skupa, pogotovo albanskih, osvrnuo na najnovije predloge sporazuma (medjunarodnog i srpskog) o Kosovu, poznatijih kao Hilov i Milutinovicev plan (publikovan na dan odrzavanja ovog skupa). Tako je Veton Suroi primetio je da je Milutinovicev sporazum "neozbiljan i nepripremljen dokument kojim se nece baviti ni srpski ni albanski narod".

Po misljenju beogradskog analiticara Predraga Simica "u dva papira o Kosovu, u osnovi stoji razlicit ugao resavanja kosovskog problema". Dok se Hilov predlog zasniva na horizontalnoj, Milutinovicev se bazira na vertikalnoj autonomiji Kosova, smatra Simic. Predlog srpske strane, za razliku od Hilovog, jasno definise odnos Kosova prema Srbiji i SRJ, ucesce u republickim i saveznim organima i prava ostalih etnickih zajednica. Slicni su po tome sto oba dokumenta uvode instituciju ombudsmena.

Fehmi Agani je, kao i mnogo puta dosad, i povodom najnovijeg predloga srpske strane, konstatovao da je "Milutinovicev papir za Albance u potpunosti neprihvatljiv. Za albansku stranu prihvatljiv je samo predlog americkog posrednika Hila. Ne moze biti predmet razgovora papir koji legalizuje stanje koje je Kosovu nametnuto i ono ustrojstvo koje je uspostavilo dominaciju nad Albancima". Uvek kada postoji mogucnost da se konstruktivno razgovara Albanci su spremni za razgovor, kao ovaj na koji su dosli u Beograd, ali ce izbegavati karnevale na kojima se odigravaju smesne igre o navodnoj spremnosti za dijalog i raspravu o Kosovu, dodao je on.

Behljulj Becaj izazava pesimizam i u pogledu realizacije Hilovog plana: "Time sto sporazum Milosevic-Holbruk ima prelazni karakter, ovaj sporazum moze da posluzi za trogodisnje ili petogodisnje utrkivanje jednih da Kosovo zadrze u Srbiji, i drugih da se Kosovo otcepi. Najmanje ce u ovom prelaznom periodu strane u konfliktu izgraditi ono sto je intencija i cilj plana - izgraditi demokratske odnose i institucije. Azem Vlasi smatra da Hilov projekt treba prihvatiti kao jedno privremeno prelazno resenje, da se izbegne rat. Vlasi, inace, upozorava da "na Kosovu nije rec o secesionismu i separatizmu, odvajanju dela od celine, vec da je rec o otporu nasilnoj integraciji Kosova u jedan drugaciji ustavni poredak u kakav ranije nije spadalo".

Cinjenica da samoopredeljenje spada u red najkontroverzijnih pojmova u sferi i politicke teorije i politicke prakse. Osporavanja koja prate to pravo, pa i povodom krize na Kosovu, najcesce nastaju zbog njegove nepreciznosti, jednostranih tumacenja. Kada jedan od dva aspekta - "spoljni" ili "unutrasnji" - stice legalitet, zavisi od konkretnih okolnosti - unutrasnjih i medjunarodnih. Drugim recima, pravo na samoopredeljenje ponekad je vise pitanje politickog pragmatizma i odnosa snaga, nego pitanje principa i pravne norme, pravde i nepravde...

Vesna Bjekic (AIM)