BITKA LADjA DOVODI ITALIJENE NA SAZAM

I dok se albanski premijer Majko vracao iz svoje druge posete Italiji u roku od deset dana, camci smrti su nastavljali svoje redovno putovanje prema zapadnim obalama Jadrana. Posle vesti o razgovorima Majko - D'Alema na raznim TV kanalima usledila je i druga vest o nestanku u dubinama Jadrana sedam Albanaca, od kojih su nekolicina kosovske izbeglice. Slika italijanskog oficira mornarice koji je u rukama drzao bezivotno telo jednogodisnjeg deteta objavljena je na stranicama listova u Tirani.

Poseta od nekoliko sati premijera Majkoa u Bariju, samo desetak dana posto se vratio iz Rima, jos jednom je dokazala da su odnosi Rima sa Tiranom usredsredjeni vec izvesno vreme na tretiranju ilegalne prevoza izbeglica. Vec dve godine svi kontakti izmedju dve zemlje imali su u njihovom epicentru bitku oaza i camaca koje svakodnevno prelaze kanal Otranta prevozeci ilegalce sa albanskih obala u "obecanu zemlju". U najmanju ruku od 28. marta prosle godine, kada je vise od 80 Albanaca nestalo u hladnim vodama Jadrana posto je brod italijanske ratne mornarice "Sibila" prevrnuo jednim udarcem brod sa albanskim izbeglicama, vodeni prostor koji deli i povezuje Albaniju sa Italijom pretvoren je u jednu strasnu grobnicu gde se periodicno potapa nada Albanaca i ne samo Albanaca da se docepaju Zapada.

Sporazum u Rimu, samo inferiornost Tirane?

Novi albanski premijer je u Bariju verovatno osecao da ga steze okovratnik kada su njegovi domacini u svakom prilikom podsecali na ladje i camce sa ilegalcima. Uprkos njegovim nastojanjima da se tema rasprave pomeri na oblast ekonomske i trgovinske saradnje izmedju Italije i Albanije, problem ilegalaca je stalno lebdeo kao da je to jedino pitanje gde vlade dveju zemalja imaju o cemu da raspravljaju.

Pre dve nedelje dvojica premijera D'Aleman i Majko su se sreli u Rimu, gde su potpisali i sporazum cija se najznacajnija tacka moze smatrati pravo Italijana da se bore protiv ilegalnog prelaska i na albanskim obalama. Albanska stampa se nije bavila pojedinostima sporazuma, vec je evidentirala kao njegov najvazniji deo dolazak italijanske policije na stratesko ostrvo Sazam blizu Valone, odakle se mogu kontrolisati u samom startu ladje ili camci sa ilegalcima. Italijani se tako vracaju na Sazam posle skoro 60 godina. Ostrvo koje se smatra veoma znacajnom strateskom tackom izmedju Jonskog mora i Jadrana, takoreci je bio izgubio svoju vaznost sa vojnog gledista posle nemira od marta prosle godine. U stvari Italijani ce preuzeti potpunu kontrolu nad jednom potpuno unistenom vojnom bazom, kao i brojnim drugim objektima albanske vojske 1997. godine, koja se za ovo vreme koristila samo kao utosiste ladja i camce sa ilegalnim izbeglica.

Bilo kako bilo, u Albaniji je Rimski sporazum vise shvacen kao inferiornost albanske Vlade, koja je priznala svoju nemoc da vrsi svoju vlast na citavoj teritoriji zemlje, negoli da je to koncesija koja stvalja pod znakom pitanja integritet zemlje. To znaci da teza o "mekoj okupaciji" koja je tretirana u nekoliko listova ili se nije zapazala od strane Albanaca ili nije ostavljala nikakav utisak na njih.

U Albaniji nije nepriznata cinjenica niti tajna da je Zapad odredio Italiju kao staratelja nad njihovom zemljom. Ali, ne znaju svi da Italija ima svoje specificne interese u Albaniji, koji cas dobijaju oblik direktnog kratkorocnog i dugorocnog ekonomskog profita, a pokatkad i oblik zastite sebe od zla koji moze doci s druge strane obale. Vise nego jednu susednu zemlju, Albanija za Italiju predstavlja jedan problem.

Sta zele Italijani na albanskim obalama?

Medjutim, postavlja se pitanje da li su Italijani toliko angazovani kao sto to izgleda da bi se borili protiv mreze prevozenja ilegalaca koji prolaze kroz Otrant ili pak tu ima izvesne doze i vestackog preuvelicavanja kako bi se povecao pritisak na albansku vladu, sto znaci i veci uticaj Rima u Albaniji?

U stvari prevoz ilegalaca stvara citav niz problema za Italiju sto naravno treba tretirati u citavoj njegovoj kompleksnosti. Vise nego normalnoj brizi koju izaziva val u porastu albanskih, kurdskih, turskih ili drugih azijskih nesrecnika koji stizu na Puljanske obale, ciji veci deo koji ostaje u Italiji, Rim se plasi jacanja albansko-italijanskih mafijaskih veza. Italijanski premijer D'Alema je rekao u Bariju da njegova vlada ne smatra neprijateljima izbeglice koje dolaze ladjama i camcima, vec prevoznike koji zaradjuju fantasticne sume ovim biznisom, koji se cesto zavrsava teskim ljudskim tragedijama.

S druge strane, nisu bili retki slucajevi kada je zajedno sa ljudskim teretom u ladjama sa ilegalcima transportovana i droga, cak i oruzje. Za italijansku policiju je veoma problematicna cinjenica da albanski mafijasi operisu u izvanrednim komotnim uslovima u njihovoj zemlji, gde je policija takoreci neefikasna. Neuznemiravani u Albaniji, prevoznici treba da razmisljaju samo o tome kako da stignu jer, opasnost polaska takoreci uopste ne postoji. Italija koja je imala toliko problema sa sicilijanskom i puljanskom mafijom, sada mora da se suoci i sa albanskom ili pak sa uspesnom kooperacijom malavite dve zemlje.

Do pre mesec dana zaliv u Valoni bio je najveca baza prevoza ilegalaca. Citava flota ladja i camaca na cijem bordu se u proseku prevozi 30 osoba samo u jednoj turi, svakodnevno je prelazila Otrant kao da se radi o redovnoj turistickoj liniji izmedju Albanije i Italije. Nesto je ipak poslo naopako posle teskog incidenta u blizini ostrva Sazam gde je zivote izgubilo najmanje 20 Albanaca. Ladja sa ilegalcima sudarila se sa drugom koja se vraca iz Italije, posto je istovarila svoj tovar i mnoge osobe medju kojima i maloletna deca, udavile su se u more. Sudar ladja usred mora mozda je bila puka slucajnost ili nepaznja kormilara, ali ona svavako stvara jasnu sliku o gustom saobracaju ilegalaca koji svakodnevno polaze iz Albanije.

Ta nesreca je imala velikog odjeka na obe obale i podstakla ubrazavanje potpisivanja sporazuma D'Alema

• Majko. S druge strane ona je mobilisala nekoliko dana i albansku policiju, ali je rezultat bio veoma slab, tj. samo pomeranje luke iz Valonskog zaliva u onaj u Dracu. Bilo kako bilo povecani pritisak, a posebno alarm italijanske policije primorao je ladjare da ne putuju tako bezbrizno kao ranije. Medjutim, postoji mogucnost da su oni profitirali i usled politickih problema koji su pratili Referendum za Ustav u Albaniji i da su tokom ovog vremena "radili" punom parom kao i u najboljim danima. Sa ogranicenjem i prevencijom prevozenja ilegalaca jos na albanskim obalama, Italija se istovremeno bori i za ocuvanje njene medjunarodne reputacije. Jer, pritisak drugih zemalja clanica Sengenskog sporazuma je osetno povecan na Italiju zbog toga sto se dobar deo ilegalaca posebno onih kosovskih posle pristajanja na italijanske obale upucuje prema Nemackoj i drugim evropskim zemljama.

Da li je efikasno finansiranje Rima u Albaniju?

Ako se pazljivo razmotri Rimski sporazum, zapaza se da je sva italijanska pomoc za Albaniju usredsredjena na pomoc i asistenciju za policiju. Sporazum predvidja stvaranje novih operativnih centara, osim onih postojecih u Titani, Dracu, Lezu i Fieru. U Valoni i Skadru ce biti opretivnih sala i novih komesarijata da bi se doslo do kontrolnog centra u Sazanu i gde ce delovati 300 trupa italijanske policije.

Italijansko investiranje u albansku policiju nezavisno od snaznih motiva koji su pomenuti nije sigurno da ce biti i uspesno. U prvom redu sto je Vladi ponekada nemoguce, a ponekada i nema neku veliku zelju da se ozbiljno bavi prevozom ilegalaca. Nekoliko zvanicnika je vec dovodjeno u vezu sa nezakonitim prevozom, dok politicke krize u ne malom broju slucajeva uticu na demotivaciju cuvara reda u borbi protiv domace mafije.

S druge strane, ne treba zaboraviti da na politickom planu postoji neka vrsta skoro otvorene konkurencije izmedju Grcka i Italije na ocuvanju njihovog uticaja u Albaniji. Ljubomora izmedju Atine i Rima je bila cesto suvise vidna i zbog cinjenice sto zbog posle izbora od 29. juna vlade u Tirani ne trude se mnogo da prikriju njihovu orijantaciji prema Grckoj. Medjutim, treba istaci da je za Albance lakse prihvatiti nekakav italijanski paternalizam, ako uopste nesto tako treba da bude, nego li grcki uticaj u spoljnoj politici njihove zemlje, posto se u poslednjem slucaju uvlace u igru stare netrpeljivosti i tipicni balkanski interesi.

Bilo kako bilo, ono sto se jasno vidi posle bitke ladja i ilegalaca je upravo dolazak Italijana na Sazan.

Astrit PATOZI