REFERENDUM: NEBO SE NIJE RAZVEDRILO NAD TIRANOM

Umesto da prevazidje politicke svadje u zemlji, novi Ustav Albanije usvojen na Referendumu 22. novembra samo su se povecale. Dve dijametralno suprotne verzije stavljene su u opticaj. Prva verzija, ona zvanicna, koju je objavila i Centralna izborna komisija kaze da je na referendumskom glasanju ucestvovalo 50, 57 odsto glasaca, dok druga verzija, ona opozicije, kaze da je na glasanju ucestvovalo samo 39 odsto glasaca. I dok je medjunarodna zajednica pozurila da prizna usvajanje Ustava, vodja opozicije bivsi predsednik Berisa je stavio do znanja da opozicija ne priznaje taj Ustav, i kao i obicno ona je izasla na ulice da protestuje.

Takoreci, zaboravljen je broj onih koji su glasali za predlozeni Nacrt, a koji se krece do preko 92 odsto. Borba oko lista pomerila je paznju sa borbe oko glasackih kutija, bez obzira sto prema novom Zakonu o Referendumu nije vazno koliko je glasaca izaslo na Referendum. Berisa je pozvao svoje sledbenike da bojkotuju Ustav i Referendum, u nastojanju da stavi na svoj "bank account" ne samo one koji ga podrzavaju vec i ravnodusne i obicne apstinente. To je ucinilo da se sve gleda crno - belo: Oni koji su izasli da glasaju smatrani su kao sledbenici Vlade, a oni koji nisu izasli da glasaju kao podrzavaoci opozicije. Neutralnih ljudi nema vise u ovoj zemlji.

Glas za Referendum ocekivao se sa posebnim interesom jer je to bio prvi proces glasanja od junskih izbora 1997.godine, koji su doveli do odlaska sa vlasti bivseg predsednika Berisu i dovele na vlast levu koaliciju vodjenu od strane socijalista. Istovremeno, Referendum se odvijao samo nekoliko nedelja posle nasilnih dogadjaja od 14. septembra koji su doveli do zaostravanja politike krize u zemlji. Posle ubistva narodnog poslanika opozicije Azema Hajdarija, sledbenici Demokratske partije su njegov pogled pretvorili u "jedan semi coup d'etat", preuzevsi pod svojom kontroloma za samo nekoliko sati drzavnu TV i osvojivsi urede Vlade i Parlamenta. Dve nedelje nakon ovih dogadjaja, premijer Nano je otisao sa svog polozaja ostavljajuci mesto 31-godisnjaku Majkou. Albanija je bila poslednja bivsa komunisticka zemlja osim Belorusije, koja nije usvojila novu Ustav. Nacrt podnet od strane Berise pre cetiri godine odbijen je od strane vecine glasaca, u jednom glasackom procesu koji se u stvari pretvorio u glas za ili protiv samog autoritarnog Berise. I posle cetiri godine, Berisa se pretvorio u glavnu licnost kampanje za Referendum, ovoga puta trazeci suprotno od onoga stio je zahtevao cetiri godine ranije, bojkot glasanja. Njegov stari politicki rival Nano nije se vidjao u javnosti vec duze vreme i nije nikakvu paznju posvetio kampanji za Ustav.

Berisa je vodio agresivnu kampanju posebno poslednjih dana, protiv Nacrta Ustava, kojeg je smatrao kao svojevrstan "vladin pasos", ili pak kao "antinacionalni dokument" itd. On je do kraja odbio ucesce u Ustavnoj komisiji, iako treba reci da je Vlada izgleda bila vise zaokupljena time da obezbedi medjunarodnu podrsku nego podrsku Berise. Poziv na

bojkot predstavljao je njegov vispren politicki potez, jer je prvo ugrozavao tajnost procesa glasanja pretvarajuci u javan politicki akt; I drugo, pridobijao je "aforfe" sve apstinente.

Prema nekim analiticarima, opcija bojkota se bazirala na magicnu cifru od 400 hiljada glasaca koji se nalaze u emigraciji, koji se nisu vratili da bi glasali, ali koji su automatski usli na stranu "ne". Ova brojka od 400 hiljada glasaca predstavlja skoro 15-20 odsto albaskih glasaca.

Bez obzira na to sto se proces glasanja odvijao mirno, i bez incidenata kao obicno, nisu nedostajale medjusobne optuzbe za manipulacije. Opozicija je optuzila Vladu da nastoji na sve nacine da manipulise sa brojkama ucesnika na glasanju, u isforsiranom nastojanju da predje prag od 50 odsto, koji je u stvari bio moralni ili politicki prag, ali ne i pravni. Socijalsti su optuzivali lokalnu vlast koju vise od 90 odsto zemlje kontrolisu Berisine demokrate, da su manipulisali sa glasackim listama, upisijuci i preminule i sve emigrante koji zive van zemlje, a ostvaljajuci van njih na hiljade drugih gradjana koji se smatraju vladinim sledbenicima. Nekoliko stotina gradjana se na dan glasanja obratilo sudovima zahtevajuci pravo na glasanje.

Mozda je najveci uspeh ovog procesa glasanja bio taj sto se odvijao mirno i bez incidenata, u zemlji gde je mir vec odavno nacet i gde su incidenti svakodnevni. Oruzje se takoreci nije culo iskljucujuci sporadicne epizode i gradjani su glasali mirno u retko kad hladnom zimskom danu u Albaniji.

Ako je Bog bio toga dana sa Berisom, nije sigurno da su i Albanci bili uz njega ili tacnije, moze se reci da Albanci nisu bili u potpunosti ni uz njegove socijalisticke protivnike. 22. novembar je pokazao da Albanci znaju da glasaju u miru ostvljajuci kod kuce oruzje kojim raspolazu, ali je istovremeno pokazao da albanski politicari nisu jos uvek u stanju da prihvate rezultate glasanja i da i pruze ruku jedni drugima. Bez obzira na to sto obe strane glasno klicu svojoj pobedi (preciznije o unistenju neprijatelja), pazljivo citanje rezultata Referenduma u stvari bi pokazalo da je pobedila partija ravnodusnih, koja se oseca nepredstavljenom danasnjom albanskom politickom klasom. Nisko ucesce na glasanju, najnize u osam dosadasnjih glasanja od uspostvaljanja pluralistickog sistema u Albaniji, ne iskljucuje ni mogucnost da predstavlja i izvesan preporod Berise, ali ima vise izgleda da to ipak predstavlja eroziju socijalista i posebno povecanje broja ravnodusnih. Osim uobicajenih boja plavo i roze, cini se da u Albaniji ima i drugih. S druge strane i cifra od 50 odsto "za" ne moze se smatrati samo kroz roze lente socijalista. I druge uvazavane partije kao republikanci, partija desnog spektra, imaju tu svoj udeo, kao sto je uostalom istina i to da se ne moze iskljuciti i mogucnost da je jedan deo onih koji nisu ni demokrate ni socijalisti ali koji su misljenja da Albanija treba da ima Ustav, i da su zato i glasali.

Politicki spektra nakon 22. novembra izgleda jos konfuzniji nego ranije i nebo nad zemljim umesto da se razvedri ono je prekriveno novim oblacima. Nova jabuka razdora u najmanju ruku za najmanje nekoliko meseci je pronadjena. Broj onih koji su ucestvovali ili nisu ucestvovali na ustvanom Referendumu. S druge strane, politicka geografija Albanija ostaje skoro ista: Vlada ima jasnu podrsku na Jugu, Berisa ima pozamasnu podrsku na Severu, dok su veci gradovi balansiraniji i ravnodusniji.

Usvajanje Ustava izgleda da je izazvao veci entuzijazam van Albanije nego u njoj. Zapadne vlade i institucije smatrali su korektnim glasanje ua Ustav. SAD, EU, Nemacka, Italija, Velika Britanija, Grcka, Rusija itd., sa izrazavanjem podrske Vladi Majkoa, nisu se ustrucavale da upotrebe ostriji recnik prema tvrdoglavom lideru opozicije Berisi. Cak, pojacani su i pozivi za medjunarodnu izolaciju Berise. Ovaj poslednji izgleda da nije vise toliko osetljiv na kritike koje dolaze sa Zapada. Na svojim svakodnvenim konferencijama za stampu, Berisa otvoreno odbija i kritike koje dolaze iz Bona i Brisela, posto za one koje dolaze iz Atine nema ni najmanji senzibilitet. Izgleda da je Berisa izgubio po nesto i od podrske koju je imao sa evropsko desnog krila, koje je nezavisno od nekih rezervi ipak nastavilo da ga do skora podrzava. "Ja nemam vise nade da ce se Berisa korigovati", izjavila je Doris Pack jedna od najvecih podrzavaoca bivseg predsednika. Veoma su zaostreni posebno odnosi izmedju Demokratske partije i ambasadora OEBS u Tirani Daan Evertsa. Ovaj poslednji je optuzivan od strane opozicione stampe i nekih njenih vodja za jednostranost. Cak, na nekim mitinzima opozicije mogli su se cuti i povici: "Everts napolje iz Albanije". Nekoliko dana pre Refrenduma Everts je dobio i anoniman telefonski poziv gde mu je zapreceno i smrcu.

Osecajuci se u ovom trenutku jacim unutar zemlje posebno nasuprot slaboj Vladi gospodina Majkoa, Berisa je odgovarao na kritike koje dolaze sa Zapada formulom "Ja vodim dijalog sa Albancima".

Kakve ce biti kosekvence usvajanja Ustava za politicki zivot u zemlji? Paradoksalno, izgleda da ce na duzi rok usvajanje Ustava imati pozitivan efekat, ali da za sadasnji trenutak ne moze osecati neki korak napred. Rezultat Referenduma s druge strane ne moze se reci da daje odgovor na pitanje: Treba li organizovati ili ne nove izbore u Albaniji? Cinjenica da su Albanci glasali u miru znaci da se izbori i mogu odrzatu, ali cinjenica da politicari jos uvek ne prihvataju rezultate pokazuju upravo suprotno. I da li ce ponovo Zapad placati da bi se nastavio albanski rekord: Svake godine po jedno glasanje?

Remzi LANI