Blok desnih partija je na upravo zavrsenim lokalnim izborima u Sloveniji pretrpeo ozbiljan neuspeh

Poraz desnice

Ljubljana, 26.11.1998

U Sloveniji se vec naziru rezultati drugih lokalnih izbora od kako je republika 1991. godine postala samostalna. Lokalni izbori su u nedelju

1. novembra izvedeni u 190 opstina gde je milion i petsto hiljada biraca u 3.620 izbornih jedinica biralo ôzupaneö (gradonacelnike) odnosno predsednike opstina i opstinske savetnike. Za mesto gradonacelnika borilo se 740 kandidata, iako je odziv biraca (s obzirom na slovenacke prilike) bio relativno nizak, posto je gradjansku duznost potvrdilo jedva oko 53 posto glasaca. Nesto visi procenat ucesnika u glasanju zabelezen je samo u Primorskoj regiji i u nekim manjim opstinama.

Rezultati izbora su delimicno u granicama ocekivanog, mada je bilo i nekih iznenadjenja. Sve u svemu, pokazale su se tacnim procene analiticara da ce najvise sansi za pobedu imati oni koji su i do sada nosili ôzupanske insignijeö; to posebno vazi za manje opstine. Drugi, donekle neocekivan rezultat poslednjih lokalnih izbora jeste relativan neuspeh desnicarskih partija, popularno nazvanih strankama ôprolecnog savezaö, koje su prisvojile pravo da se predstavljaju kao naslednice ôslovenackog prolecaö, pokreta koji je 1990. godine i doveo do promene vlasti. Istine radi, treba priznati da je poredjenje rezultata ovih, poslednjih izbora, sa prethodnim koji su odrzani 1994. godine unekoliko otezano, te komentatori ovdasnjih medija dobro paze da relativizuju sve svoje zakljucke; razlog je jednostavan - 1994. godine glasaci su birali 147, a sada 190 gradonacelnika, zahvaljujuci mrvljenju vecih opstina u manje. Pored toga, nije zanemarljivo ni da li su pojedine partije osvojile vlast u kakvom zaseoku ili delu velikog grada.

Podaci pokazuju da su se biraci (vec po prvim, nezvanicnim rezultatima) odlucili za LDS Janeza Drnovseka, sa gotovo 23 odsto glasova. Na drugom mestu je sa 16,1 odsto Socijaldemokratska partija Janeza Janse, na trecem su se obreli nezavisni kandidati (12,5 odsto), na cetvrtom - levicarska Udruzena lista Boruta Pahora (12 odsto za naslednike bivsih komunista), na petom su Demohriscani Lojze Peterlea (11,3 odsto), na sestom je Slovenacka narodnjacka partija (SLS -10,2 odsto) brace Podobnik, sedma je Demokratska partija penzionera (5,5 odsto), na osmom je Slovenacka nacionalna partija Zmaga Jelincica (2,2 odsto), na devetom su Demokrate Slovenije (1,6 odsto), i tako dalje.

Poredjenje sa redosledom najuspesnijih partija na izborima 1994. godine pokazuje da je doslo do radikalnih promena. Pobednici tadasnjih lokalnih izbora bili su Peterleovi Demohriscani (18,4 odsto glasova); na drugom mestu je bila Drnovsekova liberalna demokratija ( LDS - 17,2 odsto glasova), treca Jansina SDS (13,9 odsto), cetvrta ZLSD (13,3 odsto), na petom mestu su bili Podobnikovi i njihov SLS (12,7 odsto) i sesti DeSUS, sa 4 odsto. Tako je na poslednjim izborima najvise profitirala Liberalna demokratija Slovenije (LDS), dok su najvise izgubili demohriscani Lojze Peterlea, koji su sa prvog spali na peto mesto.

Ukoliko bi se srocio redosled porazenih - mada se gotovo sve partije hvalisu kako su ôpobedileö - onda bi daleko na prvom mestu bili demohriscani sa minusom od 7,1 odsto. Odmah iza njih bila bi Narodnjacka partija sa nesto manjim padom (u poredjenju sa 1994. godinom), te njihov minus iznosi 2,5 odsto, dok je na trecem mesti Udruzena lista sa gubitkom od 1,2 odsto. Za Narodnjake Marjana Podobnika je posebno bolno sto je upravo ta partija na poslednjim parlamentarnim izborima prilicno ônaraslaö, usled cega ovakav fijasko na lokalnim izborima za vrh partije predstavlja hladan tus. Na strani pobednika sa oko 5,1 odsto ôplusaö prednjaci Liberalna demokratija Slovenije; Drnovsekovu stranku slede Jansini socijaldemokrati sa dobitkom od 2,2 odsto i demokratski penzioneri sa plusom od 1,5 odsto glasova.

Prosto sabiranje i oduzimanje pokazuje da je ôprolecni blokö, dakle desni deo slovenackog politickog spektra - izgubio oko sedam do osam odsto glasaca, te je sa oko 45 odsto nekadasnjeg udela u lokalnoj vlasti pao na 37 odsto, dok je druga strana dobila oko 4 odsto i zajedno sa glasovima nezavisnih kandidata belezi dobitak od 41 odsto glasova na lokalnom nivou.

Ima nekoliko razloga za losiji uspeh desnog krila slovenacke politicke scene: Slovenacku narodnjacku partiju (Podobnik) je konacno stigla kazna zbog afera koje vec dve godine potresaju stranku i uveseljavaju protivnicki tabor; mediji su prvo eksploatisali otkrice da se upravo ta partija, partija cija je baza selo, na lokalnom nivou nezakonito ôposluzilaö parama namenjenim - za razvoj sela! Usledile su storije o prljavstinama vezanim za finansiranje predizborne kampanje (preko posrednika i fiktivnih racuna), da bi na kraju isplivali i podaci o ucenjivanju nekih velikih preduzeca, na primer gradjevinskog giganta SCT, kome je ponudjena saglasnost za privatizaciju pod uslovom da ôpomogneö Narodnjackoj partiji sa oko 200.000 maraka.

Demohriscani su sada platili danak zbog sasvim drugog razloga; Peterlova stranka vec nekoliko godina zivi u miroljubivoj koegzistenciji sa mnogo agresivnijim Jansinim socijaldemokratama, pa je tako i njeno clanstvo polako ali sigurno pocelo da prelazi kod komsija. U tome je i delimicna tajna uspeha Janeza Janse, koji je uvecao svoju popularnost na racun svojih naivnih politickih saveznika.

Sve to povlaci i neka nova pitanja, vezana i za nedavnu odluku Ustavnog suda Slovenije, prema kojoj slovenacki parlament mora da ispostuje volju onih glasaca, koji su 1996. godine u najvecem broju podrzali ideju o uvodjenju vecinskog izbornog sistema u Sloveniji. Na doticnom je posebno insistirala Jansina SDS, nadajuci se da bi okupljanjem desnog bloka mogla da pobedi levicu. Jansina prognoza se oslanjala na podatke o velikom (ali - pojedinacnom) uspehu desnih partija. U to vreme su Narodnjaci bili odmah iza Liberala, Jansin SDS je bio treci a demohriscani su bili bolji od Udruzene liste. Posto je tendencija do sada vazeceg vecinskog sistema bila da nadprosecno nagradi uspesne, ali i da nadprosecno kazni neuspesne te prosto ôzbriseö male partije, Jansa je racunao na siguran uspeh. Medjutim, situacija se u medjuvremenu promenila; Jansina partija je jos malo ojacala, ali su zato svi njegovi koalicioni partneri oslabili. Posto u vecinskom sistemu uvek imaju prednost jake koalicije, nije tesko zakljuciti da bi ubuduce najvecu korist od Jansinog manevra (uvodjenje vecinskog sistema) mogao da izvuce bas njegov najljuci protivnik - Janez Drnovsek. Zato nije cudo da je najpoznatiji ideolog Liberalnih demokrata, lakanovac Slavoj Zizek, jos pre nekoliko meseci presavio tabak i od zagrizenog protivnika vecinskog sistema najednom postao propagator prvobitne Jansine ideje. Jer, ukoliko se nastavi sadasnji trend, Jansa bi uskoro mogao da postane predsednik partije koja je veoma jaka, ali - zahvaljujuci drugom izbornom sistemu - osudjena na tavorenje u opoziciji.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)