PLJACKA PO ZAKONU

Mediji u Srbiji

Red u srbijanskim i, koliko moze, crnogorskim medijima, zavodi ministar koji je pre dve godine smatrao da otvaranje beogradskog aerodroma po ukidanju sankcija 1996. godine sluzi samo "da bi Milosevic i njegovi kriminalci mogli da putuju po svetu". U tom poslu pomaze mu policija i drzavni sluzbenici zaposleni kao sudije za prekrsaje

AIM, PODGORICA 26. 11. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Utoliko je dopusteno reci, sa stanovista nedavno po hitnom postupku donetog Zakona o informisanju novinari, urednici i vlasnici medija u Srbiji izjednaceni su sa prostitutkama, pijancima, dzeparosima i slicnim prekrsiocima javnog reda i mira. Izjednaceni u svemu, osim u visini novcane kazne koja im se izrice: po toj osnovi, drzava Srbija se u proteklih mesec dana obogatila za nekoliko miliona dinara, odnosno vise od milion maraka. Ono preostalog smisla za humor ovih dana u Beogradu se ispoljava kroz najavu Prvog zasedanja AVNOJ-a u Drvaru. To jest, u kafani "Drvar" okupice se clanovi AVNOJ-a, Asocijacije vlasnika i novinara Jugoslavije, a ne delegati Narodnooslobodilackog pokreta koji stvaraju novu Jugoslaviju.

Proizvodi napora drzave da zavede red u javnom informisanju pali su na plodno srbijansko tlo. Uredba o ponasanju medija u uslovima (neproglasenog) stanja neposredne ratne opasnosti, koju je ministar Aleksandar Vucic - jedan od predstavnika Srpske radikalne stranke u vladi "crveno-crne" koalicije Jugoslovenske levice, radikala i Socijalisticcke partije Srbije - doneo u senci pretnje NATO bombardovanjem, ubrzo je pretvorena u zakon kojim su nadlezni sudovi za prekrsaje obavezni da ceo postupak sprovode u roku od 24 sata od trenutka podnosenja prijave.

PATRIOTSKI JURIS

Prvu prijavu podnela je organizacija koja se predstavlja kao Patriotski savez Beograda (Srbije i Jugoslavije, takodje), proteklih godina poznata uglavnom po sposobnosti da se niotkuda pojavi u "pravom trenutku". U medjuvremenu se o njoj nije saznalo mnogo vise - a narocito ne koje to ona clanstvo i kakav program stiti - osim sto se, posle sudjenja u kom su vlasnik i troje urednika nedeljnika "Evropljanin" kaznjeni sa ukupno 2,4 miliona dinara, oglasom obavestila javnost o svojoj novoj adresi, slucajno bas u zgradi bivseg Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

Egzemplarna demonstracija brzine sudjenja, odlucnosti sudija, visine kazne, efikasnosti zaplene imovine i plenidbe kamiona novina proizvela je (ne)ocekivano dejstvo. Vlasnik dnevnika "Nasa borba" Dusan Mijic odlucio je da privremeno obustavi stampanje, a vlasnik "Nedeljnog telegrafa" Momcilo Djorgovic pozvao se rizik od zakona, objavljujuci odluku da obustavi dnevnik "NT Plus". U ta dva slucaja mogucno je da se rizik od prinudnog gasenja podudario sa teskocama koje su vec mesecima i inace pritiskale redakcije, narocito "Nasu borbu" kojoj se vec nekoliko puta dogodilo da, zbog strajkova zaposlenih, povremeno ne izlazi.

Jedan od vlasnika "Dnevnog telegrafa" i nedeljnka "Evropljanin", Slavko Curuvija, neocekivano se nasao na liniji glavnog udara zakona ciji formalni tvorac i stvarni izvrsilac, ministar Vucic drzi da "Srbija moze da se ponosi slobodom informisanja", jer se "kod nas u potpunosti postuje sloboda stampe, misli i govora, koji u pojedinim slucajevima prevazilaze i zakonske granice". Od izricanja prve presude, "Evropljanin" se ne pojavljuje na kioscima, uprkos najavama, registraciji preduzeca DT Press u Crnoj Gori, angazovanju novih stamparija. Sa istom sudbinom bori se i "Dnevni telegraf", koji je najpre plenjen u beogradskoj stampariji a, od kako se stampa u Podgorici, policija zaustavlja vozove, autobuse i kamione iz Crne Gore, trazeci u njima nepozeljne novine kao da se radi o svercu heroina ili oruzja.

TEORIJA IZDAJE

Lideri dvaju koalicionih partnera u vlasti, Jugoslovenske levice i Srpske radikalne stranke, dr Mirjana Markovic i dr Vojislav Seselj, izjasnjavali su se o nezavisnim medijima i pre i posle donosenja Zakona o informisanju. Prvenstvo pripada profesorki Markovic, koja je pre nekoliko godina- posredstvom licnog i javnog dnevnika objavljivanog u "Dugi", potom u "Bazaru"

• u analizu srbijanskih medija uvela podelu na "patriotsku" i "izdajnicku". Posle je sve bilo lakse, a u rutinski govor aktivista vladajucih stranaka, i ne samo vladajucih, usli su pojmovi "strani placenici", "peta kolona" i slicni - ne za politicke protivnike, stvarne ili izmisljene neprijatelje Srbije, nego za medije koji su se otrgli blagodatima drzavne kontrole.

Otuda pojava zastitnika istine u obliku Patriotskog saveza, zatim organizacije koja se predstavlja kao Savez zena Jugoslavije - na cijem je celu provereni borac jos protiv Ante Markovica i cepanja Jugoslavije, Bratislava Morina - nije nikoga iznenadila. Nezavisno udruzenje novinara Srbije pokrenulo je stalesku akciju za obaranje Zakona o informisanju, koja se poklopila sa slicnim inicijativama pojedinaca, organizacija, stranaka i samih novina - koje vec nedeljama objavljuju poziv na prikupljanje 15 hiljada potpisa neophodnih za formalno pokretanje skupstinske procedure preispitivanja zakona. Slicne akcije proteklih godina -cak i kada je prikupljeno i vise od stotine hiljada potpisa - nisu davale nikakve rezultate. Ipak, ozbiljnost ovom pokusaju daje cinjenica da u ovom trenutku u Srbiji, s manje ili vise intenziteta, traje jos mnostvo protesta: na Univerzitetu, kome je naturen nevidjen dril i nacin uprave predvidjen za vanredno stanje; medju penzionerima, cije isplate kasne po nekoliko meseci; medju zdravstvenim i prosvetnim radnicima zbog neisplacenih zarada.

SUDNICA-LUDNICA

Usred sizofrene situacije - u kojoj prijave podnose svi koji se osete povredjenim ili citaju novine mrzovoljno, za objavljenu izjavu ne odgovara onaj ko je izjavu dao, niti novinar koji je preneo, nego urednici i vlasnik, javni tuzilac ne zabranjuje inkriminisani clanak ili izdanje vec novine zatvaraju "prekrsajci" i policija - uredjivanje, vodjenje ili posedovanje medija u Srbiji postaje visoko rizicno zanimanje cijoj slozenosti rezim smisljeno namece strah od nicim ogranicenog progona.

Vise na osnovu iskustva i profesionalnog njuha, nego u obliku solidarne borbe, vecina medija nastavila je da se ponasa kao da Zakon o informisanju ne postoji, ocekujuci da ce pravni i pravosudni haos koji je izazvao dovesti do odustajanja od primene, ako vec ne i njegovog povlacenja. Da se i taj tracak nade u zdrav razum poljulja, postarao se Zoran DJindjic, lider Demokratske stranke, prihvatajuci otvorenu ponudu za tuzakanje. Po njegovoj prijavi sudjeno je - i presudjeno - dnevnom listu "Politika" i njegovom direktoru Hadzi Draganu Anticu. Fakticko prihvatanje zakona, ocigledno vec iz podnosenja prijave istakao je - s neskrivenim zadovoljstvom i advokat kuce "Politika". Mozda zbog toga, akcija Demokratske stranke nastavljena je kao poziv gradjanima da vec pripremljene tuzbe iz beogradskog sedista stranke preuzimaju i podnose sudovima. Nije poznato na kakav je odjek taj poziv naisao.

Zato je iz do sada odrzanih desetak sudjenja u Beogradu i provinciji Srbije ocigledno postojanje razlicitih arsina pri odmeravanju visine propisanih kazni. Dnevnik "Danas", koji je jedno vreme simbolicno stampan kao dodatak podgorickim "Vijestima", ponovo je na ulicama Beograda. U medjuvremenu je pod udar zakona dospeo beogradski dnevnik "Glas javnosti", jedan od onih koji je - uz "Dnevni telegraf", "Blic", "Danas" i neke druge novine - uspeo da stabilizuje relativno visok tiraz i uticaj na ogranicenom trzistu medija Srbije. Najpre je tuzen i osudjen zbog izvestaja o jednom imovinsko-pravnom sporu u Kragujevcu, potom je stvar u svoje ruke preuzeo Vojislav Seselj. Njegova, odnosno tuzba Srpske radikalne stranke protiv "Glasa javnosti" uvela je novi element u odnosu na dosadasnja sudjenja. Ukratko, "Glas javnosti" osudjen je kaznu od ukupno 380 hiljada dinara zato sto je objavio izjavu Radmile Trajkovic, doskorasnje clanice Seseljeve stranke i republicke ministarke za brigu o porodici. Tako ce, izgleda, unutarstranacke rasprave i raskole ubuduce placati mediji.

PERPETUUM MOBILE

Za izum te vrste javne odgovornosti na osnovu arbitrarne odluke malo je i Ginisova knjiga neverovatnih rekorda. Jedan od poslednjih primera je odbijanje prekrsajne prijave koju je Demokratska stranka podnela protiv Radio-televizije Srbije zbog "objavljivanja neistinite informacije" tokom direktnog prenosa fudbalske utakmice izmedju reprezentacija Jugoslavije i Irske, tj. da je RTS pokusala "da prikrije pravo raspolozenje gradjana" time sto je intonirala jugoslovensku himnu iz svog studija, kako bi se "sakrilo" zvizdanje gledalaca tokom njenog intoniranja na stadionu. Prijava je odbijena s obrazlozenjem da sudska pisarnica ne radi nedeljom - mada je mesec dana pre toga zaplena imovine "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" obavljena u subotu nocu.

Otpor opisanim primerima samovolje vlasti u Srbiji se siri, mada sporo i mozda nedovoljno primetno. No, brzo i zestoko je nemoguce u zemlji u kojoj tiraz stampe osetno skoci u vreme isplate penzija, da se potom ponovo sroza na nivo koji profesiju doslovno svodi na Sizifovo guranje kamena uz brdo. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, koji su takodje na udaru zakona, upozorila je vlasti da je "nezamislivo demokratsko javno informisanje u kojem gradjani preko javnih glasila ne mogu saznati sta je izjavila neka javna licnost". To, medjutim, kao ni stav da "zakon koji uopste ne predvidja prekrsajno kaznjavanje autora eventualnih laznih ili uvredljivih informacija vec samo glasila koja verno prenose informacije od javnog znacaja, zapravo je zakon totalitarizma i neslobode" ili upozorenje da se zakonom ne stiti privatnost javnih licnosti, vec "omogucava privatno 'vrsenje' vlasti" nece, svakako ne u neko dogledno vreme, promeniti stanje stvari u Srbiji. Mozda se, upozoravaju iskusni pesimisti, vise treba plasiti navike da svaka "nova" vlast ili staro-nova koalicija po sopstvenoj meri ukida, menja, donosi i primenjuje sopstvene ad-hok zakone. Ako prici o zakonu, pravu i pravdi ovde uopste ima mesta.

Aleksandar Ciric (AIM)