VERIFIKATORI I U FUNKCIJI SOCIJALE!?

(Za AIM Podgoricu pise dopisnik iz Pistine)

Prisustvo stranaca na Kosovu povecava se, doslovno svakog dana. U vecem broju novinari su prisutni od pocetka jeseni prosle godine kada su albanski studenti svojim demonstracijama najavili kraj gotovo desetogodisnjeg pasivnog otpora srpskoj vladavini. Njihov broj je povecan pocetkom sukoba, ali novinari dolaze i odlaze. Sukob je doveo na Kosovo brojne poslenike medjunarodnih humanitarnih organizacija. Racuna se da je u njih 30 -tak angazovano nekoliko desetina stranih drzavljana i visestruko veci broj kosovskih mestana. Broj humanitarnih organizacija i ljudi angazovanih u njima je u stalnom porastu.

Krajem proleca i pocetkom leta, usred vrhunca oruzanih sukoba, po Kosovu prvi put pocinju da se krecu stranci cija je prisutnost neosporno politicka. To su pripadnici, bilo ih je vise desetina, tzv. diplomatske posmatracke misije (KDOM). Insistirajuci na tome da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije, Beograd nije hteo da dopusti dolazak posebnih grupa stranih posmatraca. Izmedju takvog stava i zahteva sa strane o potrebi prisustva upravo takvih grupa, postignut je kompromis da takvu ulogu preuzme KDOM koji bi sacinjavali iskljucivo diplomati akreditovani u stranim ambasadama u Beogradu. U tom cilju mnoge zemlje povecale su diplomatsko osoblje svojih ambasada sa strucnjacima za poslove nadgledanja dogadjaja u slicnim situacijama. Fakticki, oni od tada obavljaju uobicajene poslove posmatraca, ali pod drugom firmom. Zbog toga nije slucajno sto je usvojen i sprovodi se stav da do pocetka operativnog funkcionisanja Kosovske verifikatorske misije (KVM), da se svi pripadnici KVM prikljuce se KDOM-u, a kada KVM postane operativan clanovi KDOM-a da nastave svoj rad kao pripadnici KVM-a. Clanovi KVM-a dolaze svakodnevno. Pretpostavlja se da ih je trenutno prisutno oko 300. Verovatno ne samo zbog malog broja ljudstva, planirano je da ih bude oko dve hiljade ili vise, KVM jos nije operativan i oni i dalje deluju u okvirima KDOM-a.

Odprilike ovo je prelaz na trecu fazu stranog prisustva na Kosovu koja ce se ostvariti preko KVM-a. Ona je najavljena dogovorima Milosevic-Holbruk postignutih sredinom oktobra u Beogradu. Iako KVM jos ne funkcionise kao samostalan politicki cinilac kosovske situacije, njegov dolazak je silno prisutan u kosovskoj ekonomskoj situaciji, odnosno privrednim preokupacijama i ambicijama hiljada kosovskih gradjana. Nakon toliko godina privrednog tonjenja i potpune socijalne i ekonomske bezperspektivnosti, prvi put se na Kosovu probudjuje motiv sticanja dobre zarade, novca, pa i necega sto bi se za kosovske pojmove moglo nazvati bogatstvom. Makoliko bi taj tanki sloj ljudi bio kap u kosovskom moru bespravlja, siromastva, ratne pustosi i svega drugog sto oznacava nazadovanje jedne zajednice, drustva, nacije (ili vise njih), budjenje motiva sticanja moze postati prva vidljiva tacka na kraju dugog i tamnog kosovskog tunela.

OEBS procenjuje da ce rad njenih proverivaca godisnje kostati oko 200 miliona dolara. Nikada ranije na Kosovu nije usla tolika kolicina gotovog stranog novca iskljucivo za licnu potrosnju. Pri tome ne treba zapostaviti ni budzete medjunarodnih humanitarnih organizacija koje su poznate po tome sto preterano trose na stvari koje ne predstavljaju neposrednu pomoc ugrozenim ljudima. Stab verifikatora OEBS-a procenjuje da ce u njihove sluzbe na dva stranca biti primljena odprilike 3 mestanina kao vozaci, prevodioci, serviseri... Racuna se da ce ukupno naci posao, bar za godinu dana, 3 do 4 hiljade kosovskih mestana. Prvi put posle vise godina Albanci i Srbi stajali su zajedno u dugim beskrajnim redovima da predaju molbe za prijem na posao, da ponude poslovni prostor, kuce, ali i stanove pod kiriju. Prepustaju svoje domove strancima, a sami uzimaju pod kirijom nesto skromnije ili cak sasvim napustaju Kosovo. U pitanju je lova koja se do pre nekoliko meseci nije mogla ni sanjati. Za stan srednje velicine moze se dobiti mesecna kirija od oko hiljadu maraka, a veliki se moze pribliziti mesecnoj kiriji porodicne kuce, otprilike tri hiljade maraka ili vise. Zavisno od velicine, mesecna kirija poslovnih prostora moze dostici cenu od nekoliko desetina hiljada maraka.

Nemacka marka je vec godinama gotovo jedina stvarna mera vrednosti roba na Kosovu i gotovo jedina valuta koju stedi kosovska porodica. Americki dolar i svajcarski franak bili su i ostali sredstvo razmenjivanja uglavnom izmedju bosova, ukljucujuci i drzavu ili pojedine njene delove koji kontrolisu trziste, odnosno sve oblike sverca. U krajnjem slucaju sve sto se na Kosovu kupuje i prodaje prolazi kroz poznate ili manje poznate kanale sverca. Ova tema se dodiruje da bi se nagovestilo da ce ovde mozda uskoro nemacka marka dobiti ozbiljnog konkurenta u americkom dolaru i u svakodnevnim transakcijama obicnih smrtnika. Nije poznata razmera, ali mnogo toga sto je o kirijama spomenuto u nemackim markama, ugovoreno je u americkim dolarima.

Amerikanci su ovde prisutni vec duze, pre svih drugih. Uvek su bili prvi i najbrojniji. Njih ima najvise u humanitarnim organizacijama, u KDOM-u i sada u KVM-u. Oni su odavno, daleko pre svih, rezervisali ili zakupili sve hotelske i motelske kapacitete na Kosovu. Evropljani su to konstatovali tek kada su dosle njihove ekipe KVM-a. Tu i tamo izrazavaju nezadovoljstvo zbog toga sto ne mogu bas sve pronaci po svom ukusu, naravno u kosovskim uslovima, ali nemaju mnogo izbora. Neko bi rekao da su zakasnili bas kao i u politici i u diplomatiji. I tu su Amerikanci prvi. Vec smo pomenuli beogradske dogovore Milosevic-Holbruk. Oni su glavni posrednik izmedju Beograda i Pristine i sve se, kada je rec o trazenju privremenog ili trajnog kosovskog resenja, vrti oko njihovih predloga. Oni su bili prvi koji su uspostavili kontakte sa predstavnicima OVK (Oslobodilacka vojska Kosova) i pregovaraju sa njima o svim aspektima resenja kosovske krize. Njihov covek, iskusni diplomata Viljem Uoker je na celu MVK-a. Oni su glavni i u nadgledanju vazdusnog prostora Kosova. Njihove ocene ukupne situacije, posebno stanja na terenu, prihvataju svi drugi, bez obzira da li je situacija bas takva kakvom je oni predstavljaju.

Otprilike svi shvataju da je u igri velika diplomatija, odnosno americko vodjstvo. Verovatno zbog toga se gotovo bezpogovorno prihvataju predstave o stanju na terenu koje se, mada raspravljane i dogovorene i sa drugima, oslanjaju na americkim procenama i analizama. Stice se utisak da se predstave o stanju na terenu koje se plasiraju u javnosti podesavaju prema trenutnim ili ocekivanim preokupacijama diplomatije. Iz nepotpunog uvida koji covek moze odavde imati na strane medije stice se, takodje i utisak da i oni slede taj put predstavljanja kosovske situacije. Izgleda da se za velike svetske elektronske medije ovaj utisak moze izreci i kao konstatacija.

Po svemu sudeci, Evropljani ce biti prvi u finansiranju sadasnjih medjunarodnih aktivnosti i posleratne ekonomske obnove. Bez obzira da li ce doci planirani broj proverivaca, procenjuje se da ce Evropljani biti najbrojniji u misiji verifikatora, otprilike dve trecine ili nesto manje. Posto ce svako snositi troskove svojih proverivaca, jasno je ko ce najvise odresiti kesu u finansiranju KVM-a. Takodje, ovde se prenose informacije da su se Milosevic i Holbruk navodno dogovorili da srpska rusenja, odnosno obnovu Kosova, Evropa i Amerika treba da finansiraju u odnosu dva na prema jedan.

Kosovska privreda tone i propada, bar deset poslednjih godina. U tom pogledu rat nije doneo nekih posebnih promena. Ne samo pojedinci, nego i ono sto se zove drzava-srpska, pa i ono sto se predstavlja kao kosovsko-albanska drzava vec dugo godina zive kako ko stigne, od danas do sutra. Osnovna poluga njihovog funkcionisanja i opstanka je moc kao slepa stihija: moc snalazenja, moc snage i moc propagande. Priliv ogromne kolicine cvrstog svezeg novca poremetice iz temelja dosadasnji tok ekonomskog zivljenja na Kosovu.

Smatra da ce najvise profitirati srpska drzava. Prodavace proizvode koje ne moze da plasira vani. Na Kosovu ona je najbogatiji vlasnik poslovnog i drugog prostora koji se moze izdati pod zakup ili pod kiriju. Osim toga, ubirace ogromne poreze i takse. Na suprotnom polu, zapravo na nicemu, naci ce se dosadasnji jadnici i nova albanska seoska sirotinja koja je izgubila sve, pa i krov nad glavom. To je bila i ostaje strategija politickog, diplomatskog i vojnog nastupanja Beograda prema kosovskim Albancima. Tesko je tacno predvideti, ali moze se nagadjati kako ce se oni ponasati izmedju srpskog cekica i nakovnja velikih skupova koje ce doneti toliki priliv stranog novca iskljucivo za licnu potrosnju u sasvim razorenoj privredi. Oni koji ce od toga dobiti povece mrvice, zatim manji ili veci rentijeri i oni koji ce precicom ili na neki drugi nacin moci da zahvate bar deo tog novca pomislice da su vec postali Evropa na trusnom kosovskom tlu. Ovaj tanki sloj ljudi ni dosada nije bio materijalno ugrozen. Otuda laka lepljivost za jos jednu od brojnih iluzija u kojima zive kosovski gradjani. Sa svojim nasledjenim psiholoskim, socijalnim i civilizacijskim kontradikcijama, Kosovo nece moci tako brzo da postane Evropa u pravom smislu reci. Morace da preboli bar neke od najznacajnijih decjih bolesti.

Jedan novopeceni biznismen rekao je otprilike da on ne zna mnogo o ugostiteljstvu, ali zna da svugde u svetu kocka i prostitucija donose veliku dobit. Ne pominje se tako cesto droga, ali se samo po sebi podrazumeva. Ugostiteljstvo sa sirokim izborom za svaki ukus. O tome sanjaju trenutno svi kosovski skorojevici. Debeli snezni pokrivac onemogucio humanitarce, KDOM -ovce, KVM-ovce i druge da odu na teren i to se odmah osetilo u pristinskim restoranima. Govori se o skorom otvaranju specijalizovanih restorana, cak i sa kineskom kuhinjom. Ljudi jos ne mogu da zamisle ce u nekom pristinskom restoranu neko moci uskoro da naruci cuvenu pekinsku patku u prelivu koji je istovremeno izuzetno sladak i izuzetno ljut. Oni koji su imali prilike da okuse kinesku hranu dodaju da kineski preliv moze istovremeno da bude sladak, ljut, slan i kiseo. U Pristini se govori i o otvaranju restorana sa ruskom, a vec ih ima sa americkom hranom. Samo nekoliko meseci pre, tokom izuzetno napetih ulicnih protesta, Srbi su klicali ruskoj pravoslavnoj i slavenskoj braci kao i kineskim crvenim saveznicima, a Albanci su dozivali americke prijatelje i njihovu demokratiju. Ljubitelji malog ekrana lako mogu da se sete, nije bilo davno, i da podsete mladje na cuvenu americku, opet nesto americko, dokumentarnu televizijsku seriju: "Zeleli ste - gledajte"...

AIM Podgorica Fehim Rexhepi