POCELO JE, POCELO

Raskol u redovima Seseljevih radikala

AIM, PODGORICA, 22. 11. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

U trenutku kada je prosle nedelje iznenada izbila afera "Rada Trajkovic protiv radikala i Seselja", odnosno onda kada je postalo jasno da ce odlazak ministarke za brigu o porodici iz Vlade Srbije i Srpske radikalne stranke prilicno uzdramati radikalske redove, reakcije poslanika u Skupstini Srbije bile su upadljivo razlicite. Radikali su delovali prilicno zbunjeno, pre svega cinjenicom da se neko od "njihovih" usudio da se javno, pred ostalim poslanicima i pred TV kamerama, usprotivi neprikosnovenom lideru stranke dr Vojislavu Seselju i uz to ga nazove diktatorom. Socijalisti su toboze nezainteresovano pratili sta se zbiva za skupstinskom govornicom, ali je bilo ocito da neki od njih nisu mogli da sakriju osmeh zadovoljstva kada je Veselin Trajkovic, suprug ministarke Rade i poslanik SRS u Skupstini Srbije, saopstavao da zgadjen Seseljevom politikom i manirima, odlazi iz ove stranke. Najsrecniji su bili poslanici Draskovicevog SPO-a. Javno pranje radikalskog prljavog vesa toliko ih je zabavljalo da su neprekidno pljeskali i dobacivali.jedan od njih je cak glasno i doviknuo:Pocelo je pocelo.

To "pocelo je, pocelo", odnosilo se najverovatnije na espeoovsko ocekivanje kako bi se dosad svakako najmonolitnija srpska partija, SRS, mogla najzad malo zabaviti sopstvenim jadom i internim svadjama i raskolima. Ista poruka mogla bi se, medjutim, tumaciti i na nesto drugaciji nacin. Na primer ovako: socijalisti, zabrinuti sirenjem i sepurenjem radikala, resili su da preko svojih uobicajenih kanala organizuju svojim koalicionim partnerima "zabavu" koja bi ih, kad jednom pocne, mogla prilicno dugo okupirati. Zasto se uostalom, i radikali (bez obzira na njihovu sadasnju poziciju u Vladi), ne bi malo "zabavljali" unutrasnjim raskolima na nacin na koji to, s vremena na vreme, moraju da cine i sve ostale stranke kada u njima proradi neki "krticnjak".

Kako god da se za sada protumaci ova najnovija afera na politickoj sceni Srbiji, ostaje utisak da su radikali ovoga puta, uprkos Seseljevim pokusajima da citav problem minimizira, prilicno uzdrmani i da ce im biti potrebno prilicno vremena da se sve stranacke prljavstine koje su ovim povodom izbile na videlo, ponovo zatrpaju. Sukob je navodno izbio posto je ministarka Rada Trajkovic (udarni radikalski patriotski kadar s Kosova), pokusala da svog rodjenog brata, koji je sudija jednog opstinskog suda, uz pomoc ministarskih veza i precica promovise u sudiju viseg suda. Po njenom videnju, takva pomoc bratu sasvim je legalna u drzavi u kojoj je predsednik te drzave upravo imenovao i poslao svog rodjenog brata za ambasadora u Rusiju. Po tvrdenju same ministarke, ona je svome bratu izgleda prilicno uspesno krcila put intervenisuci na mnogim adresama (pogotovo radikalskih koalicionih partnera), dok se na kraju nije isprecio sam Vojislav Seselj. Rada Trajkovic tvrdi da je i sam Seselj zeleo da pomogne pod uslovom da se njen brat uclani u SRS. U tom trenutku ona se navodno, usprotivila svom stranackom lideru strahujuci da bi nezavisnost sudstva mogla time biti ugrozena. Sam Seselj medjutim, tvrdi da on nije nikoga ucenjivao vec da se jednostavno usprotivio nepotistickom ponasanju svoje ministrake. I zatim je primorao da se povuce sa ministarskog polozaja.

Odlazeci iz Vlade Srbije ministarka Rada Trajkovic je izgleda resila da zestoko napakosti svojim bivsim partijskim drugovima. Ona i njen suprug, inace pristinski lekari i profesori Univerziteta (muz cak i dekan Medicinskog fakulteta), povukli su za sobom citave partijske organizacije SRS na Kosovu i prakticno razbili tamosnju partijsku mrezu. Nekoliko dana posle izbijanja afere u Skupstine Srbije, Seselj je pokusao da u Pristini izabere novo rukovodstvo stranke za Kosovo ali u tome nije uspeo, pa je taj posao odlozen za kasnije. Istoga dana kada su radikali pokusavali da u Pristini zakrpe ono sto je od njihove stranke ostalo na Kosovu, Rada Trajkovic je ponovo gostovala na TV Studiju B i najavila da nece odustati tako lako. Tom prilikom ponovila je, ili cak prilicno prosirila ranije optuzbe na racun svoje dojucerasnje stranke posebno insistirajuci na tome da neki ljudi iz vrha SRS saradjuju sa vrhom albanske teroristicke organizacije na Kosovu. Navodne dokaze o toj saradnji Rada Trajkovic je, kako je obecala, spremna da ponudi javnosti na prvoj narednoj sednici Savezne skupstine na kojoj ce radikali najverovatnije pokusati da joj oduzmu zvanje poslanika. S obzirom na kolicinu gadenja koju bivsa ministarka u svakom novom javnom nastupu pokazuje prema politici koju vode radikali i prema Vojislavu Seselju posebno, ostaje pomalo nejasno zasto je o svemu tome progovorila tek sada, a ne mnogo ranije.

Odgovor na pitanje da li je u "slucaju Trajkovic" akcenat na spontanoj unutarpartijskoj pobuni protiv Seseljeve diktature, ili mozda na vestoj organizovanosti citavog ovog slucaja spolja, u ovom trenutku svakako najvise zanima same radikale. Ono sto moze da ih brine je pre svega cinjenica da se kriza unutar stranke otvara bas u momentu kada su izgledali i delovali mocnije no ikad. Zapravo u trenutku kada su poceli da ostvaruju sve ono cime su davno pretili - da zavode red na Univerzitetu i u medijima i to tako sto im koalicioni partneri sa levice uglavnom saucesnicki klimaju glavom. Bas kao sto i radikali saucesnicki klimaju glavom kada je rec o Kosovu.

Seselju i njegovima sigurno nije promaklo ni to da uprkos velikoj koalicionoj ljubavi (lider radikala uporno govori o nikada vecem "narodnom jedinstvu"), vidljivost njegove stranke na drzavnoj TV nije u medjuvremenu previse povecana. Pre dva meseca aktuelni ministar za informisanje Aleksandar Vucic cak je i otvoreno protestvovao sto RTS nije ni jednom recju pomenula kako je Seselju bilo zabranjeno da u finisu predizborne kampanje u RS kroci preko Drine. Pre nekoliko dana, kada je posle Vestendorpove naredbe, u pratnji vojnika SFOR-a Seselj ponovo najuren iz RS, RTS se opet nije previse pretrgla. Prilog o proterivanju potpredsednika srpske vlade iz Banjaluke nije trajao duze od tridesetak sekundi, a od svih "levicara" jedini koji je javno saosecao sa Seseljom bio je dr Milovan Bojic iz JUL-a, koji je takodje morao ,doduse iz solidarnosti, zajedno sa Seseljom da bezi iz Bosne. U ovom slucaju nije se oglasila ni srpska vlada iako bi bilo logicno ocekivati da upravo ona uzme u zastitu svog potpredsednika. Ista Vlada je doduse, ocutala i Seseljevo obecanje da ce u Srbiji organizovati proizvodnju bezbol palica za obracun sa "medunarodnim kriminalcima u RS".

Afera medu radikalima buknula je u trenutku kada je o crveno-crnoj koalciji SPS-JUL-SRS sve cesce pocelo da se govori kao o prilicno trajnoj tvorevini i kada su se proredila pocetna predvidanja da je rec o privremenoj koaliciji koja ce neminovno puci kada levica naglo pocne da omeksava svoju nacionalnu politiku prema Kosovu. To prvo "omeksavanje" radikali su za sada docekali na nogama pokazujuci da je njihov prag podnosljivosti i prilagodljivosti oko Kosova neuporedivo veci nego sto se mislilo. Dva dana pre potpisivanja sporazuma Milosevic - Holbruk, Seselj je na jednoj TV tvrdio kako SRS nikada nece pristati ni na jedan sporazum koji bi Albancima davao bilo koji vid autonomije u drzavi. Dva dana kasnije radikali su ne samo pristali na autonomiju vec i vesto precutali kako se Albancima na Kosovu daje nesto poput republike samo se to malo drugacije naziva. Seselj je po svemu sudeci zakljucio da njegovi jos nisu dovoljno izucili funkcionisanje vlasti iznutra i da je bolje opredeliti se za nesto duzi mars kroz institucije nego za njihovo osvajanje na juris.

Socijalisti koji u ovom trenutku ne mogu bez radikala znaju naravno, da u crveno-crnoj koaliciji svako svakome radi o glavi. I oni svakako imaju citavu zalihu iznenadenja i aduta koje mogu potegnuti kada procene da je Seselj postao isuvise opasan, ili kada im bude zatrebao krivac za sve neuspehe zvanicne politike. U svakom slucaju "afera Trajkovic", dosla spontano ili organizovano, izbila je za socijaliste u pravom trenutku. Da pokaze kako u vladajucoj koaliciji svako ima nekoga ko se "nedolicno ponasa", da svako ima ponekog brata koji se negde mora rasporediti, i da niko u vladajucoj koaliciji nema unapred pravo da govori o svojoj moralnoj cistoti i principejlnosti u odnosu na druge. Ko uostalom, udje u koaliciju sa socijalistima mora da se bar donekle drzi onog njihovog starog slogana - "svi smo mi pomalo socijalisti".

Nenad Lj. Stefanovic (AIM)