ALBANIJA: PO OSMI PUT KOD GLASACKIH KUTIJA

U nedelju ce, Albanci ce po osmi put glasati u razdoblju od osam godina pluralistickog sistema, ovoga puta za novi Ustav zemlje. Glasanje je pretvoreno u ritual: cetiri puta opsti izbori, dva puta lokalni i dva referenduma za Ustav, beleze albanski rekord koji nije mogao da prevazidje nijedna druga zemlja Istoka.

Jos od 20. oktobra, kada je Parlament u kojem dominiraju socijalisti na vlasti u odsustvu opozicije, usvojio Nacrt Ustava za koji ce se glasati u nedelju, vodjena je ostra i nervozna kampanja za Referendum. Cak, vise nego istinska kampanja, ona je bila rat nerava izmedju vlasti i opozicije. U takvoj klimi ponovo su na scenu stupile dramaticne epizode gde ne nedostaje oruzje, blokade puteva i vodovoda.

Albanija je jedina bivsa komunisticka zemlja, osim Belorusije, koja nije uspela da donese novi postkomunisticki Ustav. Posle ukidanja staljivnistickog Ustava iz 1976. godine, u Albaniji se vlast vrsi paketom ustavnih zakona koji je usvojen

1. godine. Ovaj legislativni korpus uglavnom regulise odnose triju vlasti vis-a-vis i njihove kompetencije. Ustavni paket zakona nije mogao da odigra uglogu pravog Ustava posto je nepotpun sa ozbiljnim nedostacima, koncipiran na osnovu vrsenja kontrole nad drzavnim insistucijama i samom drzavom od strane jedne jedine osobe.

U stvari, nikada se nisu uocile duboke razlike izmedju ustavnih programa glavnih partija. Naprotiv, kod najglavnijih pitanja sklad je bio potpun. Iskljucujuci Partiju legaliteta, koja ima cistu monarhisticku insipraciju, ali sa zanemarljivom podrskom medju biracima, sav ostali deo politickog spektra je pobornik republikanskog oblika rezima. Cak i dalje, iskljucujuci neke partije od perifernog uticaja medju albanskim biracima, zapaza se otvoreno naginjanje prema parlamentarnom obliku republike. Oko ostalih ustavnih pitanja koja se ticu organizacije sistema pravde, uz decentralizaciju vlasti ili lokalnu samoupravu, razne politicke snage ili nemaju jasan program ili su razlike medju njima zanemarljive.

Medjutim, ono sto je sprecavalo usvajanje Ustava u postkomunistickoj Albaniji bila je upravo ostra politicka klima koja nikada nije dozvoljavala vodjenje normalne ustavne debate. To najbolje dokazuje istorija propalih nastojanja za usvajanje Ustava koja je zapocela jos 1991. godine.

Upravo pre cetiri godine, novembra 1994., Albanci su glasali za prvi Nacrt Ustava koji je predlozila Demokratska partija. Berisa, posto nije uspeo da dobije vecinu od dve trecine potrebnu za usvajanje Ustava u Parlamentu, odlucio je da predje preko parlamentranog koncenzusa i odabrao put narodnog koncenzusa, dakle Ustavni Referendum. Presedan Ustavnog Refrenduma, iako ga nije predvidjalo albansko zakonodavstvo, dosao je ne kao rezultat politickog koncenzusa vec kao izraz populisticke politike koju je sledio Berisa.

Medjutim, drugacije nego sto je predvidjao, Berisa je izgubio upravo zbog njegovog populizma. Predlozeni Nacrt kojem se usprotivio blok od 17 opozicionih partija, odbilo je vise od polovine glasaca. Posle ovoga, istorija Ustava se moze uporedjivati sa Sizifovim kamenom, koji posto se penje, neocekivano se otkotrlja niz brdo. Posle poraza na Referendumu, kao za kompenzaciju autoritarna vlast Berise je ojacala i mozda tu lezi jedan od razloga pripremanja velikog falsifikovanja izbora od 26. maja 1996. godine.

I nastojanja za stvaranje i usvajanje poslednjeg Nacrta Ustava, cetiri godine kasnije, su izvrsena u istoj klimi nedostatka politickog dijaloga. Demokratska partija Berise i njegovi saveznici, od pocetka do kraja su bojkotovali ovaj proces, odbijajuci da ucestvuju i u parlamentranoj komisiji. Kao za ironiju, ali mozda i ne samo zbog ironije sudbine, upravo u trenutku pronalazenja kompromisne formule, hapsenje sest bivsih drzavnih funkcionera optuzenih za krivicna dela izvrsena pre i tokom proslogodisnje krize, belezi ponovno vracanje u logore bojkota i totalnog odbijanja dijaloga.

S druge strane, parlamentrana vecina, uplasena ravnodusnoscu biraca, u porastu, sto bi moglo da se odrazi na mali odaziv glasaca, izmenila je u poslednjem trenutku Zakon o Referendumu. Prema novom Zakonu, rezultat nece biti uslovljen ucescem na glasanju. Ako je pre cetiri godine bilo potrebno da na Referendumu ucestvuje 50 odsto registrovanih u biracke spiskove, sada vise nema nikavnog znacaja broj glasaca, vec samo broj glasaca koji ce glasati ZA. Ovo je izazvalo ostre reakcije opozicije koja je pozvala glasace da bojkotuju Referendum.

"Albanci mogu u nedelju da se bave njihovim porodicnim preokupacijama i da ne idu da glasaju za pasos aktuelne vlade", rekao je Berisa.

U zemlji gde nedostaju istrazivanja javnog mnjenja pre izbora, tesko je predvideti kako ucesce na Referendumu tako i ocekivani rezultat. Uopste, Albanci u visokom broju ucestvuju na glasanjima, ali ovoga puta postoji atnmosfera straha da to ucesce moze biti malo. To se vezuje ne toliko za cinjenicu da je bojkot put koji je izabrala opozicija, koliko za cinjenicu da neodlucni i nezadovoljni mogu izabrati isti put: neucestvovanje u glasanju. Cini se da ce se u nedelju vise voditi borbe sa glasackim listama nego sa glasackim kutijama.

Rezultat koji ce proizaci iz kutija ne ocekuje se da ce biti neko iznenadjenje posto se veruje da ce se novi Ustav usvojiti, utoliko vise sto demokrate nece glasati, ali ako ucesce bude ispod 50 odsto, onda se moze reci da je prvi Ustav postkomunisticke Albanije pravno usvojen, ali ne i moralno.

Cak, polazeci od cinjenice kakvo ce biti ucesce na glasanju i rezultat sledece nedelje, zavisice u velikoj meri i buduci politicki razvoj u zemlji. Ako se Ustav usvoji sa vise od 50 odsto glasova, onda ce to biti signal za "pobunu u palati" protiv Berise. To znaci da ce se poraz iskoristiti kao karta za njegovo pomeranje ili mozda za potpuno udaljavanje lidera opozicije koji je izgubio podrsku Zapada.

Medjutim, ako se odazove mali broj gradjana na glasanje, ili pak bude slab rezultat za koaliciuju koja vlada zemljom, onda ce Berisa postati srcaniji i Vlada ce morati da pripremi nove izbore. Tesko je poverovati da ce se kabinet Majkoa odrzati na nogama. U tom smislu, nedeljni test ce ponovo predstavljati jedan izborni test. To je i razlog sto ce na stotine posmatraca OEBS-a doputovati u Albaniju po treci put.

Mustafa NANO