DIALOG BEZ PRAVIH SAGOVORNIKA

(Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

Svakodnevno se iz relevantnih medjunarodnih diplomatskih i vojnih krugova, porucuje da je ostalo malo vremena da se postigne politicko i mirno resenje za pitanje Kosova, jer u suprotnom lako moze da dodje do nove eskalacije sukoba. U tom kontekstu sve su cesce i optuzbe na racun srpskih policijskih snaga, ali i na pripadnike naoruzanih kosovskih Albanca zbog sve cescih oruzanih incidenta koji za posledicu imaju zrtve i ranjene. OEBS-ovi verifikatori gotovo svakodnevno stizu, u manjim grupicama, albanski izvori potvrdjuju da se oko 150 000 raseljenih Albanaca vratilo svojim kucama ili preciznije nasli su krov nad glavom, zapadna satl dilomatija na relaciji Beograd-Pristina-Beograd ne jenjava u trazenju resenja za kosovsku krizu. Medjunarodni posrednik za Kosovo Kristofer Hil, ali i njegove evropske kolege, sve je cesce u kontaktima sa predstavnicima OVK, a uspostavio je i kontakt sa kosovskim Srbima, da bi cuo i njihovo misljenje odnosno primedbe i sugestije oko predlozenog dokumenta. Iako su i OVK i kosovski Srbi ovo protumacili kao njihovo priznavanje kao relevantnih faktora od strane medjunarodne zajednice, odnosno direktno ukljucivanje u srpsko - albanske pregovore, analiticari su iznosili stajalista da se pre moze reci da Zapad pokusava da na neki nacin dobije garancije od onih snaga koje mogu svojim radikalizmima da uspore napore za donosenjem brzog resenja za Kosovo u prelaznom periodu, potkrepuljujuci to cinjenicom da su osnovni okvir sporazumu vec dali zvanicni Beograd i Pristina.

Medjutim, da se radilo mozda o preranim zakljuccima dokazano je ovih dana dolaskom predsednika Srbije Milana Milutinovica u Pristinu, koji je inicirao navodni pocetak direktnih pregovora sa kosovskim prvacima. Nakon toga se i u albanskim i srpskim krugovima postavljaju sledeca pitanja: nisu li se razgovori oko pitanja Kosova vratili na period od marta meseca ove godine kada su i zapoceli ozbiljni sukobi izmedju pripadnika OVK i srpskih oruzanih snaga? Nije li medjunarodna zajednica utrosila i suvise vremena kako bi svojim pritiscima na aktuelne vlasti zaustvaila nasilje na Kosovu koje svakoga casa moze ponovo da eskalira? Da li se ponovo radi samo o pukim obecanjima predsednika Jugoslavije Milosevica gospodinu Holbruku, koji nikada u javnim nastupima nije otklonio sumnju da se postignuto moze u trenutku eliminisati... Ova pitanja kojima ce se narednih dana baviti domaci i srpski i albanski, ali i strani analiticari izazvana su nastupom srpskog predsednika Milana Milutinovica ili cini se unapred jako dobro pripremljenim sastankom sa predstavnicima kosovskih Turaka, Muslimana, Roma, Egipcana i kosovskih Albanaca iz regiona Djakovice, medju kojima su prepoznati i oni ukljuceni u lokalno obezbedjenje koje se na ovim prostoirima naziva policija pod srpskom jurisdikcijom.

Sadrzajem razgovora koji se vodio iza zatvorenih vrata siroka srpska javnost je mogla u udarnom terminu drzavne televizije i da se upozna. A sva izlaganja su bila zasnovana na neslaganju sa Hilovim projektom o prelaznom resenju statusa Kosova. Vise puta se moglo cuti da se Kosovo vidi samo u okvirima Srbije odnosno Jugoslavije, da Albanci treba da koriste kulturna prava, da se uvede mehanizam protiv majorizacije, da nacionalne manjine na Kosovu uzivaju veca prava nego sto im se omogucuje medjunarodnim konvencijama, da treba organizovati lokalnu policiju, ali da nadleznosti na Kosovu moraju da imaju federalna i republicka policija, odnosno kako rece jedan ucesnik, policajac Albanac ne sme da tuce Turcina, ne navodeci da li bi to pravo imao policajac srpske nacionalnosti. Jednom recju predlagalo se da se proces ponovo usmeri na navodne ustupke srpskih vlasti, odnosno regionalizaciju Kosova i dvodomne skupstine... A Milutinovic je na kraju rekao: " Ucesnici rasprave dali su kritike i primedbe na papir ambasadora Kristofera Hila, koje su na mestu i konstruktivne i kojima se i ja pridruzujem. Pomenuti papir se na oslanja na celinu sporazuma Milosevic - Holbruk, ne uvazava potpunu jednakost svih nacionalnih zajednica na Kosovu i suprotan je u mnogo cemu sa pravim sistemom republike Srbije i SRJ". Bilo je primetno da srpski predsednik nije pozvao i lokalne predstavnike Srba i Crnogoraca, koji su na pre deset dana odrzanom srpskom crkveno

• narodnom Saboru u organizaciji episkopa rasko - prizrenskog Artemija i Srpskog pokreta otpora koji vodi Momcilo Trajkovic osporavali Milosevicu pravo da pregovara umesto njih o njihovoj sudbini i sudbini Kosova. Oni su, medjutim, nakon dobijanja Hilovog dokumenta u saopstenju istakli neophodnost za svaranje jedinstvene politicke Platforme u nastupu srpske strane "polazeci od cinjenice da se Nacrt sporazuma tice nacelnog ustavnog ustrojstva drzave Srbije i opstanka Kosova i Metohije u njoj". Takodje su iznosili ubedjenje da se u Nacrtu predlazu pojedina resenja koja narusavaju suverenitet Srbije, i to u znatnoj meri u odnosu na resenja sadrzana u Ustavu iz 1974. godine, sto bi srpski narod dovelo u jos nepovoljniji i neravnopravniji polozaj, istakli su kosovski Srbi.

I ovo je potvrdilo predvidjanja da Milutinovic nije ni dosao na Kosovo da pregovara, vec da se iznese neslaganje srpskih vlasti resenjima koja predlaze medjunarodna zajednica, odnosno Evropa i SAD. To je dokazao i upucenim pozivom za Kristofera Hila, Volfganga Petrica, ambasadore Ruske federacije i Kine da prisustvuju razgovorima u svojstvu gostiju. Pozvao je dakle i ruske i kineske "prijatelje" koji za jugoslovenske vlasti imaju "pozitivan stav" kada je resavanje pitanja Kosova u pitanju. Predstavnici ruske ambasade su se pojavili na razgovorima, ali ne i kineske, jer kako se moglo cuti, oni smatraju da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije i Jugoslavije, te nije potrebno medjunarodno uplitanje. Hil i Petric, su izjavili da "ne mogu da prisustvuju razgovorima jer su zauzeti obavezama u Becu". Uostalom, iako se relevantni predstavnici kosovskih Albanaca, kao sto su i najavljivali dva dana pre dolaska Milutinovica, nisu odazvali "pozivu na dijalog", srpski predsednik je ipak doputovao u Pristinu. Osim toga, javnost je po ko zna koji put bila ponovo izmanipulisana. Dan pre dolaska Milutinovca u Pristinu drzavna televizija je objavila informaciju da su navodno politikolog i bivsi clan savetodavnog tima lidera kosovskih Albanaca, Mahmut Bakalli i Hydajet Hyseni, potpredsednik Ujedinjenog demokratskog pokreta izjavili da je poziv zvanicnog Beograda politicki mudar i taktican i da bi albanska strana trebala da dodje na razgovor, odnosno da Albanci treba da pokazu spremnost na dijalog i ovoga puta sednu za pregovoarcki sto. Bakali je insistirao da takvu izjavu nije nikome dao, a ponajmanje RTS-u, dok je Milutinovicev poziv ocenio kao propagandisticki i medijski akt, koji ne vodi pravednom i mirnom resenju kosovskog pitanja, vec kako je ocenio pokusaju da se pozicije SPS ucvrste u srpskom narodu, a u svetu stvori utisak da je Srbija za resenje kosovskog pitanja putem pregovora. Bakali je takodje izneo stajaliste da Milutinovic daje pogresan smer resenju pitanja Kosova i da ignorise i negira legalne medjunarodne institucije OEBS, NATO, Savet bezbednosti EU i Kontakt grupu. "Dogovor je da se pregovori vode sa jugoslovenskom stranom i na priblizenoj platformi dveju strana, a ne Platformi Srbije u kojoj se istice da resenje kosovskog statusa treba da bude u okviru Srbije i njenom ustavnom i zakonskom okviru", pise u demantiju Mahmuta Bakalija. U slicnom su tonu reagovali i ostali politicki akteri na albanskoj politickoj sceni.

Gospodin Hil se ocito nije mnogo uznemirio. Tokom poslednjeg boravka u Pristini on je izjavio da se ocekuje da srpska strana ima velikih primedbi na ponudjeni dokument, ali izrazio i uverenje da se zna kako sa time da se izadje na kraj. Da li je i tek usvojena rezolucija u Savetu bezbednosti kojom se jugoslovenske vlasti obavezuju na saradnju sa haskim tribunalom vezana za Hilovu najavu, ubrzo ce se pokazati.

A glavni razlozi velikoj buci i, kako smatraju brojni politicki analiticari, organizovanju "'dialoga' unapred kalkulisanog na neuspeh", je upravo bazicno nezadovoljstvo srpskog politickog vrha sa objavljenim najnovijim americkim nacrtom dokumenta o prelaznom resenju statusa Kosova u novinama i na srpskom i na albanskom jeziku. U tom nacrtu sporazuma, za razliku od prethodnih, za funkcionisanje institucija vlasti predvidjene su dve ili tri opcije (oko kojih bi trebalo da se izjasne Pristina i Beograd). Po prvi put se pominje Ustav, predsednik (umesto dosadasnjeg predsedavajuceg) koji bi bio biran na tri godine. Zatim predsednistvo, Vlada, Skupstina, Vrhovni, Ustavni i Specijalni sud - za potrebe nadgledanja implementacije sporazuma. Kosovo bi bilo zastupljeno samo u saveznom parlamentu i to u vecu gradjana sa 30 poslanika, a svaka zajednica bi imala po jedno mesto u saveznoj i republickoj vladi. Po predlozenom planu Kosovo bi imalo i predstavnika u Vrhovnom savetu odbrane... U ovakvom predlogu srpska strana prepoznaje i istinske elemente drzavnosti Kosova, ili kako to nazivaju "drzavu u drzavi", sto je po njoj neprihvatljivo. Zato verovatno sledi "karneval dialoga", do cini se sve izvesnijeg novog zaostravanja i novih konflikata i opasnijih razmera...

Suzana SPAHIU