TRESLA SE GORA, RODIO SE - GRADJANSKI DUH!?

AIM Skopje, 17.11.1998

Nakon neocekivano velike pobede na ovogodisnjim parlamentarnim izborima, koalicija VMRO-DPMNE i DA se suocila se jednim paradoksalnim problemom. Iako sama moze da sastavi vladi jer je dobila 62 poslanika (nakon ponovljenih izbora u nekoliko izbornih jedinica), ona se dala u potrazi za trecim partnerom. Razlog za ovo je zelja da se dokaze domacoj i svetskoj javnosti da, posebno VMRO nije partija koja ima sumnjive planove za Makedoniju (cesto je optuzivana za probugarsku orientaciju). Istini za volju oni su mogli resiti ovaj problem ukljucivanjem Liberalnih Demokrata (LDP) koji su izbore zavrsili sa samo 4 poslanicka mesta, ali koji su ipak dovoljni za obezbedjivanje 61 poslanika koliko je neophodno koaliciji. Medjutim, pod pritiskom medjunarodne zajednice i "diplomatske kolonije" u Skopju, ali i na osnovu svojih procena, "Vemerovci" (VMRO-DPMNE) i "Alternativci" (DA)su zakljucili da im se mnogo vise isplati da sklope "politicki brak" sa politickim pretstavnicima Albanaca. Oni su brzo ukapirali da ukljucivanje Albanaca znaci dvostruku korist za novu vladu. Prvo, na taj nacin bi obezbedili unutrasnju stabilnost, a kao drugo pridobili bi simpatije medjunarodne zajednice koja o VMRO-DPMNE ima generalno negativan stav zbog nacionalistickog imidja iz proslosti. Oba ova faktora, i po priznanju samih partija, su neophodni za realizaciju ekonomske programe koja je bila u centru izborne kampanje pobednicke koalicije.

Cim su dosli do ovog stadija, pobednickim partijama je preostalo samo da dostave ponudu jednoj od dve albanskih partija koje su na ovim izborima (zajednickim nastupom) dobile 25 poslanika. "Vemerovcima" i "Alternativcima", a posebno ovim prvima, koji su i nosioci mandata nove vlade, je bilo prilicno nezgodno da pocnu pregovore sa Albancima s obzirom da su u proslih osam godina dobrovoljno preuzeli ulogu zastitnika makedonskih interesa, posebno od Albanaca, a istovremeno su postali i sinonim za politiku koja se zasniva na antialbanskom raspolozenju. Sa jedne strane oni su se plasili da ne razocaraju svoje glasace a sa druge strane plasili su se da li ce uspeti da pridobiju Albance koji bi imali slican problem u obratnom smeru. U prvih dan-dva nakon zavrsetka izbora cak je bilo i spekulacija da bi Albanci mogli blokirati formiranje nove vlade kako bi mandat presao u ruke Socijaldemokrata koji su izgubili izbore, ali koji su, bar deklarativno, bili za suradnju sa Albancima.

Ovaj scenario bi se modjda i ostvario da se nije dogodilo nesto sto je malo ko mogao ocekivati. Naime, iako je uoci drugog kruga izbora lider VMRO-DPMNE javno izjavio da ce ako pobedi njegova partija prvo ponuditi saradnju u vladi "umerenoj" PDP koja je pre toga bila u vladinoj koaliciji sa Socijaldemokratima, na kraju je ova ponuda bila pruzena DPA! I tada, na jos vece iznenadjenje svih, DPA je prihvatila ponudu!? Drugim recima, ispalo je da su dve opozicione partije, "najmakedonskija" VMRO-DPMNE i "najalbanskija" DPA, koje su se citavo vreme nalazili tacno nasuprot jedna drugoj, sada na istoj strani!? Novi politicki savez (koji ipak tek treba izdrzati test vremena) je izazvao pravu lavinu reakcija.

Prvo je reagirao deo javnosti "lojalan" socijaldemokratima koji je ocenio da ova koalicija pretstavlja pretnju za zemlju, polazeci od pretpostavke da dve nacionalisticke partije usmerene jedna protiv druge mogu samo"rasprodati" ili unistiti zemlju. Medjutim, posto im je prethodno "medjunarodni faktor" jasno dao na znanje "da ne pokusaju nesto nepromisljeno", Socijaldemokratima je preostalo samo da slede sta ce se dogoditi. Situaciju je dodatno iskomplicirala Partija za Demokratski Prosperitet koja se pozvala na predizborni dogovor o suradnji sa DPA, zahtevajuci da se i ona ukljuci u vladinu koaliciju sa makedonskim opozicionim partijama. No, iako je vecina Albanaca ocekivala da DPA prihvati ovaj zahtev u ime visih, "nacionalnih interesa" (u cijem duhu je i bio srocen zahtev PDP), lideri DPA su vrlo neocekivano odbili svoj "nacionalni prikljucak"! Razlog za odbijanje je bio prilicno prozaican - PDP je trazio ravnopravnu podelu ministarskih resora rezervisanih za Albance, ali ovaj gest je svejedno oznacio novu stranicu u odnosima dve zajednice, makedonske i albanske, koju zajedno cine 90 posto stanovnistva. Doduse, ovaj momenat je za deo javnosti bio signal da se protiv VMRO-a i DPA iskoristi i "rezrvna municija" preostala sa izborne kampanje, optuzujuci ih za "predispoziciju" da "uniste Makedoniju" a sada jos i sa "udruzenim snagama". I pored zestine napada koja je na momente bila potpomognuta i od dela albanske javnosti priklonjene koaliciranju "starih partnera" (SDSM i PDP), dva politicka bloka su ipak nastavili pregovore koji ce verovatno dovesti do nove vlade. Bez obzira na motive koji su doveli do saradnje izmedju dva "nacionalisticka" bloka, ovo je na neki nacin oznacilo promociju nove dimenzije gradjanskog duha u Makedoniji!

Polazeci od cinjenice da su ove partije do sada bile izvan domasaja izvrsne vlasti, samim tim njima se ne moze staviti na dusu nijedan dosadasnji medjuetnicki incident u zemlji. Povrh toga, i jedna i druga partija, a posebno VMRO-DPMNE, je tokom citave izborne kampanje uporno naglasavala da ce posebnu paznju posvetiti relaksaciji medjuetnickih odnosa, poentirajuci da nacionalnostima nece biti oduzeto nijedno steceno pravo. Ovo je bez sumnje pobudilo velike simpatije za VMRO kod pripadnika nemakedonskih etnickih zajednica u zemlji, a posebno to sto lider ove partije, Lubco Georgievski, nijednom nije upotrebio naziv "manjine" koji je koristio ranije a koji su od njega kasnije preuzeli Socijaldemokrati i uporno ga koriste, iako ta kategorija ne postoji u Ustavu Makedonije koji su napisali upravo SDS-ovci. Sa druge strane kada se zna da je "umerena" i "spremna za medjuetnicku saradnju" SDSM (Socijaldemokrati) u proslih sest godina vladavine bila glavni akter u nekoliko incidenata u kojima je poginulo nekoliko Albanaca a stotine njih je bilo povredjeno (slucaj Tetovskog Univerziteta, slucaj sa albanskom nacionalnom zastavom u Gostivaru, i sl.), nakon cega su i medjunarodne institucije konstatirale "neodmerenu reakciju" makedonske policije, nema posebnih razloga za Albance da veruju da socijaldemokrati a-priori bolji od Vemerovaca. Kao svojevrsni, "pozitivni sok" nesumnjivo jeste izjava lidera VMRO-DPMNE da ce se njegova buduca vlada zalagati za oslobadjanje Rufija Osmanija, gradonacalnika Gostivara koji je osudjen na sedam godina zatvora (nakon tragicnih dogadjaja u ovom gradu devetog jula prosle godine u slucaju isticanja albanske zastave ispred opstinske zgrade) i njegovog kolege iz Tetova, Alajdina Demirija, a u isto vreme je njihova sudjenja ocenio politickim.

Sve ovo budi nadu da ce umesto okrsaja albanskih i makedonskih nacionalista u Makedoniji doci do razvoja svojevrsnog gradjanskog duha o cijem izgledu sada malo ko ima jasnu pretstavu. S obzirom da ono sto su Socijaldemokrati "prodavali" kao gradjansku opciju malo ko smatra takvim, nije tesko zakljuciti da VMRO-DPMNE i DPA, koje su smestene u desnom delu politickog spektra Makedonije, imaju sirok prostor za realizaciju ove opcije kojoj teze sve partije iako, ocigledno, sa razlicitom pretstavom kako ona treba da izgleda. Kako ce izgledati ova opcija projektirana od ova dva nacionalisticka bloka, ostaje da se vidi, ali u ovom trenutku je najbitnije sto se, bez obzira hoce li doci do njihovog konacnog dogovora o koaliciji ili ne, konacno razbila fama o tome da samo levo orijentisane partije mogu obezbediti medjuetnicku saradnju. Sam ovaj iskorak, na neki nacin se moze smatrati znacajnim o pozitivnom pravcu razvoja medjusobnih odnosa dve, do jucer, ostro suprotstavljene opcije koje su cesto bile na ivici ratnog poklica, sto ujedno pretstavlja osnovu za optimizam da medjuetnicki "rat i mir" ne zavise od izborne pobede bilo koje partije ili pak o sastavu vladine koalicije.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI