PREGLED STAMPE (2.11. do 9.11.1998.)

STAMPA U BEOGRADU

NEDELJNI TELEGRAF 4.11.1998.

Misija OEBS jos zvanicno nije pocela, prethodnica joj belim dzipovima krci puteve po Kosovu i Metohiji a mladi, uglavnom Albanci i pokoji Srbin, s debelim "preporukama" traze devizni posao kod OEBS

VERIFIKATORI ZAPOSLJAVAJU ALBANCE I SRBE KAO VOZACE, TELOHRANITELJE, VODICE, DOMARE I HIGIJENICARE

... Iako zvanicnici misije OEBS, za sada, nista ne govore ko ce moci da dobije posao kod njih, glavni kriterijum je, ipak, javna tajna. Oni koji racunaju na posao, moraju da znaju engleski, albanski i srpski jezik. Sto se engleskog tice, to nije problem ni za mlade Albance ni za mlade Srbe. Problem ce biti poznavanje drugog jezika sredine...

Grupa mladica i devojaka, koje smo u prosli petak zatekli ispred sedista misije OEBS u Pristini, kada smo zapodenuli razgovor o tome - grohotom se smejala. Medju njima su bili mladi Albanci i Albanke i tek pokoji pripadnik srpske nacionalnosti. Tu, pred stranim poslodavcem, oni su zaista bili zajedno, razmenjivali iskustva, uporedjivali papire i, kako jedan medju njima rece, "pokazivali strendzerima da su bez nacionalnih predrasuda, jer smo culi, da je, uz poznavanje jezika, to glavni preduslov da se dobije posao.

Smejali su se jedni drugima, jer svima je bilo jasno da skoro niko od njih do sada nigde nije radio, a "preporuke" su vrvile od pohvala, ne samo zbog poznavanja engleskog i onog "drugog jezika", nego i "marljivosti, odanosti poslu, komunikativnosti" i posebno zbog toga "da su bez ikakvih predrasuda prema pripadnicima srpske ili albanske nacionalnosti".

• E, bogami - komentarise jedan od najkomunikativnijih mladica u ovoj grupi, koga svi zovu Redza
  • sada ce crnci da nas zblize. Morace, kad smo mi u pitanju, da prekrse i svoje norme. Ako hoce da u pratnji imaju poznavaoce i srpskog i albanskog jezika, morace da vode po dvojicu nas na teren. Tako ce imati kompletne prevodioce, a Albanci i Srbi medjusobno ce se ponovo druziti i raditi"...

Milos Antic

DANAS, 6.11.1998.

Ivica Dacic, portparol SPS

SPORAZUM NAJBOLJE RESENJE

• Sporazum jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica sa medjunarodnom zajednicom o Kosovu i Metohiji, na najbolji moguci nacin nudi resavanje svih otvorenih pitanja na Kosovu i Metohiji politickim sredstvima, mirnim putem i otklanja sve mogucnosti vojne intervencije prema nasoj zemlji. Ono sto je objavljeno u 11 tacaka je sadrzaj sporazuma, a sve ostalo su spekulacije, dezinformacije i naklapanja. Svim ovim sporazumima i dogovorima Srbiji i SRJ je omoguceno da se brane od terorizma i na Kosovu i Metohiji ima dovoljno snaga bezbednosti koje su sposobne da zastite gradjane i obezbede mir, rekao je Ivica Dacic, portparol SPS, dodajuci da su "teroristicke bande jedina i glavna prepreka realizaciji ovog sporazuma.

Dacic je pojasnio da sporazum nije privremenog karaktera, vec trajan, te da se njegovo funkcionisanje, na osnovu konacnog politickog resenja, posle tri godine moze preispitivati, uz saglasnost predstavnika nacionalnih zajednica koje zive na Kosovu i Metohiji i drzavne delegacije SRJ i istakao da "nema govora da ce se posle tog perioda neko navodno izjasnjavati o statusu Kosova i Metohije"...

Lj. Djordjevic

DANAS, 6.11.1998.

SRS: PRISAJEDINJENJE NAS JEDINI SPAS

Tomislav Nikolic, potpredsednik SRS i Vlade Srbije o Kosovu, Danasu i Seseljevoj poseti Rusiji i Belorusiji

• Situacija na Kosovu i Metohiji je gora nego u periodu kada su nase snage bezbednosti uvodile red i mir. Takozvana medjunarodna zajednica dopusta da teroristi nesmetano vrsljaju i da se situacija na Kosovu priblizava onoj koja je bila u martu. Mozda medjunarodnoj zajednici treba jos vremena da uspostavi red na Kosovu onako kako se obavezala, ali nase strpljenje nije beskonacno. Ocekujemo prve izvestaje njenih posmatraca, a ako oni ne budu objektivni i iskreni, moracemo da reagujemo na drugi nacin, rekao je Tomislav Nikolic...

N.B. Odalovic

DNEVNI TELEGRAF, 7.11.1998.

Srpske opozicione stranke procenjuju da ce medjunarodna zajednica insistirati na novim izborima:

BICE IZBORA NA SVIM NIVOIMA, MILOSEVIC MORA DA POPUSTI

Srpske opozicione stranke smatraju da ce medjunarodna zajednica "uprkos protivljenju predsednika SRJ Slobodana Milosevica" izdejstvovati izbore na svim nivoima u zemlji, te da je to uz ukljucivanje kosovskih Albanaca u politicki zivot jedino je trajno resenje za Kosovo.

Vesna Pesic, predsednik GSS, smatra da bi kosovski Albanci, ukoliko dobiju predvidjenih 20 mesta u republickom parlamentu i 10 poslanika u Vecu republika Savezne skupstine, samo ucestvovati u "zastiti kolektivnih interesa, a ne u politickoj zajednici Jugoslavije"

"Smatram da ce to odbiti, jer bi prema takvom planu Kosovo bilo odvojeno telo sa samo lokalnim i pokrajinskim izborima. Kosovski Albanci treba da ucestvuju na opstim izborima kojih mora biti, iako ih vlasti ne vole", kaze Pesiceva.

I Vojislav Kostunica, predsednik DSS, tvrdi da su izbori na svim nivoima neophodni:

"Jedan razlog je sto bi se na taj nacin sacuvala drzava, jer je posledica Hilovog plana rasturanja Jugoslavije i Srbije. S druge strane, mora ih biti i sa demokratskog stanovista, da bi se u promenjenim okolnostima videlo pravo raspolozenje javnosti. Trenutno se postavlja pitanje koga poslanici iz 'Milosevicevog zamrzivaca', izabrani 1996. i 1997. godine, recimo u Juniku, predstavljaju", kaze Kostunica.

Prema recima Slobodana Vuksanovica, potpredsednika DS, "Milosevic ce na sve nacine pokusati da izbegne izbore", ali dodaju: "Ako je medjunarodnoj zajednici stalo do konacnog stabilizovanja stanja uopste u SRJ i na Balkanu, uticace na to da se ovde organizuju opsti izbori, pod regularnim, demokratskim uslovima, kao i u svim drugim zemljama sveta".

O.Zekic - S.Kraincanic

GLAS, 7-8.11.1998.

Lider SPO o Kosovu, JUL-u, ulasku u Vladu, Crnoj Gori, koalicijama...

KOSOVO SE SPASAVA U PREPORODjENOJ SRBIJI, UBI U IZOLOVANOJ OD SVETA

• Necemo izgubiti Kosovo jer bi to bio kraj srpske drzave i srpske nacije bez obzira sto zagovornici izolacije Srbije to zele. Ovaj narod im to nece dozvoliti"! Ovom optimistickom tvrdnjom, izrecenom u intervjuu "Glasu", lider SPO Vuk Draskovic sazeto objasnjava politiku svoje stranke oko najvaznijeg srpskog pitanja...

* Nedavno je Dobrica Cosic rekao da ce Decani, Gracanica i ostale srpske svetinje na Kosovu biti nasa novi Hilandari. Na cemu zasnivate svoje verovanje da necemo, mozda u skoroj uducnosti, tamo ici kao na Svetu goru?

• Pred nama su dva puta: prvi je da drzava krene u hitne i korenite reforme politickog i ekonomskog sistema, da budu razvlascene one snage koje nas guraju u stalne i nepotrebne sukobe sa mocnim silama Zapada. Milosevic je sporazum o sudbini Kosova potpisao ne sa Zemnskim novinama i Zirinovskim, nego sa SAD, EU I NATO-om, najacim silama ovog sveta i vremena. Ako zelimo da utvrdimo Kosovo u Srbiji, onda se Srbija morala iznutra promeniti i postaviti sebi cilj da najbrze postane clan EU, pa i NATO-a. Drugi put je nastavljanje politicke izolacije zemlje od demokratskog i mocnog sveta, guranje drzave u Aziju i taj put vodi sigurnom gubitku Kosova. Verujem da zagovornici ovog drugog puta i zele da izgubimo Kosovo jer znaju da u preporodjenoj i u Evropu ukljucenoj Srbiji, oni ne bi vladali. Zbog toga im je draze da izgubimo Kosovo, mozda i jos neke nase teritorije, i da Srbiju svedu na Srbijicu, pretvorenu u logor bede i terora. Sami zakljucite kojim je putem krenula ova zemlja nakon potpisivanja sporazuma Milosevic - Holbruk. Oni gubitak Kosova zele, ali toga nece biti jer to ovaj narod nece dozvoliti...

V.V.Bozovic

STAMPA U TIRANI

SHEKULLI, 4.11.1998.

EVROPA, IGRAC KOJI GLEDA UTAKMICU SA KLUPE

Americki zvanicnici to ne kazu, ali se mozda secaju cinjenice da su Srbi u Bosni zarobili otprilike dve tri francuske jedinice ciji su vojnici, posto su bili izvuceni iz blindiranih kola vezani lisicama, predstavljali zive stitove objekata koji su trebali da budu bombardovani. Ovoga puta ne postoji potreba da se vojnici izvlace iz blindiranih vozila, posto 2 000 predstavnika Zapada nece biti vojnici vec samo nenaoruzani civili, koji ce "biti cuvani iz vazduha sa 20 aviona NATO". Osvrcuci se na poslednju temu, na mirovnu operaciju pod borbenim imenom "Orlovo oko" ciljevi Zapada su zacudjujuci. Uporedo sa zastitom iz vazduha 2 000 nenaoruzanih civila, on "treba da osigura posmatranje povlacenje srpskih vojno - policijskih jedinica posredstvom mini aviona bez pilota i 20 aviona sa pilotima, ciji letovi u odredjenoj zoni treba da budu odobreni nedelju dana ranije od strane Beograda". To je dovoljan rok za razmestanje iz jednog mesta u drugo, ne samo pet vec 5 000 tenkova. S druge strane, ova osmatranja su do danas vrsena iz satelita i aviona U2, na cijim se fotografijama mogu iscitati cak i cinovi na oficirskim ramenima.

Ostaje samo da se prati da se prati igra Srbija - Amerika ili Milosevic - Holbruk. Sto se evropljana tice, Evropa ostaje i dalje igrac koji gleda utakmicu sa klupe.

prof. dr. Apollon BACE

GAZETA 55, 4.11.1998.

JEDAN PROTIV SVIH

Na cijoj je strani uspeh, posle ovog unistavajuceg rata?

Bez sumnje najveci komad pripada Milosevicu. Prvo, zato sto je on postigao ono sto je zeleo: da razrusi Kosovo i da tamo vrsi cisto etnicko ciscenje. Drugo, on navodno povlaci otud vojne snage (ako se bude povukao u potpunosti?!) kao pobednice, posebno u ocima svoga naroda jer je "uspeo da unisti albanski terorizam". Trece, tokom citavog sedmomesecnog rata, on je zatvorio sva vrata na Kosovu za medjunarodni faktor, koji je isao oko njega u krugu Beograd - Skoplje - Tirana. Ali, niko na Kosovu! Cetvrto, nista vise ne nudi Albancima od autonomije u Srbiji.

Zapad svojim uspehom smatra zaustavljanje borbi i preventivu humanitarne krize. Medjutim, dok se na Kosovu rusilacki rat desio, za Zapad nema uspeha. Na Kosovu nije bilo crvene linije. Tamo je ratni semafor ostao samo na zelenom. Ono sto medjunarodni faktor ima priliku da ucini je zaustavljanje smrti na hiljade ljudi od gladi, hladnoce i bolesti. Ovde ostaje jedna mogucnost za njegov uspeh. Sto se resenja tice, zapadnoj politici su se uistinu samoj od sebe vezale i noge i ruke: predlozena i branjena autonomija kao jedino resenje ne ide cak ni do nekadasnjih realnosti komuniste Tita, kada i Zapad veoma dobro zna kako je komunizam sahranjivao nacionalna pitanja, kao u bivsoj velikoj imperiji - Sovjetskom Savezu, tako i u bivsoj maloj imperiji Jugoslaviji. Zapadna ideja o autonomiji je u najmanju ruku za oko 30 godina zakasnela u odnosu na onu Marsala Tita.

Qemal SAKAJEVA

SHEKULLI, 3.11.1998.

120 GODINA ZALJENJA...

Sa tacke gledista materijalnih interesa, danasnja situacija je u potpunoj evoluciji. I dok podrska Rusije za pravoslavne Juzne Slovene ostaje konstantna, dakle tu nema nikakvih promena, interesi SAD i Evrope se polako pomeraju iz Grcke prema Albaniji i Makedoniji. Pomeranje je lagano, ali istrajno i samo politicari sa uskim vizijama to ne mogu da vide. Razlozi za takvo pomeranje zahtevaju posebne analize i nije ovde mesto da se oni analiziraju. Ipak, jos uvek je rano da se ove strane sile podignu na noge da bi nam "aplaudirale, da bi nas podrzale i pomogle u potpunosti u nasim pretenzijama. Aktuelno, vaga osetno je na strani nasih suseda iz razloga vec pomenutih. Radi se o realnoj cinjenici, cije postojanje ne zavisi od nasih zelja.

Onda, zasto se jos uvek zalimo?

Stekao sam utisak da je ovaj nacin suocavanja sa nasim problemima, u prvom redu nacionalnim, pa zatim i ekonomskim i socijalnim koji su povezani sa njim, predstavlja samo alibi za nasu nesposobnost da ispunimo deo zadataka koji nama pripadaju. Teorija "zatvorene boce"... je realna. Istina je da se Evropa angazuje "za sprecavanje kontaminacije sredine u kojoj se nalazi Albanija, pretvarajuci je u jednu zatvorenu bocu". Medjutim, s druge strane, ne shvatam zasto bi smo mi trebali zbog toga da se zalimo? Da li smo mi u toj boci? Zasto ne uspostvaljamo red u nasem zivotnom prostoru? Da li smo suverena zemlja? Ako jesmo, sta Evropa trazi u nasim unutrasnjim poslovima? Zar i za biranje sefa fudbalske federacije treba da zatrazimo pomoc Evrope. Ako sebe ne uverimo da smo mi sami u stanju da resavamo nase stvari, uzalud se nadamo inostranoj pomoci.

Skender SHKUPI

RILINDJA DEMOKRATIKE, 5.11.1998.

Iz intervjua sa Lekom ZOGUOM

OPOZICIJA JE BUDUCNOST ALBANIJE

• Kako Vi ocenjujete perspektivu zadnjih razvoja na Kosovu i da li Vi mislite da medjunarodna diplomatija ima mogucnosti da uradi nesto voise za resavanje pitanja Kosova?

ZOGU:-Prvo, sporazum koji je postignut izmedju stranih sila i Milosevica bez prisustva Albanaca nece se odrzati na duze vreme i nece doneti niceg dobrog za nas Albance ni danas ni ubuduce. I to iz razloga sto nije uzet u obzir politicki aspekt vec je ono tretirano vise kao humanitarni problem, dakle on ne ispunjava ni jedan od onih zahetva koji su postavljali Albanci. I dok se ne uzmu u obzir zahtevi Albanaca, ova situacija ce se nastaviti.

• Kako ocenjujete stav albanske vlade prema problemu Kosova?

ZOGU:-Ja sam misljenja da danasnja socijalisticka vlada nije imala cvrst stav prema braci i sestrama na Kosovu. A niti je stitila kosovske interese. Za to nije potreban komentar jer su vec poznate izjave i ono sto su oni uradili oko ovog problema.

• Kakvo je Vase glediste u vezi sa najnovijim razvojima u Albaniji?

ZOGU:-Situacija je veoma, veoma opasna.

Nalazimo se u situaciji kada Albanija daje pravo strancima, Italijanima i Grcima, da drze policijske i vojne trupe na albanskoj zemlji. To znaci da mi Albanci gubimo nezavisnost i da se ugrozava nas integritet.

GAZETA 55, 6.11.1998.

SRBIJA UBIJA ALBANCE NA KOSOVU, A ALBANCI HAPSE JEDNI DRUGE

Junastvo Albanaca protiv Albanaca na Kosovu je stvorilo jednu klimu zahladjenja kod saveznika i podrzavaoca albanskog pitanja. Demokratske drzave i vlade zapada uvazavaju rat i borce za slobodu protiv stranih okupatora, ali osecanje koje im se budi kada vide da junastvo ide ispod nivoa mora, kada je rec o strancima i penje se na Everestu, kada je rec protiv Albanaca, razume se da je u potpunosti suprotno.

Politicki i vojni subjekti na Kosovu imaju samo jedno polje gde mogu jedni drugima konkurisati. To je sposobnost da se konkurise putem izbora i slobodnog glasa unutar samih Albanaca. Albanci ce sami dati glas onoj vojnoj ili politickoj snazi koja ce dokazati hrabrost prema okupatorima i koji ce ostvariti nezavisnost Kosova. Glas i poverenje naroda se stice i ne dobija se hapsenjima, pretnjama i nametanjem. Albanski narod na Kosovu ima gorko iskustvo subjekata koji su zeleli da mu silom oduzmu glas, zato ne moze nikako prihvatiti da ovaj ili onaj subjekat sa vec istrosenim devizama "u ime naroda" ozakoni nasilje Albanaca protiv Albanaca. Policijske uloge i policijske institucije su dozvoljene samo za institucije proizasle iz pravne drzave i vlade koje je izglasao narod. Njihovo koriscenje u oblicima i praksama koje pripadaju jednoj tragicnoj proslosti, ne moze pomoci vec ce samo smetati nezavisnosi i slobodi Kosova.

Monopoli nad patriotizmom i istinom su najopasnija zamka koju jedna politicka snaga moze postaviti samoj sebi. Poznato je sta su takvi monopoli ucinili slobodi i nezavisnosti Kosova. I zato, dok Srbi na Kosovu ubijaju Albance, neoprostivo je da Albanci ubijaju i hapse Albance. Tragicno iskustvo gradjanskih ratova koji su izazvani od strane komunista tokom Drugog svetskog rata i na Kosovu i u Albaniji, velika su poruka koja ne moze i ne treba da se zaboravi.

Dr. Ali VUTHAJ

STAMPA U SKOPLJU

DNEVNIK, 7.11.1998.

POTREBNA JE STALNA KONFERENCIJA ZA BALKAN

Medjunarodna grupa za krize (MGK) preporucuje da se formira stalna Medjunarodna konferencija za Balkan, podrzana uverljivom pretnjom za upotrebom sile koja bi pomogla u nalazenju trajnog resenja za nemirni region. Vise od sedam godina od izbijanja ratova u bivsoj Jugolsaviji, najveci deo regiona je i dalje u krizi, produzava se sirenje konflikata i povecava se potreba za ukljucivanjem medjunarodne zajednice, smatra MGK.

FLAKA, 6.11.1998.

HIL GURA PPD U VLADU?

O neophodnosti ucesca Albanaca u Vladi svesni su svi: i buduci mandatari Vlade (VMRO-DPMNE i DA), albanske partije, koje smatraju da samo u izvrsnoj vlasti mogu ostvariti njihove programske ciljeve, ali i medjunarodni faktori. Ovde se u posebno "delikatnoj" poziciji nalazi PPD koji bi, prema nekoj politiockoj logici trabala da ostane sto dalje od ove vlade zbog dosadasnje suprotnosti (to se moglo uvideti i tokom izborne kampanje), ali i zbog toga sto je do sada bila u vladi sa partnerom koji sada prelazi u opoziciju te ne bi bilo logicno da sa svakim ona udje u vladu. Uostalom, Abdurahman Aliti za razliku od poslednjih izjava u stilu "videcemo", pre izbora je bio kategorican da sa VMRO nece uci u koaliciju. I dok je ovih dana "top tema" buduca Vlada, jedna od spekulacija i glasina koje se prosiruju po partijskim krugovoma PPD, je da se Amerika, tj. njen ambasador Kristofer Hil angazuje i pokusava da "ubedi" PPD da udje u novu Vladu. Logika takve "sugestije" polazi od stvorenog imidza PPD kao "umerene partije", za razliku od "radikala" Albanske demokratske partije sa kojima "nikada nije sigurno".

FAKTI, 7.11.1998.

SRBIJA UBIJA ALBANCE NA KOSOVU, DOK ALBANCI HAPSE JEDNI DRUGE

...Sta su ove "narodne policije" koje se stvaraju i deluju na Kosovu? Ko je zainteresovan da ozivi fantanzme unutar albanskih gradjanskih ratova u borbi za nacionalnu slobodu Kosova? U jednoj okupiranoj zemlji kao sto je Kosovo, junastvo treba pokazati protiv Srba,a ne protiv Albanaca.

STAMPA U PRISTINI

KOHA DITORE, 3.11.1998.

AKO SE DOZVOLI PATROLIRANJE NA GRANICI PREMA SPORAZUMU, JEDNU CETVRTINU NASELJA CE KONTROLISATI VJ

Citajuci osvrt - analizu Odbora za balkansku akciju u vezi sa privremenim projekt sporazumom za Kosovo koji je objavljen u dnevniku Koha ditore, moze se zakljuciti da ovaj Odbor vidi u ovom projekt sporazumu brojne nedostatke koje treba razmatrati i potencirati, da bi se u konkretnim razgovorima izmedju strana ti nedostaci eliminisali ili ublazili sto je vise moguce...

Ono sto se u projekt sporazumu decidivno istice je cinjenica da jedinice VJ imaju eksplicitmno pravo patroliranja na granici u dubini od deset kilometara. Od prilike pre tri meseca Vrhovni savet odbrane Jugoslavije usvojio je odluku (bez saglasnosti jednog svog clana- predsednika Crne Gore) o patroliranju do pet kilometara umesto 100 metara koliko je iznosio pogranicni pojas, odluka koja je izazvala burne reakcije u vladajucim krugovima u Crnoj Gori i koja se kako se cini nije realizovala u praksi u pogranicnom pojasu Albanija - Crna Gora. Medjutim, ova odluka je odlucno realizovana u pogranicnpm pojasu Albanija - Kosovo i Makedonija - Kosovo.

Medjutim, veoma je indikativno sto se u ovom projekt sporazumu ova granicna dubina za jedinice VJ predvidja na deset kilometara. To znaci da, imajuci u vidu potrebu npr., vrsenja logistickih poslova itd., ova dubina moze da se poveca i da se tako veliki deo teritorije, a mozda i jedne cetvrtine nadje van kompetencija policije, odnosno snaga reda, kao i da se ogranici slobodno kretanje populacije itd.

Vise je nego potrebno da se ove i druge primedbe uzmu u vidu i kao sto je istaknuto i ranije, da se one dokumentuju kao slabosti ili nedostaci tog projekt sporazuma u vezi sa policijom, jer njena koncepcija, organiztacija, rukovodjenje, komandovanje i kompetencije su osetno ispod kompetencija koju je imala policija prema Ustavu iz 1974. godine...

Ramadan QEHAJA

KOSOVA SOT, 7.11.1998.

Iz intervjua sa Hydajetom Hysenijem potpredsednikom Albanskog demoktaskog pokreta

NA KOSOVU NEMA POZICIJE I OPOZICIJE

-Kakvo je Vase glediste oko nasih politickih partija i politickoj realnosti na Kosovu?

HYSENI:-Politicke partije na Kosovu su jedna neobicna realnost. Kosovo se nalazi u vanrednom stanju i organizovanje u politicke partije bilo je i neophodnost ali je ono i imitacija drugih politickih scena koje se nalaze u sasvim drugacijem polozaju. Nas politicki pluralizam je nefunkcionalan. Sama rec partija podrazumeva rasparcavanje, dok jedan oslobodilacki pokret - drzavotvorni ima kao uslov sine qua non ne rasparcavanje, vec ujedinjavanje snaga. Nase partije su realnost, ali ta realnost bi trebala da evoluira u pravcu jedne klime koja bi od politicke raznovrsnosti napravila prednost a ne hendikep kosovske politicke scene. Ako nas tome u potrebnoj meri naucilo iskustvo drugih, dokazuje nam nase najnovije iskustvo. Citirao bih ovde jednog seljaka koji se spasao kosovske golgote: Ako se ne ujedinimo u frontu nastojanja za slobodu i nezavisnost, ujedinice nas zajednicke grobnice.

• Sada je albanskoj strani predat i najnoviji projekt gospodina Hila. Da li ima napretka u ovom projektu u vezi sa pitanjem Kosova?

HYSENI:-To je radni dokument i ne bih zeleo da ga komentarisem. Zeleo bih da kazem da ima pozitivnih izmena, izmena koje mi cenimo. Medjutim, na zalost treba da konstatujemo da okviri u kojima se stavlja pitanje Kosova su uski i neadekvatni. Ni u ovoj varijanti nisu obezbedjeni neophodni mehanizmi za trajno resenje pitanja kosova, posle roka prelazne faze, koji bi izbegli mogucnost da se privremeno resenje pretvori u stvari u trajno. Verujem da ce ti nedostaci biti eliminisani iz teksta i da ce on pretrpeti i druge pozitivne izmene.

Zijadin GASHI

BUJKU, 7.11.1998.

MANIPULACIJE SA HILOVIM PROJEKTOM

Tacno je da su Amerikanci zajedno sa svojim evropskim saveznicima danas najangazovaniji u uspostavljanju mira na Balkanu i u okviru tih projekata, koji ulaze u orbitu velikih projekata globalizacije i novog svetskog projekta, resenje kosovskog cvora je medju glavnim tackama. Pitanje Kosova je sada vec postavljeno u jednoj kljucnoj agnedi medjunarodnih faktora odlucivanja, sve do njihovih najvisih institucija, kao sto je Savet bezbednosti OUN, Kontakt grupa za bivsu Jugoslaviju, evropske institicije odlucivanja, pa sve do najjacih i najsnaznijih danasnjih vojnih saveza u svetu, kao sto je NATO. To znaci da je postignuta potpuna internacionalizacija problema Kosova ciji je problem postavljen kao jedan od glavnih zarista svetskih kriza. U ime ovih institicija medjunarodnog odlucivanja americki ambasador u Skoplju Kristofer Hil vec duze vreme nudu na raspravu autorizovanoj albanskoj strani i onoj srpskoj jedan predprojekat za diskusiju, za postizanje eventulanog sporazuma o smirivanju stanja na Kosovu i da bi se zadovoljili interesi svih strana koje su ukljucene u ovaj istorijski 100 godisnji konflikt.

Medjutim, sa Hilovim projektom za Kosovo se veoma mnogo u javnosti manipulise. Ovaj projekat ili kao se moze nazivati predprojekat koji je u potpunosti ponudjen kao radna verzija iz dana u dan iz faze u fazu objavljuju i prestampavaju privatne agencije i novine, vise u komercijalne svrhe, ali i da bi se stvarala zbunjenost u javnosti ili pak da bi se igrao politicki bejzbol...

U svemu tome je dobro to sto sam albanski narod u saradnji sa faktorima na Kosovu nece vise ostati u milosti ili nemilosti bilo koga, a posebno ne antialbanskih rezima Beograda, kao i panslavizma i ortodoksije. Narod Kosova je na dobrom putu da napokon u novi vek udje kao gospodar svoje sudbine. Jos vece je dobro sto ce se stvoruiti vlada pomirenja drzavnih, politckih i vojnih faktora Kosova gde ce veliku ulogu odigrati nasi evropski i ameripki prijatelji.

R. RUGOVA

BUJKU, 9.11.1998.

VERIFIKATORI SE CEKAJU SA DOBRODOSLICOM OD STRANE ALBANACA

Sada je vec jasno da ce se medjunarodni verifikatori ubrzo kompletirati na Kosovu kako bi zapoceli njuhovu Misiju nadgledanja, odnosno verifikacije znakova stabilizovanja situacije na Kosovu posle osmomesecne srpske vojno - policijske agrsije nad albanskom civilnom populacijom. Dolazak ove nenaoruzane medjunarodne vojske koja ce kako se ocenjuje brojati 2 000 verifikatora, jos na pocetku je izazvala razne reakcije posebno u inostranim krugovima.

Razni analiticari, komentatori, ali i diplomate i vojni strucnjaci podvlace da ce se glavni nedostatak verifikatora odraziti na cinjenici sto oni nece biti naoruzani. Iz tog razloga oni bi mogli da budu lak plen za srpske vojno policijske snage koje su vec osam meseci nemilosrdno zarile i palile, granatirale i bombarovale stotine albanskih sela, rusile i unistile desetine hiljada kuca i drugih privrednih i trgovinskih objekata, ubile i masakrirale skoro dve hiljade Albanaca, dok je oko 1 500 izgubilo bez traga, a vise od 500 hiljada njih primorali da napuste njihova sela i naselja. Podatak da verifikatori OEBS-a imaju za zadatak da verifikuju realizaciju sporazuma Holbruk - Milosevic, odnosno obustavu borbi i povlacenje specijalih srpskih vojno - policijskih snaga, koje su za osam meseci vrsile otvoreni genocid nad jednom cetvrtinom albanske populacije Kosova, njih stavlja u jos tezi polozaj u odnosu na srpske snage, pre svega. Zato, postoji bojazan da ce oni postati lak plen ovih snaga kao sto je to postalo 550 medjunarodnih cuvara mira u Bosni i Hercegovoini za srpsko - cetnicke snage Karadzica i Mladica 1995. godine.

S druge strane velikosrpske aluzije da bi OVK mogla da ugrozi i verifikatore OEBS, predstavljaju tipican blef i konstrukciju Beograda. Takva opasnost ne postoji i to su do sada rekli veoma jasno svi albanski drzavni i politicki subjekti, ali i zvanicnici OVK. Medjunarodni verifikatori ce biti docekani sa dobrodoislicom od strane Albanaca - jasno su rekli svi navedeni subjekti koji su cak pozvali i populaciju da im pruzi pomoc u njihovoj misiji na celom Kosovu. Oni se od strane Albanaca nece drugacije tretirati.

XH.REXHEPI

KRAJ