SVE KOSOVSKE POLICIJE!

ZA AIM PODGORICA (Pise dopisnik iz Pristine)

Od pre izvesnog vremena na Kosovu je poceo da se povecava broj uniformi sa izgledima da se postojece sarenilo obogati novim bojama. Tome doprinose obe strane, ali trenutno aktivnija izgleda albanska. Nastojeci da prikriju stvarno stanje albansko-srpskih odnosa, posebno na terenima gde gotovo nema srpskog stanovnistva, srpske vlasti su pri kraju leta svojim vec poznatim uniformama dodale novu. Pocele su da stvaraju tzv. lokalne opstinske policije sastavljene iskljucivo od Albanaca. Jos tada su neki poceli da je nazivaju lokalnom albanskom policijom pod srpskom jurisdikcijom. U opstoj konfuziji koja je nastala sedmomesecnim ratom, posebno u nekim delovima zapadnog Kosova, srpske vojno-policijske vlasti pocele su da traze Albance koji ce se ukljuciti u opstinske sluzbe sa uniformom ili bez nje. Koliko je poznato na terenima zapadnog Kosova deluju i troclane grupe za svako selo i naselje koje kontaktiraju nadlezne organizacije za humanitarnu pomoc.

Ove i slicne aktivnosti u srpskoj propagandnoj retorici predstavljaju se kao proces obnove lokalnih organa vlasti na ratom zahvacenim podrucjima. Medjutim, po tome sto srpske vlasti ove aktivnosti ne koriste tako mnogo u propagandnom ratu moze se zakljuciti da su one i dalje u fazi proveravanja i stvaranja utisaka u javnosti da je rec o znacajnoj pojavi koja svima pruza realne i dobre izglede za miran suzivot. Gde god se ukazuje prilika, u takve propagandne svrhe srpske vlasti koriste i pomoc medjunarodnih humanitarnih organizacija. Uprkos svemu, ocigledno je da je zajednicki imenitelj svih ovih aktivnosti nastojanje da se tzv. obnova lokalnih organa vlasti uklopi u opsti srpski koncept postavljanja i resavanja kosovskog problema kao pitanje lokalne samouprave.

Formiranje tzv. albanske policije pod srpskom jurisdikcijom zapocelo je bez mnogo buke tokom avgusta ove godine. Projektujuci svoje ideje o mogucim srpsko-albanskim kompromisima na Kosovu, njeno osnivanje vrlo angazovano ali diskretno potpomagali su tvrdi se i neki strani diplomati. Oni su prvi upotrebili formulaciju: albanska policija pod srpskom jurisdikcijom. Tek kasnije, nakon objavljivanja predloga velikih sila, odnosno Amerikanaca o mogucim oblicima uspostavljanja bezbednosti u toku privremenog stanja, moglo se zakljuciti, odnosno saznati da je za diplomatiju velikih sila stvaranje albanske policije pod srpskom jurisdikcijom bio unapred pripremljeni eksperiment ili eventualni kompromis koji bi se mogao iznuditi od Albanaca u stanju nemoci i haosa nakon poraza koji ce oni, kako se racunalo tokom leta, pretrpeti u velikoj srpskoj oruzanoj ofanzivi. U prvim predlozima Amerikanaca, odnosno velikih sila bio je nagovesten gotovo identican koncept policije kakav su srpske vlasti pocele da ostvaruju u praksi u nekim delovima zapadnog Kosova.

Po tom konceptu, koji je u kasnijim predlozima znatno izmenjen, ni formalno ni prakticno ne moze se govoriti o profilu kosovske policije, nego o opstinskim policijama u iskljucivoj nadleznosti komunalnih organa vlasti. Medjutim, u sredinama gde srpske vlasti pokusavaju da stvaraju takvu lokalnu policiju ona se ne odbacuje zbog ovakvog ili onakvog koncepta policije, nego jednostavno zbog toga sto se, bez obzira na njen sastav, smatra policijom srpskih vlasti. Koliko je poznato, takva policija nije uspela da se nametne kao cinilac lokalne bezbednosti ni u regionu gde se prvi put pojavila. Ostala je ogranicena na nekoliko sela Djakovice u kojima su srpske vlasti uspele da regrutuju vise desetina ili najvise do stotinak ljudi.

Bilo je brojnih spekulacija o ljudima koji su pristupili redovima te policije, odnosno oko moguceg precutnog ili tajnog pristanka lokalnih ogranaka nekih albanskih partija ili delova tih ogranaka za stvaranje albanske policije pod srpskom jurisdikcijom. Podozrenja u tom smislu bila su pojacana nakon angazovanja nekih pojedinaca ili rukovodilaca lokalnih albanskih organizacija za predaju oruzja srpskim vlastima tokom srpske letnje oruzane kampanje u zapadnim delovima Kosova. Sumnje u tom pogledu nisu uklonjene, ali je cinjenica da lokalna srpska policija sastavljena od Albanaca nije uspela da postane pokrice za stvarnu vladavinu srpskih vojno-policijskih snaga na Kosovu. To je dokaz da su u redove te policije ukljuceni uglavnom takozvani posteni Albanci, odnosno pojedinci oznacenih od svojih sunarodnika kao ljudi koji podrzavaju rezim u Beogradu. U srpskoj propagandi ima nagovestaja o angazovanju Albanaca u obnavljanju lokalnih organa vlasti i u drugim opstinama zapadnog Kosova. Takva angazovanja ne treba iskljuciti, ali je verovatno rec o vec pomenutim postenim Albancima. Osim u Djakovici u drugim kosovskim opstinama do sada jos nisu zabelezeni slucajevi uniformisanih Albanaca koji obavljaju poslove lokalne policije srpskih vlasti.

Verovatno tokom leta ili mozda ranije, svoju policiju osnovala je i OVK. Sa posebnim policijskim oznakama i uniformama oni su prisutni i deluju na svim terenima na kojima operisu jedinice OVK. U civilnim uniformama oni su prisutni u svim kosovskim gradovima i naseljima. Nije moguce govoriti o njihovom broju, u uniformama ili bez njih, ali moze se spekulisati sa neodredjenim podatkom: vise hiljada. Iz medijskih izvestaja, uglavnom na albanskom jeziku i drugih priloga koji se objavljuju u sredstvima javnog prenosenja informacija, moze se pretpostaviti da policija OVK vrsi uobicajene policijske poslove na terenima na kojima su prisutne jedinice OVK, pokusavajuci da u izvesnim aspektima pokrije celi kosovski prostor.

Saopstenja Glavnog staba OVK i lokalnih komandi ukazuju i na mogucnost zaduzenja policije OVK da obavlja i kako se precizira obavestajne aktivnosti vezanih za potrebe vojnog, politickog i propagandnog delovanja svih struktura OVK. Nema informacija o odnosima OVK - policija, OVK - pravosudni organi koji deluju na terenima na kojima je prisutna OVK. Ovaj aspekt odnosa je veoma znacajan sa politickog i pravnog stanovista, jer kao sto je poznato, ti pravosudni organi na terenima na kojima deluju izricu od najblazih do najtezih kazni. Medju kosovskim Albancima sire se glasine da su pripadnici i same policijske jedinice OVK psiholoski, politicki i profesionalno, u policijskom ili vojnom pogledu, najpripremljenije strukture OVK.

Od nedavno o formiranju novih albanskih policijskih struktura poceli su da govore i dva poznata rukovodilaca albanskog pokreta, Ibrahim Rugova i Bujar Bukosi. Zbog pozicija koje zauzimaju u albanskom pokretu, prvi kao predsednik i drugi kao premijer, verbalno obojica govore o kosovskim drzavnim institucijama i zalazu se za drzavnu institucionalizaciju uniformisanih albanskih organizacija. Medjutim, kada se, imajuci u vidu stanje na Kosovu i specificno shvatanje politike na ovim prosotorima to prevede na obican jezik, moze se shvatiti da nije rec o stavljanju albanskih oruzanih snaga pod kontrolu drzavnih insitucija, nego o stavljanju tih snaga u sluzbu Rugovine, odnosno Bukosijeve politike.

Kosovska vlada u egzilu koju vodi Bujar Bukosi objavila je pocetkom novembra da je osnovala Ministarstvo unutrasnjih poslova i da je imenovala sefa tog resora. To se ovde uzima kao siguran nagovestaj da ce Bukosi pokusati da formira, ako vec nije poceo, svoju policiju na Kosovu, a ne iskljucuje se da ce stvaranjem nove albanske policije jos vise porasti podozrenja unutar albanskog oruzanog i politickog pokreta.

Tokom ovog meseca o aktivnostima na stvaranju lokalne kosovske policije govori i Ibrahim Rugova. Medjutim, iz njegovih formulacija da se radi na formiranju lokalne kosovske policije ne moze se jasno zakljuciti da li rec o Bukosijevoj ili o policiji koju u svojim projektima za trazenje privremenog kosovskog resenja predlaze americki posrednik Kristofer Hil. Po nekom od ranije nagovestenom redu poteza, osnivanje ove druge trebalo bi da pocne nakon potpisivanja albansko-srpskog dogovora o uspostavljanju trogodisnjeg privremenog stanja. Medjutim, posto takav dogovor nije na vidiku, ne treba iskljuciti mogucnost formiranja "Hilove kosovske policije" pre postizanja albansko -srpskog politickog dogovora.

Neki poznavaoci ovdasnjih prilika procenjuju da Bukosijeva inicijativa nije preduzeta bez Rugovine, makar i precutne saglasnosti. Takodje, smatraju da su motivi sa stvaranje jos jedne albanske policije isti kao i sa stvaranjem FARK-a. Naime, posto ne mogu da uspostave kontrolu na OVK, smatraju neophodnim da imaju vojsku i policiju na koje se mogu osloniti u svojoj politici. Predstavnik OVK Adem Demaci upozorio je pre nekoliko dana Rugovu i Bukosija da duboko grese ukoliko misle da mogu stvarati svoje policije. Misleci na policiju OVK, rekao je da jedna vec postoji i dodao da policiju mogu da stvaraju samo oni koji su polozili ispit u vatri rata.

Bujar ZAJMI