LAV I ORAO - LJUBAV NA PRVI POGLED

AIM Skopje, 13.11.1998

"Osjecam se kao Klint Istvud. Kao bad guy koji je uvek tu kada treba da ponudi materijal za neciju politiku" - izjavio je nedavno Arben Djzaferi (Arben Xhaferi), lider Demokratske partije Albanaca (DPA), jedne od dve partije makedonskih Albanaca i novi koalicioni partner u Parlamentu i u Vladi pobednicke koalicije "Za promene" nakon trecih parlamentarnih izbora, uspesno okoncani 1-vog novembra. Djzaferi je ovo izjavio za novi skopski dnevni list "Makedonija Denes" odgovarajuci na pitanje kako se oseca kao "loss Albanac" nakon sto je dobio implicitno tu etiketu od odlazeceg premijera Branka Crvenkovskog.

Ovaj "bad guy" koji je u zadnje 4-5 godine ostavio i te kako znacajan trag u makedonskom politickom zivotu, na pragu je najveceg trijumfa u politici - dobio je jedanaest poslanika, a dobice najverovatnije i pet ministarska mesta i vise zamenecka i pomosnicka u novoj Vladi Republike Makedonije. Time dostize kulminaciju svoje politicke karijere, a samo od njega zavisi dali ce ostati upamcen i u istoriji. Medjutim Djzaferi nije sam.

Sa druge strane isto se moze reci za jos jednog dezurnog "bad guy -a" medju makedonskim politicarima, za buduceg mandatara vlade, lidera VMRO-DPMNE -a Ljubceta Georgievskog. Razlika je samo u duplo vecoj duzini politickogstaza - vise od osam godina liderstva u partiju koja je "vecito" u opoziciiji. (Ipak, Gerogievski ima gotovo jednogodisnje iskustvo zamenika pretsednika Republike, funkcija koja se tada oficijalno i groteskno zvala "Potpretsednik, Pretsednika"). Ovaj drugi "bad guy" ce zasigurno uci u istoriju kao lider partije koja je prekinula kontinuitet vladavine levice u Makedoniju od punih 53 godine, kao sto su to ovih dana konstatirali Rojters i CNN. I to ubedljivom vecinom od zasad 47-48 poslanika u Sobranju od 120 mesta, naspram 29 koliko je osvojio Socijal Demokartski Savez Crvenkovskog.

Dakle, na politicku pozornicu RM dogadja se nesto veoma zanimljivo. Dve desne partije VMRO DPMNE i DPA, koje su dosad bile u opoziciiju i koje, svaku za sebe, imaju sabloniziranu etiketu "radikala" ili "nacionalista", postigli su dogovor da dele vlast u proporcionalnom razmeru i da suradjuju u buducem Parlamentu. Dali ovaj, na prvi pogled "bizaran eksperimenat", kao sto su ga vec okarakterizirali neki zapadni dipolomati u Skopju moze uspeti i sta ce od njega proizaci ?

Dve stvari moraju se uzeti u razmatranje u odgovoru na ovo pitanje. Prvo, sustina dosadasnjih sporova medju Makedoncima i Albancima i razvoj samih prilika, koje su uslovile i specifican razvoj dveju nosecih partija.

Makedonski Albanci su prosli kroz sve faze rastuce fobije prema manjinama koje su se izrazavale u talasima po dekade - 1968; 1981; 1987; 1989 pa sve do raspada SFRJ leta 1991 godine. Pri tom na fobiju su odgovarali najcesce fobijom prema mnozinskom narodu, Makedoncima. Ipak, ni rezim, ni ideologija, ni nacional - sovinisti sa obe strane, nisu uspeli da razore osnovne tolerantne medjuljudske odnose u Tetovu i Skopju, dva najveca gradska centra gde zive Albanci u Makedoniju, kao sto se to moglo desiti u periodu od osamostaljenja Makedonije, od jeseni

1. Za uvecano nepoverenje optuzuju se obe strane, a istina je negde na sredini.

U vreme raspada SFRJ, u doba rastuceg nacional patriotizma, ali i sovinizma, na prvim slobodnim izborima 1990 u Makedoniji pobedjuje VMRO DPMNE sa osvojenim 1/3 poslanickih mesta, ali bez vecine za sastav vlade. Glavni tadasnji cilj ove stranke predvodjene od Georgievskog, bio je nezavisnost Makedonija. Glavni neprijatelji tog cilja na spoljnom planu za partiju su bili Srbi i njihova JNA. Na domacem planu, to su bile snage levice, predvodjene pretsednikom Kire Gligorovim koje su se do zadnejg casa zalagale za spas Jugoslavije, i Albanci.

Ovakvo nasledjeno shvatanje, da su Albanci "peta kolona" koja ce umesto socijalizma i SFRJ, sada poceti da rusi jedva stecenu nezavisnost Makedonije, prouzrokovala je puno emocionalnih i vrelih izjava ne samo od pripadnika VMRO-oa vec i od Makedonaca ostalih partija. Ovo pak je bilo dovoljno da se Albanci osete nesigurnim i da uzvrate homogenizacijom. I tako spor koji je privremeno bio razresen tim sto je pretsednik Gligorov uspeo da nametne stvaranjem ekspertske vlade u koju su usli i Albanci, kulminirao je prilikom glasanja Ustava nezavisne Makedonije novembra 1991, kada su 17 albanskih poslanika Partije Demokratskog Prosperiteta, tada jedine partije Albanaca, odbili da ucestvuju u izjassnjavanju. Ovo pak sa makedonske strane je shvaceno kao nepriznavanje drzave i nelojalnost.

Sustina tadasnjeg, a i osnovni sadrdjaj svih daljih, reklo bi se deriviranih sporova, bilo je neslaganje Albanaca sa statusom koji je nabelezen u Ustavu RM-a. Iako novi makedonski Ustav pociva na gradjanskom konceptu drustva, najvise zbog preambule, Albanci ga dozivlavaju kao nacionalan koncept koji favorizuje vecinski narod - Makedonce. Manjine su sa uskracenim pravima, pre svega po pitanju upotrebe jezika.

Medjutim, cini se da kako vreme prolazi, onako kako stvari teku na domacem i na regionalnom nivou, Albanci u Makedoniju pocinju da shvate da je ova sredina ipak razlicita od Bosne ili Kosova. Sa druge strane Makedonci polako se oslobadjaju stereotipa da su svi Albanci "peta kolona koja ce kad tad da rasturi drzavu".

Iako obe albanske partije u Makedoniju ne odstupaju od zahteva za ustavni status konstitutivnog naroda, a ne manjine, iako sve makedonske partije jos to glatko odbijaju, objasnjenjem da taj zahtev vodi ka federalizaciji drzave, posmatraci se sve vise slazu da dijalog vise nije ultimativan, da su reci mekse i da se prica sve vise vrti oko normale: u domenu ljudskih i pojedinacnih prava, a ne nacionalnih i kolektivnih.

Znaci li to da je vakvo stanje i to sto Makeodnija nije zahvacena gradjanskim ratom zasluga dosadasnje vladajuce levice Crvenkovskog i njegovog koalicionog partnera PDP Alitija ? Po crno belom shvatanju stvari, kako to rade zapadni diplomati ovde, a pre svega Amerikanci, odgovor moze biti potvrdan. Ali ako se malo zagrebe pod povrsinu, videce se da je dosad vladajuci SDSM u stvari generator krize na medjuetnickom planu pre svega zbog neprincipijelnosti i zbog nedostatka koncepta kako da se ti odnosi poboljsaju i stabiliziraju. Primeri su brojni, od slucaja Paravojske, do Tetovskog Univerziteta koji radi vise od 4 godine ilegalno. Neupuceni mogu se zapitati zasto je PDP 6 godina koalicirala sa socijaldemokratima? Nema gradjanina u Skoplje, a kamo li analiticara koji se ne bi slozio ocenom da je apsolutna vlast od 1994 do sada, apsolutno korumpirala ne samo funkcionere SDSM-a vec i funkcionere PDP-a. U tome se slazu i nezavisni albanski intelektualci koji nazivaju PDP, albanskim SDSM-om.

DPA, Arbena Djzaferija koja postoji oko pet godina, dosada nije ucestvovala u izvrsnoj vlasti (osim u lokalnoj), a sestoro njenih poslanika u starom sazivu Parlamenta nisu usli u zgradu Sobranja nakon Gostivarskih dogadjaja (masovni sudir policije i albanskih demonstranata u vezi pitanja upotrebe zastava) proslog jula. Partija Djzaferija je dobila etiketu radikalne partije Albanaca samo zato sto je insistirala na principijelnom resavanju problema.

"Ne menjamo ideje za fotelje", izjavio je nedavno Djzaferi. Njemu se pripisuje da vise voli vaninstitucionalno delovanje, iako ucesce na lokalnim izborima 1996, ucesce na parlamentarnim 1998 i vec postignuti dogovor za ucesce u vladi koalicije "Za Promene" ( VMRO - DPMNE i Demokratske Alternative), dovoljan dokaz da je Djzaferi bio iskren kada je stalno ponavljao da ga zanima i kvalitet funkcionisanja institucije. Gledano strogim kriteriumima zaista je tesko naci dovoljno dokaze da je DPA zaista radikalna partija.

Sa druge strane tasa nalazi se pobednik ovih izbora VMRO DPMNE, koja je u koaliciji sa Demokratskom Alternativom (DA) Vasila Tupurkovskog osvojila 59 parlamentarnih mesta sa sansom da nakon preglasavanja u nekim izbornim jedinicama osvoji preko 61, dovoljno da sami formiraju vladu. Koalicija "Za Promene", VMRO-a i DA, koja je sastavljena nesto vise od mesec dana pre izbora, od pocetka je izrazavala spremnost da ukljuci treci partner u vlasti bez obzir na izborni rezultat. Ovo je rezultat shvatanja lidera koalicije Georgievskog i Tupurkovskog, prvo, da je zaista pozeljno ucesce Albanaca i u izvrsnu vlast, drugo, da se u cilju ostvarivanja ambicioznog ekonomskog i politickog reformskog programa Koalicije, stvori jedna stabilna glasacka masina u Parlamentu i konacno, rezultat snaznog pritiska medjunarodnog faktora koji je jasno stavio na znanje Lubce Georgievskom da zeli da vidi Albance u novoj vladi (Pisma - cestitke od Olbrajtove i od Robina Kuka).

Ovih dana je u Brisel bio pozvan i lider DA Tupurkovski, navodno na sastanak sa evrokomesarom Hans van den Brukom kojim je prisustvovao i americki ambasador u Makeodniju Kris Hill. Dobro upuceni krugovi tvrde da je tema sastanka bila upravo nova vlada, odnosno Albanci u njoj i stavovi Unije u tom pogledu.

Medjutim za buduci proces koaliciranja VMRO-a i DPA bitno je i nesto drugo. Kao sto je Djzaferi dosada principijelno gledao na stvari, tako je i Georgievski. Koliko je Djzaferi polako shvatao da su upravo institucije i vlast krajni cilj svakog politicara i stranke, isto to je shvatao i Georgievski. Koliko je Djzaferi shvatao da Makedonci nisu Srbi i da Makedonija nije Kosovo, toliko je Georgievski shvatao da Albanci nisu "peta kolona". A obojica zajedno su shvatili da medjunarodna zajednica nece podrzati nikakve radikalne korake i da resenje svakog problema treba traziti iskljucivo putem dijaloga.

Zasad LAV (stari grb Makeodnije i partije VMRO DPMNE) i ORAO (dvoglavi orao - simbol na albansku zastavu) pokazuju prve znake "zaljubljenosti". Dali ce tako ostati zavisi najvise od njih, od nove opozicije, medju kojima je najverovatnije i PDP Alitija, ali i od medjunarodnog faktora.

AIM Skopke

TEOFIL BLAZEVSKI