IZVRDAVANJE HAGA

Medjunarodna konferencija o sudjenjima za ratne zlocine

AIM, PODGOVORICA, 14. 11. 1998, (Od dopisnika AIM iz Beograda)

"Tribunal je trijumf neprava nad pravom". "Ovde, cini se, jos ima dinosaurusa koji misle da je zemlja ravna ploca". Ove opaske jednog domaceg, i jednog stranog ucesnika, koje su se cule na Medjunarodnoj konferenciji o sudjenjima za ratne zlocine odrzane proslog vikenda u Beogradu u organizaciji Fonda za humanitarno pravo, vise su od ilustracije krajnosti u misljenjima koja su mogla cuti na ovom skupu.

Ako je i bilo sumnji u opravdanost organizovanja ovakvog skupa, stavovi jednog broja domacih ucesnika pokazali su da je organizator bio sasvim u pravu, procenjujuci da ima mesta raspravi o saradnji s Haskim tribunalom s obzirom da na preovladjujuci stepen neprihvatanja, ili nerazumevanja njegove uloge u ovdasnjoj javnosti. Naime, ni nakon pet godina od osnivanja Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju, ovde nije prestalo njegovo osporavanje, bilo da se tvrdi da je to politicka a ne pravna institucija, bilo da se osporava nacin rada, ili prebrojavaju optuzeni kao dokaz za tezu o "sudu za Srbe".

Iznenadjenje predstavlja to sto ni predstavnici strucne javnosti (profesori, advokati) nisu daleko odmakli od toga: dobar deo ovdasnjih ucesnika konferencije, ako je i odustao od osporavanja osnivanja samog ad hoc tribunala, nije odusto od teze da je rec o politickom a ne pravnom telu, pa je dobar deo diskusija bio kriticki intoniran na sam nacin rada Haskog suda. Stoga su neki od stranih ucesnika smatrali uputnim da ih upozore "da zemlje koje propustaju da postuju obaveze medjunarodne zajednice rizikuju da se nadju na pogresnoj strani jednog istorijskog procesa", da "biranje zakona kojima neko zeli da se potcini vodi anrhiji", ali se jednom spontano omakla i nediplomatska opaska pomenuta na pocetku teksta.

"Osnivanjem Medjunarodnog krivicnog suda na teritoriji prethodne Jugoslavije u samom pocetku doslo je do trijumfa neprava (citaj politike) nad pravom", konstatovao je Milan Vujin, advokat iz Beograda, i jedan od branilaca okrivljenih u Hagu. Ovaj sud, smatra on "deluje na osnovu nametnute volje drzavi koja nije prihvatila delovanje tog suda, cime se direktno krsi suverenitet svake nezavisne drzave".\Kao dokaz vise svojoj tvrdnji o dominaciji politike nad pravom Vujin je spomenuo i postupak Gabrijele Kirk Mekdonald i Luiz Arbur, predsednice i javnog tuzioca Haskog tribunala, da iz politickih razloga ne prisustvuju konferenciju.

Bez obzira koji su bili pravi motivi za osnivanje Tribunala "casni, ili neki posebni politicki interesi kao sto bi bilo disciplinovanje malih naroda i neposlusnih rezima nije se tom poslu smelo pristupiti improvizatorski i uz krsenje osnovnih principa krivicnog, pa i medjunarodnog prava", ocenio je profesor Zoran Stojanovic, predsednik Jugoslovenskog komiteta za prikupljanje cinjenica o zlocinaima protiv covecnosti. Po njegovom misljenju Tribunal se ne moze otrgnuti od onoga kako je osnovan - "on ostaje specijalni pomocni organ Saveta bezbednosti, a s obzirom na pravni osnov za formiranje, postavljene ciljeve i rudimentarno pravo koje primenjuje rec je pre o disciplinskoj komisiji SB, nego krivicnom sudu".

Budimir Kosutic, profesor beogradskog Pravnog fakulteta ocenjuje "da bez obzira kakv stav imali o tome da li je osnivanje Haskog tribunala u skladu sa Poveljom UN ili je to samo disciplinski sud, kako tvrde neki, on predstavlja nasu realnost, jer je predsednik Slobodan Milosevic, svojim potpisom u Dejtonu priznao legitimnost ovog suda u ime SRJ i RS". Zbog toga, smatra on, niko ne moze da zaobidje cinjenicu da ovaj sud postoji, ali je zato potrebno ukazati na slabosti u njegovom radu i pokusati da se ti nedostaci otklone, jer "Tribunal lebdi na granici suda i politickog tela, i tesko je u ovom momentu predvideti koja ce strana nadvladati".

Profesor Kosutic je govorio i o obavezi zemalja da saradjuju sa Haskim tribunalom konstatujuci da "ni jedna desetina svih postojecih drzava u svetu nije donela svoje propise radi ostavarivanja te saradnje", a da one koje jesu "nisu pokazale spremnost da prihvate izvrsavanje naloga Tribunala bez odlaganja". Mada se SR Jugoslavija navodi kao izrazit primer zemlje koja odbija saradnju, Kosutic istice da je predsednik Tribunala "prevideo da je SRJ ucinila mnogo vise na saradnji nego druge drzave".

Beogradski advokat Toma Fila, smatra, takodje, da je Dejtonskim sporazumom Beograd prihvatio saradnju sa Tribunalom, cija se nadleznost odnosi na celu teritoriju bivse Jugoslavije, pa i na Kosovo: "Ako se nadleznost Haskog suda osporava to se moze ciniti samo po osnovi da li se ona odnosi na unutrasnje sukobe ili iskljucivo na medjunarodne. U pitanju je autoritet Tribunala, a ne njegova nadleznost".

Medju gostima Konferencije, koji su, inace, listom podrzali rad Haskog tribunala bio je i specijalni ambasador za pitanja ratnih zlocina u Stejt departmentu Dejvid Sefer, koji se osvrnuo na primedbe nekih ucesnika u raspravi. Sefer je istakao da su "osnivanje Haskog tribunala podrzale sve clanice Saveta bezbednosti i to je bio pravni odgovor na pokolje u bivsoj Jugoslaviji". Suprotstavljajuci se tvrdnjama da UN nisu imale pravo da osnuju takvu instituciju, kao i na to da je Sud vise politicka nego pravna institucija, Sefer je napomenuo "da je svaka pravna institucija stvorena politickim cinom, da izmedju politickog i sudskog sistema u svakoj zemlji ima izvesnog preklapanja, ali da do sada niko nije pruzio valjane dokaze o neobjektivnosti Tribunala". Ova diplomata smatra da su jugoslovenske vlasti imale dovoljno prilika da usaglase svoje zakonodavstvo sa medjunarodnim, ali da su propustile to da ucine: "Bilo bi tuzno ukoliko SRJ postane utociste za optuzene zlocince. Ljudi u ovoj zemlji treba da se zamisle kakve bi posledice bile, ako bi se nesto tako desilo". Erijen Nejer, predsednik njujorskog Instituta za otvoreno drustvo nije ostavio nimalo nedoumica u tom pogledu: "zemlje koje ne saradjuju sa Sudom postace svetske parije".

Direktor Centralne istocnoevropske inicijative Mark Elis, slozio se sa misljenjima da sud nema ovlascenja da namece sankcije ukoliko drzave ne prihvataju saradnju, ali zato to moze da ucini preko Saveta bezbednosti. "Smatram da sve drzave treba da osude one zemlje koje odbijaju saradnju sa Haskim tribunalom", naglasio je Elis, i dodao da je krajnje vreme da Bosna i Hercegovina, Hrvatska i SR Jugoslavija prestruktuiraju nacionalno zakonodavstvo u skladu sa medjunarodnim standardima, posto su i dalje neobjektivne u sudjenjima u odnosu na pravila koja postoje i vaze u medjunarodnoj zajednici.

Po misljenju profesora Koste Cavoskog, pitanje odbijanja ili prihvatanja saradnje s Haskim tribunalom, davanjem ili uskracivanjem viza istraziteljima ovog suda na Kosovu "nije odluka jugoslovenske vlade, nego odluka Slobodana Milosevica koji se ponasa kao hirovita zena: jednom hoce jedno a onda hoce nesto drugo. Nije iskljuceno da on vec sutra dozvoli istraziteljima iz Haga da ponovo rade kada ga Holbruk iznova pritisne. To nije nikakva politika vec cist hir na stetu nase zemlje".

Za razliku od Cavoskog koji, inace, osporava mandat Tribunala na Kosovu, jer se po medjunarodnom pravu nisu stekli uslovi za to, advokat Radoslav Nedic preporucio je ovdasnjoj vlasti da dozvole haskim istraziteljima dolazak na Kosovo: "Ako je za nasu zemlju samar osnivanje Tribunala, zasto uvek dopustamo da zbog kasnjenja dobijemo jos dva".

Ako je do pre neku godinu bilo nezamislivo da bi konferencija sa ovom temom, uopste mogla biti odrzana u Beogradu, onda je ovo uspeh. Tim veci, sto su se za konferencijskim stolom nasli i kosovski Albanci iz pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava. Da li je ovaj skup ustupak, ili najava "novih vetrova" na ovim prostorima? Mozda cekanje jos dva samara? Sudeci po tvrdim stavovima nekih ucesnika, na dobrom smo putu da se preporucimo za "svetske parije". Sasvim je svejedno da li ce nam se to dogoditi zbog "principijelnosti" ili "hirovitosti".

Vesna Bjekic (AIM)