OPASNE BALKANSKE PARALELE

Posle relativno dugog mira, na Jugu Albanije ponovo su uz jake polemike ozivele stare teze grckog ultranacionalizma o Vorio Epiru. Bez obzira na cinjenicu da se medju socijalistickim vladama u Tirani i Atini nastavlja produzeni medeni mesec, na stranicama stampe grcke manjine, koja se distribuira u zonama Djirokastre i Sarande gde su nastanjeni pripadnici grcke manjine neocekivano su ozivele stare pretenzije ekstremistickih krugova Atine koji su neretko izazivali ostre probleme izmedju dve balkanske zemlje. Listovi "Ta Nea" i "Llaiako Vima", oba na grckom jeziku, gotovo su unisono povisili agresivne tonove otvoreno trazeci odvajanje Juga Albanije smatrajuci ga delom Grcke. Medjutim, ono sto pada vise u oci, u ovoj novoj kampanji je paralelizam koji se vrsi izmedju pitanja grcke manjine u Albaniji i tragicne drame Kosova, nad kojim je vec izvesno vreme fokusirana paznja i veliko angazovanje medjunarodne zajednice. Manje - vise, elaborira se teza o tome da ono sto budu zahtevali Albanci na Kosovu treba da dobiju i Grci u Albaniji. Ipak, kod ovog poredjenja, koji podseca na fizicki odnos slona i misem, treba traziti i objasnjenje ovog novog oslobadjanja talasa nacionalizma na Jugu Albanije.

KO KOMANDUJE MARIONETAMA

Recikliranje osnovnih teza grckog nacionalizma o tzv., Vorio Epiru nikako ne moze biti slucajno kao sto to nije bilo slucajno ni u poslednjih sedam godina. Cinjenica je da ove teze nikada nisu dolazile od zvanicne Atine, vec se u igru uvode uvek odredjeni ekstremisticki krugovi koji neometano odvijaju svoju aktivnost u Grckoj i odredjeni eksponenti grcke manjine u Albaniji.

Ko god da neko koliko-toliko poznaje Jug Albanije, sada vec zna da su u selima Djirokastre i Sarande gde zivi grcka manjina sada ostali samo starci na pragovima kuca, posto su svi ostali vec odavno otisli u Grcku, gde rade takoreci pod istim uslovima, treba reci jednako diskiminatorskim sa tamosnjim albanskim emigrantima. To znaci da se ponovno aktuelizovanje poziva Sebastijanosa, poznatog mitropolita u Konici koji je preminuo propovedajuci protiv albanske drzave, ne vrsi da bi se probudili iz sna proredjeni Grci na Jugu zemlje. S druge strane tradicionalna oranizacija grcke manjine "Omonia" i politicki predstavnici grcke manjine u Albaniji smatraju se marionetama koje se navijaju i stavljaju u pokret uvek kada se pritisne dugme u Atini. Isto tako i stampa na grckom jeziku koja izlazi u Djirokastri. Onda se postvalja pitanja, za kim zvone helenska zvona na Jugu Albanije?

ATINA - MOSKVA - BEOGRAD

Sudar i ukrstenje politickih interesa raznih zemalja Balkana u krizi na Kosovu cini se da je razlog ponovnog rasplamsavanja starih racunica na Jugu Albanije. U vreme kada monstruozni zlocini Srba protiv albanske populacije drmaju svet i primoravaju na to da postvljaju ultimatum Milosevicu, Atina je bila na istim talasnim duzimana sa Kremljom, izjasnjavajuci se protiv oruzane intervencije na Srbiju. Priblizavanje nosaca aviona "Ajzenhauer" obalama Crne Gore i poviseni tonovi protiv Milosevica u retorici celnika svetskih sila, kao ozbiljna pretnja za vojnu masineriju Beograda, cini se da su izazvali uzbunu ne samo u Beogradu, vec i njegovih tradicionalnih saveznika.

U vreme kada Milosevica nema ko da stiti zbog cinjenica i neoborivih dokaza koje su ponudili i ekrani medija u citavom svetu, najbolja pomoc Beogradu bilo bi izmisljanje jednog novog konflikta, koji iako ne bi uspeo da u potpunosti odvuce paznju od masakara nad Albancima u Prekazu, Drenici i drugim zonama Kosova, ipak suocilo Zapad sa novim i nepredvidjenim izazovima od onih koje je uvek naveliko nudio Balkan. Za sve one svetske sile i snazne politicare koji su bili ubedjeni da je pravo na strani Albanaca i da Milosevic shvata samo jezik sile, ponovno ozivljavanje starog grcko-albanskog konflikta predstavljalo bi ne malu premisu za obustavljanje njihove odluke o upotrebi sile, ako je uistinu bilo ozbiljne volje da se tako nesto i ucini. Zato se i ponovno vracanje zaboravljenih grcko - albanskih polemika na Jugu Albanije ne moze oceniti drugacije nego kao nesto jace od podsticanja predstavnika manjina da vestacki stvaraju probleme izmedju Tirane i Atine u vreme kada su oci svih uprte u masovne grobnice ili na kovcege maloletnika na Kosovu.

To znaci da su u Atini dosli do zakljucka da ovoga puta SAD i Evropa misle ozbiljno sa njihovom pretnjom upucenoj Srbima i zato je neko pomislio da smiri bes velikih prema Milosevicu, podsecajuci ih da je karta Balkana veoma komplikovana i da uopste ne postoji Beograd i problem Kosova.

Drugacije se ne moze objasniti ovakav neocekivani i divlji ultranacionalisticki izliv strasti u stampi manjine, utoliko vise kada se u napisima koji izlaze na grckom jeziku neretko stvara paralelizam izmedju Juga Albanije i Kosova. Medjutim, ako vremenska koincidencija sa zaostravanjem krize na Kosovu jasno dokazuje funkcionisanje u praksi poznate osovine Moskva - Beograd - Atina, ostaje da se razjasni njihov realan uticaj na znacajne politicke faktore nove karte Balkana.

VODA U ZAPALJENOJ VATRI ZA KOSOVO

U prvom redu potrebno je razjasniti kojem auditoriju se obraca ovo neocekivano ozivljavanje teza grckih nacionalistickih krugova. Ne samo u Atini vec ni u Djirokastri nemaju iluzija o eventulanoj ostroj reakciji albanske vlade sa nacionalistickih pozicija.

Bivsi premijer Fatos Nano bio je u centru optuzbi zbog nekosenkventnih stavova po pitanju Kosova u nekoliko medjunarodnih susreta, gde se kao najvazniji pominju Samit na Kritu i onaj u Lisabonu, dok on nikada nije skrivao orijentaciju spoljne politike njegovog kabineta prema Atini. Albanski ministar inostranih poslova Pasal Milo koji je jos uvek na ovoj funkciji i posle pada vlade Nanoa u septembru, bio je pazljiviji nego njegov bivsi sef u svojim javnim nastupima.

U stvari, kao sto se i ocekivalo, na pozive stampe na grckom jeziku koja se objavljuje u Albaniji, nije bilo zvanicnih reakcija zbog toga sto ne postoji nijedna formalna predispozicija da vlada to i ucini, utoliko vise kada je tek promenjen i kabinet posle nemira od 14. septembra u Tirani. Jedina javna izjava oko ovog pitanja Vlade pripada ministru Milou, koji je odgovorio jednom novinaru da ako novinski napisi na grckom jeziku sadrze antiustvane pozive onda bi trebalo da se stavi u pokret sudstvo, a ne ministrastvo inostranih poslova.

Medjutim, na ovo pitanje je ostro reagovalo nekoliko desnih listova, bliskih Berisi koji su ovo nazvali kao vracanje opasnosti koja zemlji dolazi sa Juga. Dakle stampa, cak i samo jedan njen deo, ostala je jedini teren gde se vodila nova bitka ultranacionalitstickih grckih teza, koje izbijaju na Jugu Albanije, kada god se to neko seti u Atini. Svakako, ovo polje je dovoljno za stvaranje ideje da na Balkanu ne samo da nije lako uspostaviti nove odrednice, vec je uzasno tesko i sacuvati stare usled opasnih vetrova primitivnih balkanskih nacionalizama. Zato i ovo iznenadno otvaranje albansko - grckih problema na Jugu Albanije treba posmatrati kao jednu kantu vode koju treba baciti na upaljenu vatru izmedju Beograda i Zapada oko problema Kosova.

U medjuvremenu, grebanje stare rane bez obzira na motive, podseca Albance na to da ce grcka manjina na Jugu Albanije jos dugo ostati kao jedna neekspolodirana granata u odnosima izmedju Albanije i Grcke. Koji ce se uvek klatiti izmedju masakra u Peskepiji, najvrucije tacke konflikta izmedju dve zemlje 1994. godine i traktara o Prijateljstvu i razumevanju potpisanog godinu dana kasnije, u vreme kada su Tirana i Atina ostavile po strani istoriju konflikata, podela i granica.

AIM Tirana Astrit PATOZI