PADAJ SILO I NEPRAVDO

Radikalizacija Srbije

Za osam meseci od kako je rekonstruisana, srpska vlada narodnog jedinstva - kako samu sebe naziva, mada okuplja samo tri stranke sa ovdasnje politicke scene - pokazala je u odnosu prema javnosti, drustvenim institucijama i sopstvenim gradjanima uglavnom silu i pravdu, onako kako je sama zamislja i vidi

AIM, PODGORICA, 11. 11. 1998. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

U osnovi, slika o Srbiji kao drzavi koja ulaze najvece napore, ogromnu energiju i veliki deo raspolozive moci u zatiranje svakog traga sopstvenog civilnog drustva nije se promenila za proteklih godinu dana. U stvari, sve sive nijanse pomenute slike nestaju u korist crne vizure, svejedno da li je reprezentuje javna retorika predstavnika vlasti, vladavina dekretima, brzina i procedura donosenja uredbi i zakona, poslusnost sudstva ili prateca halabuka i talambasanje rezimu bliskih medija. Pretnja nasiljem i primena nasilja - u oba slucaja sluzbeno spakovana u oblandu "delovanja pravne drzave" - prema svemu sto nije pod neposrednom kontrolom vlasti, ubrzano se siri i postaje pravilo ponasanja: svejedno da li je rec o univerzitetu, nezavisnim medijima, drugim strankama, udruzenjima ili aktivnostima pojedinaca.

Otuda se moze smatrati tacnom procena da je Srbija, zajednickim delovanjem koalicije na vlasti - Socijalisticke partije Slobodana Milosevica (SPS), Jugoslovenske levice njegove supruge Mirjane Markovic (JUL) i Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja - ubrzano krenula u transformaciju od "meke" ka "tvrdoj" diktaturi. Pomenute ocene objavljene su prosle nedelje u casopisu "Nova srpska politicka misao", koji je i sam preziveli ostatak redakcije sa kojom su se vlasti obracunale pre dve godine. U pomenutom broju neki autori procenjuju da se Srbija sve bolje i bolje uklapa u ono sto moderna sociologija opisuje kao "sultanizam", sistem vladavine u kom stranke, svejedno jesu li "pozicione" ili opozicione, sluze samo odrzavanju privida politickog pluralizma.

DAVLJENJE UNIVERZITETA

Pred naletom stare i obnovljene ljubavi SPS sa JUL-om i radikalima prvi je stradao univerzitet. Institucija koja bi se s razlogom mogla ponositi stogodisnjom tradicijom, cak i povremenim otporom rezimima koji su se tokom proteklog veka u Srbiji menjali, pala je prakticno bez ikakvog otpora. Da sramota bude veca, nije bilo nikakvog organizovanog - staleskog, kolegijalnog i sindikalnog, studentskog ni profesorskog - otpora zavodjenju reda koji sprovode dekani ponosni na svoja direktorska ovlascenja.Oni ukudaju katedre, rasporedjuju profesore na nepostojeca radna mesta, teraju ih u penziju ili prosto otpustaju, angazuju privatne sluzbe obezbedjenja da neposlusne izbacuju iz aula, da bi potom pozivali policiju ako profesori - kao sto se to dogodilo na Elektrotehnickom fakultetu - predavanja nastave da drze na ulici.

Sve je, naravno, po zakonu. Stradaju profesori i saradnici univerziteta koji su prosle godine odbili da potpisu pristajanje na status rezimskih cinovnika. Slicne izjave lojalnosti od univerzitetskih nastavnika trazila je samo Nediceva kvislinska vlada 1941. godine; tadasnji profesor Milos Djuric objasnio je svom kolegi sa muzicke akademije da nikakvu izjavu lojalnosti nece potpisati, jer: "Za razliku od vas, ja ne predajem sviranje u diple, vec etiku". Slican gest nacinio je danas zastrasujuce mali broj nastavnika; veci deo te manjine odlucio se da izjavu ne potpisuje i, uzdajuci se u ko zna sta, cutke saceka rasplet dogadjaja. Ni dosadasnji otpor studenata ne preti nicim nalik na proteste iz 1992, 1993, 1996/97. ili prosle godine. Reklo bi se da su se studenti, suoceni sa verbalnim i stvarnim batinasima na univerzitetu i oko njega, odlucili za ozbiljno ostvarivanje ironicnog slogana svojih ranijih protesta: "Samo da diplomiram, pa da emigriram"!.

BATINA, SVE VECA

Ta racunica je svakako prakticnija od cekanja, cutanja ili gundjanja: treba iskoristiti situaciju u kojoj, kao na Pravnom fakultetu, predavanja i ispite vode oni koji su jedva malo obrazovaniji od auditorijuma, i to pre no sto svetska univerzitetska zajednica zalupi vrata ovdasnjim diplomcima, postiplomcima i doktorima nauka. Takve pretnje vec se nadvijaju nad Elektrotehnickim fakultetom, do sada "najprohodnijim" sto se tice odliva mozgova.

Uz razbijenu, slabu, medijski i na javnoj politickoj sceni marginalizovanu opoziciju, nesposobnu za ozbiljniju stratesku ili bar takticku saradnju, vlastima su za sledeci obracun "naleteli " nezavisni mediji u Srbiji. Istini za volju, kontrola medija oduvek je bila jedan od vaznih stupova odrzavanja rezima u Srbiji; najnoviji nalet razlikuje se od ranijih zestinom napada i velicinom batine kojom se stampa, radio i televizijske stanice dovode u red. Povod za "legalizaciju" obracuna dale su pretnje NATO bombardovanjem i jedna polurecenica saveznog premijera Momira Bulatovica, kojom je "konstatovano" stanje neposredne ratne opasnosti. Mimo ustava i zakona, to je srbijanskoj vladi i ministru za informisanje, radikalu Aleksandru Vucicu, posluzilo da obnaroduje uredbu o ponasanju medija po kojoj je ministarstvo samo sebe ovlastilo da upozorava i tuzi, a sudije za prekrsaje - koji rade kao drzavni cinovnici - da zabranjuju, kaznjavaju i, prakticno, ukidaju nepozeljne medije.

Uz prethodno obavljeno "ciscenje" elektronskog medijskog prostora putem konkursa za dodelu frekvencija, udarom uredbe - koja je preko noci uznapredovala u Zakon o informisanju - prakticno su ugaseni dnevnici "Nasa borba", "Danas" i "Dnevni telegraf", te nedeljnik "Evropljanin". Sudske kazne izrecene samo u poslednja dva slucaja iznose 3,6 miliona dinara ili 600 hiljada maraka po zvanicnom kursu. Izricanje drakonskih kazni i plenidbu imovine nije sprecio ni ocigledan apsurd po kome ce, spram iznosa prosecne plate u Srbiji, kazna biti naplacivana narednih - stotinu godina. Bezuspesno je bilo i upozorenje strucnja ka da se Zakonom o informisanju ruse temelji prava i pravnog sistema sto, po recima sudije Zorana Ivosevica, pravnike pretvara u "mrtvozornike prava i pravosudja".

Vlasnicima listova nije pomoglo ni to sto su svoje listove registrovali u Crnoj Gori: srpska policija odmah je pocela da, uz cigarete, alkohol, benzin i sve ono sto na crno trziste Srbije stize iz Crne Gore, pleni i kamione sa novinama. Upadljivo utrkivanje "levicara" i "desnicara" u velikom spremanju Srbije preslo je, cini se, razmere cistke i preti ozbiljnim usovom.

OTPOR, UPRKOS SVEMU

Nezavisni mediji - ma kako i koliko se medjusobno razlikovali - pojavili su se kao drzavni neprijatelj No1 iskljucivo zato sto su vec samim informisanjem o dogadjajima ukazivali na razmere drzavne ili, po volji, nacionalne katastrofe u koju Srbija srlja na Kosovu. Iza te ociglednosti postoji i drugi vazan razlog za obracun: koliko god slabo tirazni, ograniceno cujni, jedva vidljivi i finansijski beznacajni, nezavisni mediji su ozbiljno ugrozili monopol vlasti u oblasti informisanja. Otud nije cudno sto je osnovna stavka Zakona o informisanju zabrana prenosenje odnosno reemitovanja inostranih programa na srpskom jeziku.

Aroganciji, arbitrarnosti i tezini drzavnog udara na civilno drustvo Srbije - ili ono sto je od njega jos preostalo - za sada su se najozbiljnije suprotstavili novinari. Vanredna skupstina Nezavisnog udruzenja novinara Srbije (NUNS), odrzana pocetkom novembra, jasno i glasno je upozorila na to da udar na univerzitet i medije predstavlja ne prvi, vec poslednji korak u nepovrat, korak kojim nisu pogodjeni samo novinari, profesori univerziteta i studenti, vec sve ono sto jos predstavlja gradjansko drustvo Srbije, bez obzira na to da li se drzavi bilo kako suprotstavlja i li joj se samo naslo na putu. NUNS je, zbog toga, pozvao sve gradjane, organizacije, stranke, sindikate i lokalne vlasti u zajednicku borbu protiv bezakonja. Ovog trenutka, u toku je prikupljanje 15 hiljada potpisa neophodnih za pokretanje skupstinske rasprave o obaranju zakona. U Srbiji, vec i cinjenica sto jos ima ljudi spremnih da se na takav zahtev potpisu imenom i prezimenom, brojem licne karte i maticnim brojem, predstavlja ohrabrujuci znak gradjanske hrabrosti.

Drugu vrstu hrabrosti pokazala su neka deca: tri studentkinje i jedan student uhapseni su 8. novembra na beogradskom Trgu Republike dok su po zidovima iscrtavali grafit u obliku stisnute pesnice i ispisivali parolu "Smrt fasizmu!". Odmah su osudjeni i upuceni na izdrzavanje kazne od 10 dana zatvora. Oni, dakako, po zakonu imaju pravo zalbe ali, za razliku od (ekspresnog) sudjenja, resavanje zalbi nije orceno nikakvim zakonom, niti odlaze izvrsenje kazne. Ad-hok formirana, studentska organizacija "Otpor" je vec 9. novembra (dan svetske borbe protiv fasizma) na istom trgu organizovala protest sa porukom "Recite ne uvodjenju fasizma u Srbiji". Okupljeni su mogli da ispisuju parole upucene vlastima - ta mogucnost je iskoriscena u rasponu od vulgarnosti do epskih narodnih mudrosti

• ali je neku vrstu sustine otpora objasnio Darko Kocijan, novinar u medjuvremenu ukinutog, pa u Crnu Goru preseljenog Radio Indeksa. "Ako je cetvoro studenata uhapseno zato sto su crtali ruku stegnutu u pesnicu pored natpisa Smrt fasizmu, onda su remetili javni red i mir jedino ukoliko se oni koji su na vlasti osecaju kao fasisti", izjavio je "Dnevnom telegrafu" - dan pre no sto ce ovaj ponovo biti zaplenjen, sada zbog objavljivanja grafita sa stisnutom pesnicom.

Poslednjih dana rasuti glasovi protesta zbog zbivanja na Univerzitetu, pojedinacna istupanja profesora, stranackih lidera i aktivista, gusenje medija i iskaljivanje "pravne drzave" na studentima, studentsko odbijanje da slusaju predavanja na brzinu pronadjenih zamena, pocinju da zvuce kao hor. Kao muzicku temu lako je zamisliti nekada popularnu pesmu "Padaj, silo i nepravdo"; ipak, bice da su studenti tacnije odabrali svoj slogan. Ako je to nekakva uteha, u Srbiji jos postoje ljudi spremni na otpor.

Aleksandar Ciric(AIM)

Î¥  @ @ cÚ- Î¥    (    V#
  .  \  ~" "  +  + è/ ø/ · ³ · ·

u   h   Vü          -  .  ]  ^  C  É  2 3 Y  Z  9  :    
           K