KAKO PRESJECI SVERCERSKE KANALE?

Lice i nalicje medjuentitetske trgovine

AIM, Sarajevo, 06.11.1998.
U Opcinskom sudu II u Sarajevu ovih dana nastavljeno je sudjenje sedmorici vozaca kamiona iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a ni prijedlog njihove odbrane za novcanom garancijom od 5.000 KM nije bio dovoljan da se okrivljenim vozacima dozvoli odbrana sa slobode. Vozaci su i dalje zadrzani u pritovoru. Sva sedmorica su uhapsena pocetkom oktobra ove godine poslije akcije Ureda za carinske i fiskalne poslove (CAFAO) i carinskih uprava Federacije BiH i Republike Srpske i okrivljeni su za sverc robe i krivotvorenje dokumenata. Neocarinjena roba stizala je u Posusje, Bosanski Samac i jos neka mjesta, a odatle upucivana na pijace Arizona, Stolac i prodavnice sirom BiH.

Mada se zna da je svercerski kanal za uvoz neocarinjene robe razgranat izmedju entiteta vec nekoliko godina, te da time drzava gubi milione maraka, ovo je prvi put da je zajednickom akcijom inspekcija u oba entiteta stavljena rampa krijumcarima i da su se sverceri nasli iza brave. Time je i rejting nekoliko, do tada uglednih firmi firmi preko noci pao.

I dok se vozacima sudilo, Vlada Federacije je raspravljala o informaciji Ureda za carinske i fiskalne poslove o presijecanju jednog od krijumcarskih lanaca, sto je zapravo ista tema o kojoj Opcinski sud II u Sarajevu sudi pomenutim vozacima kamiona. Podaci izneseni na sjednici Vlade da je u prvoj polovini ove godine prosvercano robe u vrijednosti 250 miliona KM, pri cemu je drzava zakinuta za najmanje 20 miliona KM, najbolje ilustruju cinjenicu koliko je sverc i nelegalan uvoz robe u BiH uzeo maha. Valjda je to napokon bio razlog da carinski organi, sudstvo pa i Vlada (vjerovatno pod pritiskom OHR) ovu osjetljivu temu shvate ozbiljno i preduzmu konkretne mjere. Koliki ce uspjeh biti, za sada je prerano govoriti, ali efekti vjerovatno nece izostati. Neosporno je, medjutim, da je najpogodniji teren za sverc, utaju, nelegalan uvoz robe i krijumcarenje upravo medjuentitetska trgovina. Zbog nezasticenosti drzavne granice moguce je u BiH uvesti sve i svasta i prodavati na bosanskohercegovackom trzistu a da se pri tome izbjegne placanje drzavi dazbina, pocev od carine pa do posebnih taksi. Statistika biljezi regularan medjuentitetski promet robe svakodnevno i on mjesecno premasuje pola miliona KM (samo u augustu ove godine dostigao je 648.963 KM). Ovaj promet nije sporan, ali je zabrinjavajuci onaj koji udje u BiH neregularno i onda zbog nejedinstvene zakonske regulative u entitetima ostane van domasaja drzavnih organa.

Medjuentitetska trgovina prva je nakon zavrsetka rata u BiH prokrcila put integraciji ekonomije. No, ocito je da se ona u svom razvoju temeljila na stetu drzave i izbjegavanju placanja carina i ostalih dazbina drzavi. Reintegracija ekonomije se odvija, ali na stetu drzave. Neosporno je da uspostavljanje trgovine izmedju Republike Srpske i Federacije BiH predstavlja dobar uslov za postizanje ekonomskog oporavka BiH, ali se od pocetka postavilo pitanje kontrole uvoza robe, buduci da su granice BiH suplje. Tek kad su Ured Visokog predstavnika (OHR) i njegov CAFAO odlucili da uvedu reda u ovoj trgovini, zapocelo je uvodjenje vise zakonitosti u medjuentitetskoj trgovini.

Da bi se razvila slobodna medjuentitetska trgovina, valjalo je otkloniti one nezakonite radnje te druge barijere koje koce njeno sirenje. Svjestan te cinjenice OHR je u saradnji sa ministarstvima trgovine i finansija u oba entiteta krenuo u uskladjivanje zakonodavno-prave regulative za nesmetano obavljanje medjuentitetske trgovine. Tako su u ovoj godini u Federaciji BiH i Republici Srpskoj ukinuti propisi koji su ukljucivali posebne mjere kontrole robnih tokova u medjuentitetskoj razmjeni i koji su trgovinsku saradnju dva entiteta karakterisali kao izvozno-uvozne poslove. Dakle, medjuentitetska trgovina dobila je status koji ima trgovina unutar samog entiteta, a ne kao trgovina izmedju drzava.

Ipak., ovim nisu otklonjene sve prepreke u sticanju uslova za nesmetan i slobodan protok robe iz jednog dijela drzave u drugi, kao sto je to unutar samog entiteta. Razlozi leze, prije svega, u neuskladjenosti taksi na uvezenu robu u entitetima, zatim nejednakom oporezivanju proizvoda i usluga i kontroli kvaliteta proizvoda. Strucnjaci smatraju da bi otklanjanjem ovih i drugih razloga bile eliminisane osnovne barijere za uspostavljanje normalne medjuentitetske trgovine. Istina, donijet je Zakon o carinskoj tarifi
i Zakon o carinskoj politici pa je utvrdjeno jedinstveno carinsko podrucje u cijeloj BiH. To je znacilo i prestanak rada entitetskih carina. No, uz ova dva zakona i Zakona o vanjskotrgovinskoj politici nisu donijeti i podzakonski akti koji ih prate, te se moraju primjenjivati propisi entiteta o placanju posebnih taksi. Dakle, u cijeloj BiH funkcionise jedinstven carinski sistem, ali su razlicita opterecenja na uvezene proizvode, jer se ona obracunavaju po razlicitim entitetskim taksama. To znaci da se na isti uvezeni proizvod placa jedna taksa u Republici Srpskoj a druga u Federaciji, sto na kraju dovodi i do razlicite cijene uvezene robe. Kad bi se ukinule ove takse, imali bi u BiH jedinstvene cijene za istu robu i veci stimulans za funkcionisanje jedinstvenog trzista.

Nije, medjutim, ova taksa jedini problem u funkcionisanju medjuentitetske trgovine. Isti slucaj je i sa oporezivanjem pojedinih proizvoda i usluga u entitetima, mada je metodologija obracunavanja poreza proizvoida i usluga istovjetna. Ipak, cini se da poseban problem u medjuentitetskoj trgovini predstavljaju posebni porezi u Federaciji i akcize u Republici Srpskoj. Posto oni nisu usaglaseni na nivou entiteta, danas se desavaju slucajevi pri kupovini proizvoda iz jednog entiteta u drugi da se ne plati poseban porez. Ilustrativan primjer je, recimo, uvoz putnickog automobila vece kubikaze motora. Ako kupac ovaj automoil uveze preko granicnog prelaza u FBiH duzan je - zbog vece zapremine motora

• platiti poseban porez od 8.000 KM. Ako, medjutim, ovaj automobil uveze preko prelaza u Republici Srpskoj, onda ne mora platiti dodatni porez. Slican slucaj je i sa uvozom druge luksuzne robe, bezalkoholnih pica i jos nekim proizvodima. Kad gradjani saznaju za ove nelogicnosti, normalno je da ce pokusati izbjeci platiti
  dodatni porez i time zaraditi a istovremeno osteti drzavu.

Koliko je drzava zbog neuskladjenosti entitetskih podzakonskih akata do sada izgubila, nema podataka, ali ovaj iznos zasigurno nije mali. Zna se, recimo, da su samo u prvom dijelu 1998. godine sverceri zakinuli drzavu za najmanje 100 miliona KM izbjegavajuci platiti carinu na uvezenu robu, sto je ovih dana potvrdio i ministar za finansije u Vladi Federacije Drago Bilandzija. Kada bi se ovim utajama dodale i ona "regularna" izbjegavanja placanja posebnog poreza, suma bi bila daleko veca.

Medjuentitetska trgovina je dobar integracioni faktor bosanskohercegovacke ekonomije i trzista, mada je mac sa dvije ostrice. Za njen brzi i zdraviji razvoj neophodno je rijesiti regularnost medjuentitetskih tokova, ali i uskladiti zakonske i podzakonske akte unutar entiteta. Sve dok se to ne uradi, drzava ce uvozom dobijati na mostu, a vise gubiti na cupriji.

Sameul SKOPLJAK (AIM Sarajevo)