UMETNOST PREZIVLJAVANJA
Devetogodisnji sunovrat ekonomije u Jugoslaviji
U poslednjih devet godina zarade u Srbiji su trostuko nize dok su troskovi zivota visestruko povecani. Stanovnistvo crpi poslednje rezerve da podmiri osnovne potrebe.
AIM, PODGORICA, 5. 11. 1998.
Tacno pre devet godina poceo je ekonomski krah Srbije koji se nije zaustavio ni do danasnjih dana. U jesen 1989. godine napravljen je, od strane srpskih vlasti, cuveni upad u monetarni sistem ondasnje Jugoslavije kada je izvuceno preko 2 milijarde dolara za isplatu penzija. Posle ovog poteza, koji je potkopao ekomske temelje zemlje, koja je u tom trenutku raspolagala sa blizu 10 milijardi dolara deviznih rezervi, ubrzo je zapoceo i politicki raspad bivse SFRJ.
Iako devet godina ne predstavlja vremenski dug period, po rusilackom ucinku, koji je u tom razdoblju napravljen, izgleda kao da je izbrisan ceo vek. Nacionalni dohodak tada je bio visi od cetiri hiljade dolara po stanovniku (danas on iznosi 1500 US dolara) sto je Jugoslaviju svrstavalo u red srednje razvijenih zemalja, a tadasnja evropska ekonomska zajednica pokazivala je zainteresovanost da Jugoslaviju primi u svoje clanstvo. Razgovori na tu temu bili su doduse u zacetku, ali u EEZ je postojala ocena da Jugoslavija ima dobre preduslove da postane njen punopravni clan.
Umesto pristupa "velike" Jugoslavije, sada usitnjene drzave, nastale njenim raspadom, stoje u redu za prijem s malim izgledima da im to uspe u skorijoj buducnosti. Prema nekima, kao sto je sadasnja Jugoslavija, postoji otvorena odioznost, jer njen rezim, pod firmom ocuvanja nezavisnosti, primenjuje metode vladavine koji se, najblaze receno, ne uklapaju u medjunarodne standarde. Slicna odbojnost postoji i prema Hrvatskoj i BIH.
Cak i kada ne bi postojali politicki razlozi za takav odnos Evropske unije, novonastale drzave zaostaju u ekonomskom pogledu, da ni priblizno ne mogu da ispune uslove za ulazak u evropske integracije. Pre devet godina prosecna plata u Jugoslaviji iznosila je 500 DM. Brojka nije impresivna iako je tri puta veca od sadasnje prosecne plate od 150 DEM. Njena velicina odrazavala se u tome sto se s tolikim novcem moglo solidno da zivi, jer su cene, za razliku od sadasnjeg vremena, bile neuporedivo manje.
Pre devet godina, kada je u stambenim odnosima dominiralo je stanarsko pravo, umesto sadasnjeg privatnog vlasnistva stanovima, izdaci za stanovanje iznosili su oko 10 odsto od prosecne mesecne plate. Danas za iste komunlane troskove uz vlasnistvo nad stanom valja u proseku izdvojiti 25 odsto prosecne mesecne zarade.
S prosecnom platom tada se moglo da kupi 580 litara mleka, a sada svega 350. Slicna je usporedba s uljem kojeg se s jednom platom moglo nabaviti 223 litara, a sada 92 litra, pod uslovom da ga ima. Penzije su stizale redovno i bile su dovoljne da penzioneri sebi priuste letovanje na planini i zimovanje na moru. penzije kao i plate danas pristizu neredovno i isplacuju se po polovinama koje u proseku iznose nesto vise od 500 dinara.
Gledano iz danasnjeg ugla tesko da neko, ko to nije sam doziveo, moze da veruje, da su gradjani samo pre devet godina ziveli u blagostanju s konvertibilnim dinarom u dzepu. Sadasnje brige okrenute su prema prezivljavanju u siromastvu. Mnogi se pitaju gde je kraj daljnjem padu zivotnog standarda ne shvatajuci da donji prag bede ne postoji, kao sto niko nije saznao gde se nalazi vrh bogastva.
Zivot postaje sve tezi i zbog uocljive namere da se pojedini troskovi, koje je nekada snosila drzava ili privreda sada prerbace na teret gradjana. Uvedeni su mnogobrojni porezi i nameti, a povecani su izdaci i za koriscenje komunalnih usluga. S prosecnom platom od 1.138 dinara, koliko je iznosila u septembru nezamislivo je da neko uopste i razmislja na primer o kupovini dotrajale bele kucne tehnike. Prema recima trgovaca dnevni trosak po kupcu jedva da iznosi 20 dinara, sto znaci da se plata trosi za najosnovnije zivotne namirnice.
Statisticari su izracunali da tzv. mesecna korpa namirnica za cetvrocla nu porodicu kosta 2.297 dinara, odnosno dvostruko vise od prosecne mesecne plate. Od nekadasnje zaposlenosti od 1,6 uposlenih po domacinstvu, ono je palo ispod jedan, s time sto mnogi rade, a ne primaju plate, dok mnogi ne rade, a dolaze po platu, doduse neredovnu i malu. Namece se pitanje kako Jugoslovenima uspeva da prezive, jer se sa 150 DEM tesko zivi i u africkim zemljama, gde su, zbog klime, manji izdaci za odecu i obucu, pa cak i hranu.
Spas je potrazen u sivoj ekonomiji koja dostize gotovo polovinu vrednosti godisnjeg drustvenog proizvoda od 108 milijardi dinara koliko je planirano da iznosi u ovoj godini. Savezna vlada, jos u vreme premijera Radoja Kontica, napravila je plan da sivu ekonomiju stavi pod kontrolu. Cak je i sadasnji premijer Momir Bulatovic, prilikom izbora za predsednika vlade, najavio da ce jedan od prvih zadataka njegovog kabineta biti borba protiv sive ekonomije. Pokazalo se, medjutim, da je siva ekonomija daleko zilavija i otporna na pokusaje da se obuhvati vazecom zakonskom regulativom.
I sam rezim je postao svestan toga, pa je, kako stvari stoje, napustio nameru da sivu ekonomiju "disciplinuje". Opredelio se na varijantu da veliki deo troskova prebaci na same gradjane. Tako je uvedena rekordno visoka participacija u zdavstvu, kako za lekarske preglede, tako i za lekove na recept. Skolarina je takodje uvedena s namerom da se povecava, a komunalne sluzbe su, sa svim neracionalnim teretom u njima, prebacene na ledja gradjana. Beogradjani placaju posebnu gradsku taksu tri odsto, kojom se finansira gradska infrastruktura. U Beogradu se pokazalo, takodje da i opozicija, koja, inace, drzi vlast u Beogradu, zna da probleme resava jedino podizanjem cena, kao i rezim na drzavnom nivou. Kao da je zavladala logika prema kojoj, s padom primanja stanovnistva, treba uvoditi dodatna opterecenja.
Socijalna dimenzija, posle izvesne pauze, izazvane dogadjajima na Kosovu, pocinje opet da izbija u prvi plan. To je, inace, karakteristicno za zimski period, jer u to vreme rastu izdaci za grejanje, sve skuplju elektricnu energiju, toplu odecu i obucu. Sa oko 150 nemackih maraka koliko u proseku primaju Jugosloveni, ne moze se podmiriti ni jedna od navedenih zimskih stavku zivljenja u Srbiji.
Ratomir Petkovic (AIM)