NOVA SUDjENJA ILI AMNESTIJA

AIM PODGORICA, 6.11.1998. (Tekst pisao dopisnik iz Pristine)

Reduciranjem vesti o sukobima u raznim regionima Kosova, upraznjena mesta na stranicama kosovske stampe sve vise zauzimaju napisi o novim hapsenjima, sudjenjima i presudama.

1. godina ce izgleda obeleziti novo poglavlje sto se sudskih procesa tice. Hapsenja i sve sto ide uz to, ovoga puta se odvijaju paralelno sa sukobima manjeg ili veceg intenziteta i zlocinima. Po do sada iznetim zvanicnim podacima organa pravosudja, broj kosovskih Albanaca koji treba da sednu na crnu klupu priblizava se broju od 1 500 osoba. Cini se da to ipak nece biti i kraj...ne samo broju, vec cini se jos mnogo cemu.

"Zakon o smrtnoj kazni u Republici Srbiji ostace na snazi zbog dogadjaja na Kosovu", izjavio je pre izvesnog vremena srpski ministar pravde Dragoljub Jankovic. Po njemu, mogucnost primene smrtne kazne ostaje otvoreno pitanje iako se bude postigao neki eventulani sporazum o politickom resenju pitanja Kosova, kada bi vrlo logicna odluka bila i da se uhapseni Albanci tokom poslednjih sedam - osam meseci od pocetka oruzanih sukoba amnestiraju. Jankovic je isto tako najavio pocetak serije sudskih procesa protiv uhapsenih kosovskih Albanaca koji se aktuleno nalaze pod istragom. Od ove cifre, po njemu oko 700 osoba je uhapseno, a krivicni postupak se vodi protiv 325 osoba. Ostali su u bekstvu. Ono sto je prethodilo ili ce prethoditi sudskim procesima takodje ce ostati zabelezeno u anale sudstva. "Istrazni postupci" vodjeni pred domacim i inostranim TV kamerama - navodno na mestu zlocina, sa ciljem "prodiranja istine o zlocinima koje su pocinili kosovski Albanci u svet". Siroka srpska i albanska javnost imala je priliku da vidi istrazni postupak iz dva ugla. Kada na mestu gde su se dogodila teska zlodela pred istraznim sudijom optuzeni daju svoja "priznanja" i novinari nemaju pravo da postavljaju pitanja. Zatim se u udarnim terminima emituju emisije gde optuzene pred kamerama "u ekskluzivnim intervjuima" propituju novinari drzavne TV. Pitanja i odgovori u maltene u dlaku isti.

Poslednjih meseci bilo je i masovnih hapsenja "terorista" - medju kojima su bila i deca i starci koji su se jedva kretali. Fotografije koje su obisle svet gde se vide velike grupe koje klece ili cuce sa rukama iznad glave "pokazivale su uspehe" rezima u borbi protiv terorizma. Nakon samo nekoliko dana, najveci broj njih je pustan na slobodu, jer jednostvano nisu ni postojali dokazi da su oni ucestvovali u bilo kakvim oruzanim aktivnostima. Uglavnom se naime radilo o izbeglim muskarcima koji su u par navrata odvajani od njihovih zena i dece, zatim prebacivani na druge lokacije ili stanice policije, da bi uz vece ili manje nanete telesne povrede bili zatim pusteni. Uostalom, svih ovih meseci nije bila tajna za stanovnike Kosova da je svaki Albanac (u kriznim regionima) za policajca bio terorista, kao sto su to i oni koji su pruzali bilo kakvu pomoc, pa i zdravstvenu .

Srpska "pravda" je konkretno zapocela seriju masovnijih sudjenja sa dva sudska procesa. Vojni sud u Nisu, zbog krivicnog dela terorizma osudio je samo 15 kosovskih Albanaca na ukupnu kaznu od 36 godina zatvora. Sve optuzene optuznica tereti za krivicno delo ukljucivanja u neprijateljsku delatnost i sverc oruzjem, municijom i vojnom opremom, na teritoriju SRJ. Nekoliko desetina njih potice iz Decana i Djakovice - pogranicnog pojasa sa Albanijom.

"Oni su krivi zbog toga sto su se jednog neutvrdjenog dana izmedju aprila i maja ove godine uclanili u "stvorene bande" za vrsenje krivicnog dela terorizma. Oni su uzeli oruzje, kopali rovove i ucestvovali u organizovanim vojnim vezbama", pise u obrazlozenju optuznice koju je podneo kapetan VJ Radomir Mladenovic. Branitelj osudjenih, advokat iz Pristine Azem Vlasi je ocenio da na tom sudjenju nije dokazana niti argumentovana nijedna tacka iz optuznice, a da se kompletna optuznica oslanja na pretpostavkama i na pretpostavljena izvrsena dela osudjenih, t.j. da su izvrsili krivicni akt terorizma.

Jedan od branioca optuzenih advokat Urim Rexha je izjavio da je "tokom sudskog postupka dokazano samo to da su optuzeni bili naoruzani (kako se ne bi smatrali budalama- dodaje on), posto je u atmosferi nemira bilo i posebnih slucajeva kada je bilo i onih Albanaca koji su pretili da ce snositi posledice svi oni koji budu odbili oruzje, objasnjava Rexha. Videti na Kosovu coveka bez oruzja bilo bi jednako nekom cudu. U ovom slucaju trebalo bi da se uhapsi citavo Kosovo", komentraisao je advokat Rexha.

U jednom slicnom sudskom procesu deset Albanaca iz Kacanika je osudjeno u Okruznom sudu u Pristini na ukupno 63 godine lisavanja slobode. Optuznica je bila takoreci identicna, kao i dokazi podneti sudu koji su se oslanjali na priznanja optuzenih pred istraznim sudijom (pod pristiskom fizicke torture, koja za albanske zatvorenike predstavlja redovnu i uobicajenu proceduru).

U stvari, tacan broj uhapsenih Albanaca niko pouzdano ne zna. On se samo moze pretpostaviti, jer uporedo sa uhapsenim ljudima veliki broj se smatra nestalim i ne zna se "da li su zivi ili mrtvi", navode albanske humanitarne asocijacije. Nekoliko desetina uhapsenih Albanaca je deportovano u vise zatvora u unutrasnjosti Srbije. U pocetku su iz kosovskih zatvora prebacivani albanski politicki zatvorenici osudjeni na prethodnim politickim procesima, tokom '90-tih godina, a nakon novih hapsenja prebacivani su i mnogi drugi. Medjutim, ono sto stanje zatvorenika cini jos tezim je upotreba fizicke torture tokom istrage. Najmanje je cetiri kosovskih Albanaca preminulo iza resetaka, samo u toku jednog meseca u zatvorima u Urosevcu i Prizrenu. U nedostatku bilo kakve odbrane oni se "podvrgavaju najostrijim torturama" tvrde u Udruzenju albanskih politickih zatvorenika. Cen Dugolli jedan od aktivista DSK u Urosevcu, je umro tokom istraznog postupka i lekarske ekspertize su pokazale "upotrebu uzasne torture" tokom koje su koriscena sva moguca sredstva - pocev od gumene palice, elektrosoka, pa cak i nanosenja opekotina strujom i probadanja sa uzarenim gvozdjem". I dok je on umirao, u bolnici centralnog zatvora u Beogradu njegov branilac Destan Rukici takodje se borio za zivot. On je zbog prepirke sa istraznim sudijom u Pristini bio kaznjen na 60 dana zatvora. Mnogi smatraju da je ostao ziv iz razloga sto su za njegov slucaj bile zainteresovane mnoge medjunarodne, ali i domace organizacije koje se bave ljudskim pravima. Prekinuta dijaliza (zbog potpunog nefunkcionisanja bubrega) u poslednjem casu je odobrena.

I za ostalu trojicu preminulih Albanaca tvrdi se da su prosli isti tretman. Medjutim, sada posle sporazuma Holbruk

• Milosevic o Kosovu, ocekuje se da ce posebna paznja biti posvecena upravo uhapsenim, kidnapovanim i osudjenim osobama. U zakljuccima Vlade Srbije koji su usledili nakon sporazuma potencira se i ovo pitanje. "Nijedna osoba se nece krivicno goniti pred drzavnim sudovima, zbog krivicnih dela u vezi sa konfliktom na Kosovu, osim za zlocine protiv covecnosti i medjunarodnog prava, kao sto je predvidjeno i Poglavljem 6. Saveznog Krivicnog zakona. U cilju potpunog uverevanja javnosti, drzava ce dozvoliti potpun i nesmetan pristup stranim ekspertima (ukljucujuci tu i patologe) koji ce saradjivati sa drzavnim tuziocima, kaze se u zakljuccima srpske vlade.

Kabinet Mirka Marjanovica takodje je obecao da ce "kompetentni organi razmotriti, u cilju ublazavanja vanrednih kazni, kazne koje su izrecene pripadnicima nacionalnih zajednica na Kosovu koji su osudjeni za krivicna dela motivisana politickim ciljevima". Moguca amnestija obuhvatila bi nekoliko stotina uhapsenih Albanaca tokom ovih poslednjih meseci sukoba, ali i na desetine drugih osudjenih tokom prethodnih godina. Na ovo pitanje se u svom saopstenju osvrnuo i generalni politicki predstavnik OVK Adem Demaci, koja se odnosi na proglaseno primirje od strane ove oruzane formacije.

"Na osnovu clana 20 Haske Konvencije 1907 godine, clana 75 Zenevske Konvencije 1929., clana 118 i 126 Zenevske Konvencije 1949 i zakljucaka Generalne sklupstine OUN 1952, Glavni stab OVK autorizuje Generalnog predstavnika OVK Adema Demacija da se u saradnji sa Medjunarodnim Crvenim krstom kao posrednik, angazuje sa drugom stranom za oslobadjanje svih ratnih zarobljenika, ranjenih, uhapsenih i kidnapovanih na osnovu sumnji i ucestvovanja u redovima OVK i da se omoguci trenutna repatrijacija onih koji su otisli sa Kosova iz ovih razloga", kaze se u tom saopstenju. Te zahteve navele su i druge albanske asocijacije, politicke partije i posebno Udruzenje politickih zatvorenika, koje tvrdi da "arbitrarna hapsenja i deportacija osudjenih po zatvorima u Srbiji dokazuje da su oni upravo i prvi taoci rata".

Sporazum Holbruk - Milosevic i "obecanja" srpskog vladinog kabineta ipak nisu izazvali veliki entuzijazam kod Albanaca koji su vrlo skepticni prema tim obecanjima. Sama formulacija "da ce se suditi samo onima koji su optuzeni za zlocin protiv covecnosti i medjunarodnog prava govori o mogucim manevrima i manipulacijama od strane srpskih sudova", tvrde analiticari na Kosovu. Uostalom, istovremeno sa objavljivanjem ovog stava srpske vlade, organi bezbednosti su obavestili o novim hapsenjima i najnovijim krivicnim gonjenjima.

Samo tokom prosle godine, tri grupe kosovskih Albanaca od ukupno 54 osobe, osudjeno je na 550 godina zatvorom. Najveci broj njih nakon pocetka oruzanih konflikata na Kosovu je deportovano u drugim zatvorima, gde su prema braniteljima i svedocenjima njihovih porodica cesto bili podvrgnuti vrlo ostrom tretmanu". Advokat Bajram Krasnici je izjavio da ovi uhapseni ne uzivaju ni jedno od njihovih prava, cak se i uslovljavaju da sa clanovima njihovih porodica, tokom poseta, komuniciraju na njihovom nematernjem jeziku. Krasnici kaze da je njegov klijent Avni Klinaku, koji je prosle godine osudjen na deset godina, zbog kako se kaze teroristicke delatnosti, odbio iz tih razloga da se sretne sa svojom porodicom...

Arbnora BERISHA