HOCE LI BITI IZBORA U POKRAJINI

Srbija i Kosovo

Ukoliko se pokaze autenticnim Hilov predlog, u Vecu gradjana Savezne skupstine trebalo da bude 10 mesta za Kosovo i 20 u republickoj skupstini. Zasto bi izbori, za koje se jos ne zna da li ce ih biti i kako ce se sprovesti, mogli umonogme da izmene politicki zivot Srbije

AIM, PODGORICA, 2. 11. 1998 (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Uprkos doskorasnjim izjavama zvanicnika koalicije na vlasti da je kosovski problem unutrasnje pitanje Srbije i da se nece dozvoliti njegova internacionalizacija, svedoci smo upravo suprotnih zbivanja. Prema recima Sendi Bergera, savetnika americkog predsednika za bezbednost, jednostranim ustupcima predsednika SRJ vezanim, pre svega, za vazdusno osmatranje NATO-a, medjunarodnu akaciju ispunjavanja sporazuma na terenu, kao i prihvatanjem zahteva za obezbedjivanje znacajne samouprave za Kosovo - otvorena su vrata potpunoj internacionalizaciji pitanja Kosova. Savetnik americkog predsednika za bezbednost u znacajne Miloseviceve ustupke ubraja i preuzetu obavezu organizovanja demokratskih izbora na Kosovu.

Izjave stranih zvanicnika, poput ove, i objavljivanje Hilovog okvirnog plana, ciju autenticnost medjutim nisu potvrdile vlasti u Beogradu, posredni su znaci koji ukazuju na pravac daljih politickih zbivanja na Kosovu i Metohiji. Od tih posrednih znakova u poslednje vreme posebnu paznju zaokupljaju oni vezani za buduce izbore. Da li ce biti opstih izbora na svim nivoima sto ocekuju i za sta se pripremaju u Savezu za promene (organizacija koja okuplja vecini vanparlamentarnih stranaka u Srbiji) ili mozemo ocekivati samo lokalne izbore za sta se zalazu Seseljevi radikali koji smatraju da bi tek "kad zazivi lokalna vlast" trebalo sprovesti i izbori za savezni i republicki parlament?

Pitanje je, ukoliko se pokaze autenticnim predlog Kristofera Hila americkog diplomate zaduzenog za juzne probleme bivse i sadasnje Jugoslavije (Makedoniju i Kosovo) da bi u Vecu gradjana Savezne skupstine trebalo da bude 10 mesta za Kosovo i 20 u republickoj skupstini, na koji nacin ce se to sprovesti ukoliko ne bude izbora? Da li ce se uopste insistirati na ispunjavanju tih odredbi "pre no sto se steknu uslovi" ukoliko u obzir uzmemo raspolozenje pregovaraca na albanskoj i srpskoj strani? Naime, kosovski Albanci su zainteresovani pre svega za konstituisanje institucija na Kosovu, a na predloge vezane za ucesce u politickom zivotu Srbije i SRJ gledaju kao na prelaznu nuznost nametnutu od strane "medjunarodne zajednice".

S druge strane, koalicija na vlasti(SPS-JUL-SRS) verovatno ne bi rizikovala da u skorijoj izbornoj proveri izgubi lagodno upravljanje Srbijom, s obzirom da ono sto se sada desava povodom Kosova i Metohije nije u potpunom skladu sa prethodnim predizbornim obecanjima. Pri tome, rizik izborne provere u vladajucoj koaliciji veliki je kako za "levicu" tako i za "desnicu" koja mnostvo zvucnih obecanja u ranijoj predizbornoj kampanji ulaskom u vladu nije ispunila. Cini se da ni SPO nije bas mnogo zainteresovan za nove izbore jer im trenutni raspored politickih snaga omogucuje da gazduju u Beogradu. Na zelju SPO-a za novim izborima ne ukazuje ni selektivna kritika vlasti, usmerena prevashodno prema radikalima, kojom se ova stranka fakticki preporucuje za ulazak u koaliciju umesto njih.

Ipak, ukoliko do izbora dodje oni ce umnogome izmeniti politicki krvotok Srbije. Ulazak albanskih stranaka u savezni i republicki parlament i stranaka koje su bojkotovale izbore, a koje bi nastupile u najavljenom Savezu za promene, verovatno ce uticati na dalje ukrupnjavanje srpske politicke scene, stvaranje novih saveza i koalicija i zapazeniju ulogu etnickih manjinskih stranaka.

Kosovski Albanci su od uspostavljanja visepartijskog sistema bojkotovali sve srpske i jugoslovenske izbore i organizovali su sopstvene (ilegalne) izbore koji od strane "medjunarodne zajednice" nisu priznavani, ali nisu ni potpuno ignorisani, s obzirom na to da su se medjunarodni zvanicnici prilikom pruzanja podrske Rugovi pozivali na rezultate tih izbora.

Na poslednjim saveznim izborima od 13 poslanickih mesta predvidjenih za Kosovo i Metohiju, zahvaljujuci neizlasku kosovskih Albanaca, 12 mandata je dobio SPS, a 1 radikali. Posle toga, na izborima za narodne poslanike skupstine Srbije 1997. godine, zahvaljujuci "izbornoj geografiji" i bojkotu kosovskih Albanaca, koalicija SPS-JUL-Nova Demokratija dobila je 29 mandata (od ukupno 110) u izbornim jedinicama koje obuhvataju i kosovske opstine (Vranje, Kosovska Mitrovica, Pristina i Pec) dok su glavni konkurenti, a kasnije koalicioni partneri - SRS dobili u tim izbornim jedinicama 10 poslanickih mesta (od ukupno 82).

Treba li podsetiti da su izbori za predsednika Srbije u

1. godini odrzani dva puta, jer na prvim, koji su odrzani 21.9. i 5.10, u drugom izbornom krugu na biralista je izaslo manje od polovine ukupnog broja biraca, pa je ceo izborni postupak morao biti ponovljen. Na drugim izborima, odrzanim 7. i
2. decembra za predsednika je u drugom krugu izabran kandidat SPS-JUL-ND Milan Milutinovic zahvaljujuci cinjenici da je zadovoljena zakonski propisana obaveza o izlasku vise od 50 odsto stanovnistva na izbore. Prema zvanicnim rezultatima izaslo je 50,98 odsto stanovnistva (za 70.813 glasaca je nadmasen zakonom propisan broj) i to zahvaljujuci pre svega povecanju izlaska na izbore u izbornim jedinicama koje pokrivaju Kosovo i Metohiju.

Ako se uzme u obzir cinjenica da je u navedene cetiri izborne jedinice prema popisu iz 1991. godine registrovano ukupno 273.449 Srba i Crnogoraca sa pravom glasa, a da je glasalo 464.462 glasaca, onda to ukazuje na veliki broj izaslih Albanaca koji su doneli prevagu kandidatu SPS. Nalazi Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) koji pokazuju da je drugi kandidat SPS-JUL-ND (Milutinovic) osvojio oko 300.000 glasova vise od njihovog prvog kandidata (Lilica), a da je kandidat SRS (Seselj) u drugom krugu decembarskih izbora osvojio oko 300.000 glasova manje i da je to umnogome "posledica velikog preokreta na Kosovu" ukazuju na sumnju u regularnost u zvanicni izvestaj Republicke izborne komisije. Sumnju u CESID-u potkrepljuju brojnim primerima, poput onog u Glogovcu. Naime, u opstini Glogovac, izborna jedinica Pristina, kako navodi CESID, u prvom krugu septembarskih izbora glasalo je 27 gradjana, u drugom krugu 26 gradjana, u prvom krugu decembarskih izbora broj izaslih glasaca porastao je za blizu 2.000 odsto na 526, a u drugom krugu na 4.336. Dakle, dok je u Srbiji broj izaslih ostao na priblizno istom nivou, u opstini Glogovac povecao se za astronomskih 16.676, 92 odsto. Zanimljivo je da su od politickih stranaka najvise primedbi na regularnost predsednickih izbora imali upravo radikali koji su, medjutim kasnije usli u vladajucu koaliciju.

Tokom proteklih visestranackih godina uspostavljana je, dakle, jedna vrsta specificne povezanosti izmedju vlasti u Srbiji i lidera kosovskih Albanaca predvodjenih Rugovom: dok je jednima odgovaralo to sto zbog bojkota druge strane dobijaju kosovske poslanicke mandate, drugi su na negativnom medjunarodnom imidzu prvih gradili secesionisticku strategiju. Medjutim, takvo stanje nije doprinosilo resavanju problema, nego ga je samo odlagalo i bilo je samo pitanje kada ce postati tema broj jedan na domacoj i medjunarodnoj politickoj sceni.

Zoran Lutovac (AIM)