NEPOTPISANO PRIMIRJE?

Podgorica Oct 28, 1998

aim/pod/pubs/zi aim/pod/pubs/zi

Sta nakon povlacenja vojno-policijskih snaga

(Od dopisnika AIM Podgorica iz Pristine)

Da li ce 26. i 27. oktobar 1998. godine, dani kada se vise hiljada vojno - policijskih snaga povuklo sa teritorije Kosova ili u svoje baze, ukljucujuci i raznu mehanizaciju - tenkove, tesku artileriju, transportere i druga borbena i obicna vozila, predstavljati neki vazniji datum i za srpsku i za albansku stranu bice poznato za vrlo kratko vreme. Do tada, sasvim je izvesno da je i ovoga puta otklonjena opasnost da se velike sile razeste i ponovo najostrije pritisnu Slobodana Milosevica, gurajuci ga tako u jos veci ponor. Za pocetak, dobio je pohvalu da je zapoceo ozbiljno da realizuje zahteve rezolucije Saveza bezbednosti OUN. Neki od datuma za ispunjavanje obeveza vec su iza Milosevica, sledeci predstoje...

Poslednjih nedelju dana sa Kosova su se povlacili pripadnici antiteroristickih jedinica, policijskog pojacanja, koje su od marta meseca (pocetka otvorenog srpsko-albanskog sukoba svakodnevno pristizale na Kosovo), ali ipak u simbolickom broju. Posebno se nije moglo prikriti njihovo repozicioniranje unutar Kosova, na sta su upozoravali posmatraci NATO snaga, koji su pratili pokrete sa velikih visina. Analiticari su, medjutim, svo vreme procenjivali da ce povlacenje u garnizone, policijske stanice ili odlazak van Kosova biti transparentno i da ce se dogoditi u poslednjem trenutku, sto se pokazalo tacnim. U medjuvremenu, na to su ukazivali i visoki zvanicnici NATO koji su i licno dolazili u Beograd i odlazili sa dobijenim obecanjem Slobodana Milosevica i vojno - policijskog vrha da ce se obaveza iz Rezolucija Saveta bezbednosti 1199 u potpunosti ispostovati. Ipak, devetogodisnje cinjenicno stanje na Kosovu doprinelo je duboko ukorenjenim sumnjama kod kosovskih Albanaca da je simbolicno odnosno ovo masivno povlacenje zaista stvarno. Umereniji albanski krugovi registruju i sami povlacenja, ali prenose i izjave mestana nekih sela da im je poruceno da ne diraju ostavljene punktove, jer ce se navodno policija ponovo vratiti. Drugi otvoreno izjavljuju da se radi samo o maski, odnosno da je ovo predstava za medjunarodnu zajednicu, ali je nezanemarljiv broj i onih koji smatraju da je ipak najveci broj snaga ostao unutar Kosova i da se sa raspolozivim oruzjem odredjene pozicije mogu pogadjati sa velikih daljina "kao sto je i do sada bio slucaj". Da li se radi o radikalnijim ili opreznijim krugovima, sa teskocom se u okolnostima zategnutog primirja moze proceniti, ali je izvesno da je tesko i ocekivati da se za samo nedelju dana povrati reklo bi se unisteno srpsko - albansko poverenje. Posebno sto je medju kosovskim Albancima sve prisutnije stajaliste da je medjunarodna zajednica opet dala sansu Milosevicu i da je on ostao nekaznjen.

Ipak, medjunarodne diplomatske posmatracke misije potvrdjuju povlacenje i policije i vojske. U susretu sa novinarima, samo nekoliko sati od isticanja ultimatuma Beogradu, sef americke diplomatske misije Son Berns je u Pristini izjavio da su posmatraci uocili znacajno povlacenje vojno policijskih snaga na Kosovu, odnosno da u poslednjih 24 sata nije bilo povrede primirja. Potvrdio je da se po saznanjima kojima raspolaze samo tri jedinice velicine cete nalaze van kasarni - kod Dulja, izmedju Stimlja i Suve Seke, druga sest - sedam kilometara zapadno od Pristine, a treca jugozapadno od Kline na putu ka Peci, iznoseci procenu da je u poslednja dva dana Kosovo napustilo i 4 100 policajaca, odnosno da su uklonjeni svi policijski punktovi.

Po drugim raspolozivim informacijama na zeleznickoj stanici u Pristini, utovareno je 8 policijskih transportera i borbenih vozila, jedan vojni tegljac i dva mala policijska automobila, odnosno jedan policijski konvoj je povucen i kod sela Milosevo na putu Pristina - Kosovska Mitrovica, koji je preko Podujeva otisao put Srbije. I dok zvanicni srpski i vojni izvori do sada nisu izdali ni jedno saopstenje o broju povucene mehanizacije i ljudstva, o masovnijim povlacenjima iz gotovo svih kosoksih opstina saopstavali su albanski izvori, posebno se osvrcuci na najpoznatije punktove, na ulazu u grad Podujevo i Komoranu u opstini Glogovac, gde su se dogadjali cesti oruzani incidenti, pominjuci u svojim informacijama i odlazak iz fabrike Feronikla u opstini Glogovac i objekata nekih skola po seoskim sredinama. Tako je prenet i podatak da je samo iz Podujeva put Srbije otislo preko 100 autobusa sa pripadnicima ministarstva unutrasnjih posova.

Ipak, nije proslo ni 24 sata od napustanja polozaja srpske policije i vojske, a vec je na pomolu nova neizvesnost - neprikriveno vracanje pripadnika OVK upravo na teritorije koje su do juce bile pod kontrolom srpskih oruzanih snaga, primecenih u znatnom broju i na saobracajnicama. To su potvrdili i predstavnici diplomatskih misija. Son Berns je medjutim istakao da nema nijedne informacije da su oni bilo gde postavili svoje kontrolne punktove, izrazavajuci pritom nadu da ce i naoruzani kosovski Albanci ispostovati zahteve medjunarodne zajednice. Na prvi pogled, ovakav odgovor bi se mogao svrstati u one "lezernije", posebno kada se ima u vidu i vidno uznemirenje srpske populacije. U svom poslednjem nastupu pred novinarima politicki predstavnik OVK Adem Demaci je na isto pitanje novinara odgovorio: " OVK je na svojoj zemlji, u svojim selima i kucama, tamo gde je ceo narod te se pogresno smatra da vracanje ljudi njihovim domovima znaci i navodno koriscenje prilike odnosno okolnosti za vracanje ranijih pozicija". On je takodje garantovao svim Srbima na Kosovu da im se nista nece dogoditi posle povlacenja srpskih snaga od strane OVK ukoliko, kaze on, nisu ucestvovali u oruzanim akcijama. Ali, reklo bi se pre da neka saznanja govore mnogo vise nego se to moglo pretpostaviti. Naime, politicki predstavnik OVK je u vise odgovora na brojna postavljena pitanja novinara izrekao par recenica koje u jednom sklopu cine zanimljivu poruku. Naime, Demaci je prvo izjavio da je postignut sporazum izmedju medjunarodne posmatracke Misije i OVK u vezi sa njihovim pozicioniranjem i, kako se izrazio, stajalistima u nadi da ce se jednostrano samouzrdzavanje OVK jednoga dana pretvoriti u sporazum o obustavi vatre sto bi bilo produktivnije i stabilnije. Zatim je istakao da ce OVK ostati u svojim mestima gde je albanska populacija, a nece ulaziti tamo gde je mesovito stanovnistvo jer, ocenio je Demaci, i sada tamo ima dovoljno problema. Onda je obrazlozio da da se ne radi o nikakvom primirju vec samouzdrzavanju, priznajuci da u medjunarodnim krugovima OVK nije priznata kao jedna od strana, a da su za potpisivanje primirja potrebne dve strane.

Po politickim kuloarima su doduse kruzile glasine da su americki diplomatski posmatraci u odvojenim kontaktima jos pre nekoliko dana postigli navodno neki usmeni dogovor sa policijom i pripadnicima naoruzanih kosovskih Albanaca oko kontrole nad odredjenim delovima Kosova. Cak se moglo i cuti da su vec odredjene teritorije koje ce kontrolisati strane u sukobu. Samo nekoliko sati od ovih izjava Demacija, neki inostrani mediji su prenosili, pozivajuci se na americke diplomate koje su zelele da ostanu anonimni, da je americka diplomatska misija vec duze vreme bila veza izmedju pripadnika OVK i srpskih snaga u nastojanju da se postigne nekakav dogovor o ponasanju OVK nakon povlacenja policije sa Kosova.

Ukoliko se ovo pokaze tacnim, postavlja se i pitanje nije li tako medjunarodna zajednica napravila jedan kompromis sa OVK, kako bi se osigurao uspeh celokupne misije na Kosovu. Vec neko vreme je Demaci slao poruke da NATO i OEBS treba da potpisu i neki dokument sa naoruzanim kosovskim Albancima, sa obrazlozenjem da su oni realna snaga na Kosovu. Medjutim, obzirom da je trenutno medjunarodna zajednica okrenuta umerenom Rugovi i njegovoj opciji politickog resenja problema, ne zeleci da se zameri ni zvanicnom Beogradu koji pripadnike OVK smatra teroristima, uvlacenje u "igru" sa OVK samo bi iskomlikovalo i dosadasnje odnose sa srpskim vlastima, ali mozda i sa samom Rusijom, ciji je ministar odbrane pripadnike OVK nazvao banditima. Ono sto se da primetiti, sa svih medjunarodih nivoa - i politickih i vojnih - za sada se samo izrazava nada da ce naoruzani Albanci saradjivati sa medjunarodnom zajednicom, postovati i sami Rezoluciju Saveta bezbednosti, dok je blago upozoravano da ne pokusavaju da ugroze "primirje" na terenu. Do sada se nije moglo cuti kakve bi se sankcije primenile u suprotnom. A mozda su mnogo jaci kontakti medjunarodne zajednice sa OVK nego sto je to na povrsini vidljivo?!

Ipak, aktivnost posebno americkih diplomata je sve intenzivnija. Po ko zna koji put americki posrednik za Kosovo, Kristofer Hil, najavljuje svoju posetu Pristini, gde je poslednji put ostavio pravnike iz Stejt departmenta da sa kosovskim pregovaracima jos jednom preispitaju primedbe date na ponudjeni projekat o resenju prelaznog statusa Kosova. Ono sto je jedino poznato je da je jedan od njih zaduzen za obezbedjivanje uslova za rasporedjivanje na terenu Kosova srpskih i albanskih prredstavnika, po ne bas prihvatljivom Aneksu o policiji ni za jednu stranu u sukobu. Svakako, ukoliko iza "zavese" ne dodje do nekih novih prihvatljivijih ideja. Ocito sa namerom da se do nekog dogovora dodje, Demaci, jedan od glasnih zagovornika uticajnog medjunarodnog posrednika izmedju Pristine i Beograda, juce je izjavio da bi formiranjem kosovske Vlade sirokog politickog spektra mogao da se i pregovaracki tim kosovskih Albanaca prosiri i pregovara direktno sa srpskim vlastima bez Ricarda Holbruka i Kristofera Hila "da bi se doslo do optimalnijeg i brzeg resenja koje je u interesu obe strane". On je cak pozivajuci se na podatke iznete u jednom tekstu u The NeW York Times, da se po sporazumu Milosevic - Holbruk predvidja da Srbija na Kosovu zadrzava 12 500 vojnika i 6 000 policajaca tokom naredne tri godine, proracunao da je na Kosovu do 1989 godine bilo stacionirano 3 500 policajaca i oko 6 000 vojnika. Po njemu, "medjunarodni standardi odnosa policije i vojske u odnosu na ukupan broj populacije je sledeci: na 3 000 stanovnika jedan policajac, i na 50 000 stanovnika jedan vojnik. To bi znacilo da po navodnom dogovoru Milosevica i Holbruka, na Kosovu bi na svakih 200 stanovnika bio jedan policajac ili vojnik".

Analiticari kosovskih kretanja smatraju da ce americki i evropski posrednici biti angazovani na realizaciji nekoliko kljucnih tacaka: uspostvaljanju policije, medjunarodnih posmatraca, odnosno verifikacione Misije OEBS-a i postizanja sporazuma oko resavanja prelaznog statusa Kosova, dok ce po njihovim predvidjanjima detalje sporazuma resavati strane u sukobu. Po ovome, odnosno zakljuccima Vlade Srbije, podrzane i od savezne, 2. novembar ce biti jedan od kljucnijih datuma ustanovljenih sporazumom Milosevic - Holbruk.

Anton BUSATI (AIM)