PREGLED STAMPE (12.10. do 19.10.1998.)

Podgorica Oct 26, 1998

aim/pod/bals/zi

STAMPA U BEOGRADU

DNEVNI TELEGRAF, 12.10.1998.

Vuk Draskovic, predsednik SPO

BRANICEMO SRBIJU

* Zasto smatrate da Milosevic treba da prihvati sest tacaka Kontakt grupe?

"Zato sto u tih sest tacaka nema nicega sto ugrozava teritorijalni integritet Srbije i njenu celovitost, niceg sto je protivno suverenitetu nase drzave. Zato sto se prihvatanjem jedne ovake ponude otklanja agresija NATO i zato sto se otklanja i opasnost od otvorene diktature unutar zemlje. Ne znam da li ima neceg izvan onih sest tacaka usvojenih na Kontakt grupi, ali ono sto je objavljeno je umereno i prihvatljivo.

... * Zameraju Vam sto podrzavate politiku vlasti prema Kosovu, sto niste opozicija?

"Opozicija Kosovu i Srbiji nisam i necu nikada biti".

* Da li je borba radikala i levice oko Kosova bila u svemu i Vasa borba?

"Nije. Stavovi SPO su se u mnogo cemu razlikovali, i to sustinski. Mi smo jedini predlozili tekst drzavne platforme za Kosovo i upozorili da nece biti najbolje ako nam drzavnu ili pregovaracke platformu budu pisali stranci. Mi smo bili i za dolazak Gonzalesove misije, za otvorenost Kosova za sve predstavnike medjunarodnih organizacija i medija. Mi smo trazili zavodjenje vanrednog stanja cim je proglaseno formiranje tzv. OVK i brz i odlucan udar po teroristima svim snagama drzavne odbrane. Sve je to poznato javnosti.

Slvko Curuvija, Jovan Birac

BLIC, 12.10.1998.

Vojislav Seselj, potpredsednik srpske Vlade, o planu za Kosovo

PREDLOZI KONTAKT GRUPE NEPRIHVATLJIVI

Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SRS Vojislav Seselj ocenio je da su predlozi Kontakt grupe o resavnju kosovske krize za Srbiju "apsolutno neprihvatljivi", u izjavi jagodinskoj televiziji "Palma plus".

"Glavni problem u razgovorima Slobodana Milosevica i Ricarda Holbruka je plan Kristofera Hila koji podrazumeva stacioniranje trupa NATO na Kosovu i Metohiji i iskljucenje tog podrucja iz pravoslavnog politickog sistema Srbije, rekao je Seselj.

On je kritikovao i stav Kontakt grupe da se stvari vrate na pocetne pozicije od pre marta meseca ove godine.

"To znaci da nasa policija treba potpuno da napusti teritorije koje su sada bile pod kontrolom terorista da bi teroristi opet preuzeli kontrolu nad njima. Americki plan o prosirenoj autonomiji Kosova i Metohije zeli ustvari da izvuce to podrucje iz sastava Srbije"...

BLIC, 12.10.1998.

BAVARSKA ZABRANILA FINANSIRANJE "OVK"

Nemacka savezna pokrajina Bavarska zabranila je prikupljanje novcanih priloga za "OVK". Odluku je doneo bavarski ministar unutrasnjih poslova Ginter Bekstajn, uz obrazlozenje da "OVK na Kosovu nastoji da svoje ciljeve sprovodi uz primenu nasilja". Bekstajn je, saopstavajuci odluku, naglasio da je "Nemacka obavezna da onemoguci finansiranje teroristickih aktivnosti sa svoje drzavne teritorije"...

BLIC, 14.10.1998.

Stranacka reagovanja na sporazum Milosevic-Holbruk

SUKOB SA SVETOM BIO JE NEPOTREBAN

  • Sada sve maske padaju. Do ovakvog resenja, ako je to uopste resenje, moglo se doci i pre ovolikog stradanja ljudi, izgubljenih domova, ponizavajuceg referenduma, za koji se sada vidi da nije imao nikakvog smisla i pre ovog i ovolikog sukoba sa svetom, rekao je Vuk Obradovic predsednik Socijademokratije...

DS pozdravlja dogovor Milkosevica i Holbruka kojim je uklonjena direktna vojna opasnost po nasu zemlju.

  • Ovim dogovorom podrzan je princip resavanja problema politickim sredstvima, a ne primenom sile, za sta se sve vreme zalagala Demokratska stranka. Milosevic se opet pokazao kao neodgovoran politicar, jer je, jos pre nekoliko meseci, mogao da pozove Gonzalesovu misiju i tako spreci zaostravanje krize. Losim vodjenjem politike doveo nas je na ivisu ratnog sukoba i bio primoran na velike ustupke, kaze se u saopstenju DS.

... - Nije bitno kako ce se zvati posmatrci koji treba da dodju na Kosmet ni koliko ce ih biti. Vazno je da nas oni svode na protektorat. Zar je moguce da celnici zemalja nesporne demokratske tradicije ne shvataju da ce verifikaciona misija, osmatracki letovi i oktroisana siroka autonomija za Kosovo nasu zemlju jos vise udaljiti od demokratije ili mozda veruju da demokratija nije za SRbe, isto onako kako to veruje i Slobodan Milosevic, porucuje se u saopstenju Srpske demokratske stranke.

  • Milosevic se ponasa kao i uvek do sada - kao kockar amater koji neprekidno vice pot, dize cenu, a kada nema cime da plati obraca se narodu i zahvaljuje mu sto ce da plati njegove kockarske racune. Ovog puta, za svakog razumnog coveka, taj ceh je prevelik - misljenja je Vesna Pesic, predsednica GSS...

    BLIC, 15.10.1998.

Dr Kosta Cavoski o ustavno-pravnom aspektu dogovora predsednika SRJ i Ricarda Holbruka

MILOSEVIC NE MOZE DA POTPISE SPORAZUM

  • Sporazum o resenju krize na Kosovu i Metohiji izmedju Slobodana Milosevica i Ricarda Holbruka, znaci pristanak predsednika SRJ na americki diktat i odricanje od dela drzavnog suvereniteta nad ovom srpskom pokrajinom. Milosevic je prakticno pristao na jednu vrstu medjunarodnog protektorata nad Kosovom i Metohijom i time krenuo onim istim putem kojim je krajem 1991. i pocetkom 1992. odredjena sudbina Srba u nekadasnjoj RSK, rekao je dr Kosta Cavoski, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

* Koje Vas cinjenice iznete u obracanju javnosti predsednika SRJ, americkog izaslanika i Vlade Srbije upucuju na takav zakljucak?

  • Pre svega, Milosevic je pristao da OEBS kontrolise naredne izbore na Kosovu i Metohiji. Prema iskustvu iz BiH i RS zvanicnici pomenute organizacije ne bi bili puki posmatraci vec i kontrolori... Organizovanje izbora je element unutrasnje suverenosti svake drzave, jer se putem izbora konstituisu drzavni organi, od lokalnih preko regionalnih do centralnih. Ako to sama drzava ne cini preko svojih organa, onda je to odricanje od dela drzavnog suvereniteta.

* Prema saopstenju Vlade Srbije po kosovskim opstinama ce biti uspostavljena lokalna policija pod kontrolom opstinskih vlasti? Kako tumacite ovo resenje?

  • Po zakonima Republike Srbije policija je u iskljucivoj republickoj nadleznosti, tako da je i najmanja policijska stanica u najmanjoj srpskoj opstini detasirana republicka ustanova. Lokalna policija na Kosovu, prema ovom sporazumu, bice izuzeta od republicke nadleznosti, sto je protivustavno i protivzakonito.

... * Da li sporazum znaci negiranje rezultata prolecnog referenduma u Srbiji o stranom posredovanju u resavanju kosovske krize?

  • Referendum je zakon za one koji su ga raspisali i on vezuje ruke i Slobodanu Milosevicu kao sefu savezne drzave i svim vlastima u Srbiji. Uz to, ni po republickom, ni po saveznom ustavu, Slobodan Milosevic nije ovlascen da potpisuje sporazum koji bi po ustavu nuzno podlegali ratifikaciji. Ukoliko se zakljuce sporazumi koji predvidjaju da stranci vrse pravosudnu jurisdikciju (na primer, da istrazuju ratne zlocine), da organizuju i kontrolisu izbore, ili da borbenim avionima nadlecu nase nebo, onda takvi ugovori ne mogu da stupe na snagu dok se ne ratifikuju u Saveznoj skupstini. Otuda Milosevic nastoji da potpisuje neke sporazume koji nemaju formu ugovora i da time izbegne postupak ratifikacije.

M. Ilic

GLAS, 16.10.1998.

Intervju: Fehmi Agani za "Glas" potvrdio da Albanci pozdravljaju sporazum

RAZGOVORI MOGU ODMAH DA POCNU

  • Albanci i sve politicke partije i drugi subjekti pozdravljaju potpisani sporazum i spremni su da otpocnu razgovor sa srpskom stranom. Razgovori mogu da pocnu odmah. Ibrahim Rugova i ne ocekuje bilo sta da potpisuje jer ce sav "posao" oko toga, koliko danas potpisati ministrar diplomatije Zivadin Jovanovic i predsedavajuci OEBS Bronislav Geremek. Ovo je potvrdio sef albanskog pregovarackog tima, koordinator za razgovore Fehmi Agani.

  • Ovim sporazumom se, opet, otvara put za relativno normalne i ravnopravne razgovore o statusu Kosova. Medjutim, sporazumom pitanje statusa Kosova, nije reseno, iako postoje neki nacrti za buduci status - privremeni ili stalni. U odnosu na ovaj drugi, imali smo dve ili tri verzije koje nam je podneo gospodin Dzems O Brajen, ali ih ne mozemo smatrati predlozima SAD. Na te predloge smo imali velikih primedbi i ove stoje i dan-danas. Ipak smo prihvatili nacrt za Kosovo za odredjeno vreme bude pridruzeni deo JugoslAvije. A da se nakon toga sprovede referendum na Kosovu ili neko slicno izjasnjavanje. Dotle, Kosovo ima status jednake federalne jedinice - kaze Agani.

* Sta je za Albance u ovom trenutku neprihvatljivo?

  • Zahtev da Kosovo bude ne samo u Jugoslaviji, vec i u Srbiji - to je za Albance neprihvatljivo, i to je za nas osnovna smetnja. Sve drugo proizlazi iz toga...

R. Barjaktarevic

NT PLUS, 16.10.1998.

Vojislav Seselj, lider radikala, tvrdi da je zadovoljan sporazumom, ali upozorava:

POSMATRACI NECE UCI TAMO GDE SAM JA DOMACIN

... - Predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic postigao je znacajan diplomatski uspeh u iznudjenim pregovorima sa predstavnicima Amerike, koji su nastupali u ime celog NATO pakta. Znali smo da ce ustupaka biti, ali oni su minimalni i ne narusavaju ustavne principe zemlje - rekao je Seselj i objasnio da su ustupci ucinjeni pristankom da OEBS uputi posmatrace pre vracanja Jugoslavije u stalno clanstvo ove organizacije, kao i dozvolom leta jednog neborbenog aviona nad Kosovom...

  • Nismo mi nimalo naivni. I dalje sam ubedjen da je cilj zapadnih sila da nam oduzmu Kosovo i da tamo stacioniraju svoje trupe. Ali to se nece dogoditi i to ovaj sporazum ne podrazumeva...

  • Predstavnici OEBS, koji dobiju diplomatski status, moci ce slobodno da se krecu po Srbiji. Ali, moci ce da udju samo tamo gde ih domacin pusti. Tamo gde sam ja domacin nece uci, rekao je Seselj.

D. Vujanovic

GLAS, 17-18.10.1998.

Zoran Lilic, potpredsednik Savezne vlade, izjavio je za "Glas"

DOGOVOR SE NE KOSI SA REFERENDUMOM

... - Da ipak imamo NATO avione, ali nemamo sta da krijemo i to nam ne smeta. Sporazum koji ovako regulise prisustvo letilica u nasem vazdusnom prostoru ne treba nikome da smeta. Uostalom, te letilice su bile prisutne i ranije samo u nekom drugom obliku i na nekim drugim visinama. Tu nista nije sporno, kao sto nije sporan ni sporazum. Ne smeta nam ukoliko oni koji budu davali izvestaje koji govore o realnom stanju na Kosovu i Metohiji. Ukoliko to, medjutim, ne bude tako, mogli bi da nastanu problemi koji mogu da poremete sporazum, rekao je Lilic...

Na nase pitanje da li se sporazum kosi sa voljom naroda izrazenom na referendumu..., Zoran Lilic je odgovorio:

  • Ne vidim u cemu bi se kosio. Vi znate da se dogadjaji jako brzo odvijaju i smenjuju jedni druge, a odluka koja je doneta, da se problemi na Kosovu i Metohiji resavaju onako kako to definise sporazum - dijalogom, mirnim putem i politickim sredstvima, princip je koji je vazio i pre njegovog potpisivanja...

A. Marinkovic

STAMPA U ALBANIJI

STAMPA U TIRANI

SHEKULLI, 14.10.1998.

POBEDA ILI PORAZ

Sta za Albance predstavlja poslednji kompromis izmedju Beograda i Holbruka? Evo jednog pitanja koje sada moze dobiti samo delimican odgovor. Postignuti rezultati posle kilometarskih razgovora izmedju americkih predstavnika i predsednika SRJ govori o sirokoj posmatrackoj Misiji OEBS, sa oko 2 000 ljudi, koji ce biti godinu dana na Kosovu za promatranje ispunjavanja Rezolucije 1199 OUN od strane SRJ. Osmatracki avioni NATO ce podrzati kopnenu akciju posmatraca koji ce izvestavati o povlacenju specijalnih trupa policije, povratku izbeglica u njihove kuce i normalizaciji situacije. Dalje se govori o vracanju samouprave na Kosovu i stvaranju policije koju ce stvarati Albanci. Na taj nacin se konfigurira ono za sta se ocekuje da ce biti dugorocan plan mira na Kosovu. Ipak, dugi razgovori sa Milosevicem i najava Sporazuma pod cevima oruzja nije razjasnio jedan momenat koji ce bez sumnje biti esecijalan za uverljivost citavog procesa. Kakav ce biti buduci status Kosova? Evo jednog pitanja koje lici na sakrivenu bombu i koja moze da odnese u vazduh sve planove medjunarodne zajednice. Do sada, Holbruk i uopste zapadnjaci su pazljivo izbegavali argument statusa, snazno insistirajuci na postizanju resenja koje bi odstranilo opasnost vazdusnih napada i humanitarnu katastrofu na terenu. Tako smo jos jednom videli kako je Zapad sklonio prst sa obaraca ne dobivsi decidno obecanje od Milosevica, koji sada moze da se junaci pred svojim narodom za izbegavanje rata koji mu je pretio. Ne moze se reci da je to bila dalekovida diplomatija zapadnih kancelarija koje su, kako se cini, jos jednom pale pod uticaj unutrasnjih nesuglasica i ruske pretnje da ce raskinuti sporazume sa NATO.

Na ovaj nacin, jos jednom je zaobidjen srz problema. Prva albanska reagovanja iskazujju nezadovoljstvo upravo po ovoj tacki, dakle zbog nedostatka jasnih garancija od strane Beograda oko buduceg statusa Kosova. Ne treba se iznenaditi da ovaj "vakuum" u okviru krize oteza postizanje sporazuma izmedju strana, kao sto bi bilo cudo i da se u razgovorima Holbruk - Milosevic nije raspravljalo oko ovog problema - aktuelno najdelikatnijeg za resavanje. Nedostatak jasnog izjasnjavanja oko statusa, oduzima esencijalni elemenat planovima koji se pripremaju da pomere iz "nultog sata" kosovsku krizu. I to, u zatrovanoj atmosferi kao sto je ova balkanska ima znacaja koji kako se cini Zapad jos uvek nije uvek izracunao sa preciznoscu.

KLAN, 18.10.1998.

DA LI CE ALBANCI UMIRATI PO SUMAMA

Sada je vec jasno. Kao i juna ove godine, snage NATO su odstupile od odluke da napadnu ostatak Jugoslavije, pokazujuci jos jednom da ce se mucenja Kosovara izbeglih po sumama i dalje nastaviti. Anuliranje odluke Alijanse, doslo je u nimalo pogodnim uslovima za Albance ciji je moral bio u znatnoj meri na visini usled takvih mogucnosti.

Medjutim, rukovanje izmedju americkog emisara na Balkanu i jugoslovenskog predsednika Milosevica, stavilo je tacku na ovakve nade. U zamenu za nenapadanje beogradski diktator je malo popustio.

Ali, zasto NATO nije bombardovao ni ovoga puta? Zasto je pretnja od pre nekoliko dana Generalnog sekretara Solane: "Vreme je isteklo", opet pokazala bezvrednom? Da li je uistinu toliko angazujuce obecanje Milosevica u utorak, da bi se zaustavili vazdusni napadi. I na kraju, da li je sigurno da ce ovo angazdjovanje obustaviti zlocine i koliko - toliko poboljsati stanje vise od 300 hiljada ljudi koji su ostali bez domova. Ako danas niko ne moze garantovati za sudbinu Kosovara, jedna stvar je jasna, tj., da trupe NATO nisu mislile ozbiljno. Sve sto se pripremljeno (cak je i albanska Vlada primorana da stavi na raspolaganju njene baze) bila je samo igra.

Za sedam meseci, od izbijanja kosovske krize, napad je postao nemoguc od strane Saveta bezbednosti OUN. Kako Rusija tako i Kina bile su otvoreno protiv njega. One su se plasile da bi istu stvar snage NATO mogle primeniti i po pitanju Kavkaza ili Tajvana. Isto tako i Francuska (koja uziva da igra ulogu velike sile)...nije aplaudirala takvoj mogucnosti. Iste stavove je zastupala i Italija, koja je vise povezana njenim ekonomskim vezama sa Srbijom. I za sve vreme dok je NATO bivao blokiran, neutralizovani su i Amerikanci i Britanci koji su zastupali najostrije stavove prema Milosevicu.

Andi BUSHATI

E DJATHATA, 17.10.1998.

KOSOVO JE PONOVO IZDANO

Sporazum Milosevic - Holbruk nije bio samo akt protiv Kosova vec i svih Albanaca gde god da su. Doslo je vreme da to otvoreno kazemo. Samo budale i servili ne shvataju jer ne zele da shvate da Amerika i Evropa vise vole Srbiju nego nas Albance. To su oni istorijski pokazivali. Politika se ne oslanja na filantropiji vec interesima. Amerika i Evropa su investirale milijarde dolara u Rusiju i tamo imaju kolosalno trziste. Isto tako, i u Srbiji drzave kao sto su Italija i neke druge, imaju znacajne investicije kao u TELEKOM-u, infrastrukturi itd. Amerika i Evropa znaju da Srbija ima bezuslovnu podrsku Rusije, da ulazi u njenu zonu uticaja i oni nemaju nikakvog interesa da pokvare odnose sa Rusijom zbog Albanaca. Ova realnost, koliko god da je gorka, za nas Albance treba da bude jasna da ne bi sanjali danju.

ALBANIA, 14.10.1998.

ALBANCI SE TRETIRAJU KAO POBEDjENI NAROD

Jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic na njegov klasican nacin uspeo je da odlozi vojnu intervenciju NATO na Kosovu. Americki izaslanik Holbruk, uspeo je da obezbedi Milosevicu novi vremenski rok sa obavezama koje se mogu formalno ispuniti. Obaveza koju postavlja medjunarodna zajednica pred Milosevicem, tj. ona koja se tice povlacenja trupa sa Kosova, predstavlja samo formalnu i besmislenu obavezu, posto ona ne moze realizovati najminimalniji uslov, stabilizovanje dramaticne situacije na Kosovu, povratak stotine hiljada Albanaca na njihova unistena ognjista. I kada bi Milosevic vec danas zapoceo paradu povlacenja sa Kosova, i kada bi dve hiljade zvanicnika OEBS-a obucenih u pancirima pristigli na Kosovo, Albanci bi se jos uvek ustrucavali da se vrate svojim kucama, iz jedinog razloga, sto su nesigurni zbog svega sto ce se dalje desiti. Dosadasnji bilans rata na Kosovu je bilans neravnorpavnog rata izmedju Albanaca i Srba, bilans jednog nezasticenog naroda u svojim kucama sa vojnim agresorom pripremljenog duhovno i fizicki za masakre koje je i realizovao. Iz ovog razloga, za Albance nije mnogo znacajan sporazum o odlaganju napada na Beograd i Kosovo od strane NATO, vec njegov principijelni stav prema konfliktu. Nacinom na koji se tretiraju Albanci cini se da su za medjunarodnu zajednicu pobedjena strana u konfliktu i iz tog razloga njima se nude uslovi da bi prihvatili ovakav status. Prvenstveni problem je da li ce medjunarodna zajednica eliminisati korene konflikta ili ce pod kontrolom drzati njegove posledice. Da bi se konflikt ugasio potrebno je da se Beograd defaktorizuje kao arogantan potencijal nasuprot medjunarodnim normama i principa. Vojno i diplomatsko defaktorizovanje Beograda ne moze se izvrsiti tretirajuci ga kao partnera, a Albance kao zrtvu, vec smatrajuci ga kao agresora, a Albance kao zrtvu njihove vernosti prema zapadnim principima.

Mero BAZE

REPUBLIKA, 16.10.1998.

MILOSEVIC IGNORISE MEDjUNARODNU ZAJEDNICU

Predstavnici Kontakt grupe i OEBS, okupljeni u Parizu, nadaju se ispunjenju sporazuma Milosevic - Holbruk. U stvari, evropska diplomatija treba da se okupi da bi potpisala poraz kao sto se desilo sa Bosnom. Kriza na Kosovu se ne moze se nadati resenju u evropskim dimenzijama, posto je evropska diplomatija dozivela neuspeh. Samo direktna upotreba sile, sa inspiracijom americke diplomatije moze zaustaviti konflikt. Mala resenja bez jedne jasno odredjene strategije nista ne mogu doneti. Americki uticaj ce i dalje biti znacajan u Evropi, svojim ozbiljnim angazovanjem. Nemoguce je da Milosevic postane demokratska figura i napusti srpski nacionalizam. Sporazum ne daje razloge za optimizam.

GAZETA SHQIPTARE, 14.10.1998.

KOSOVO - TAOC HOLBRUKOVE KARIJERE

Vest o moratorijumi napada NATO i postizanje sporazuma o slanju 2 000 posmatraca, koji bi nadgledali realizaciju sest tacaka Rezolucije OUN, bio je "uspeh" poznatog dvojca Holbruk - Milosevic i razocaranje za Albance. Jer je iskustvo pokazalo da svako odustajanje od vojnE intervencije ide u prilog Milosevicu. U prvom redu to nije nikakva uteha za stotine ubijenih i desetine hiljada raseljenih Albanaca. Povlacenje Alijanse pokazao je da se pretnja Jugoslaviji vise ticala ocuvanju imidza NATO u medjunarodnoj politici, nego stremljenjU za definitivnim resenjem kosovske tragedije. Tokom ovih dana, problem buduceg statusa Kosova bio je ne samo senka, vec i pitanje iz druge ruke. Neslucajno, medjunarodna zajednica je ovIh dana vise uracunala humanitranu cenu na pragu zime nego definitivo politicko resenje nacionalnog pitanja Albanaca.

Moguce je da se odlozi vojni napad na Jugoslaviju, moguce je da se on izbegne, ali ako to ne vodi ka definitivnom resenju pitanja Kosova, onda ce mir biti veoma daleko.

Bardhyl MINXHOZI

STAMPA U SKOPLJU

FLAKA, 17.10.1998.

ZLOCINAC IZAZIVA, SVET GA JOS UVEK MILUJE!

Medjunarodna zajednica je postigla jos jedan sporazum sa Slobodanom MiloseviceM. To nece biti ni prvi ni poslednji, koliko god da je sklopljen sa mukom zbog taktizaranja krvnika Balkana i njegove sklonosti da se igra sa nervima i sudbinom drugih. Zbog konstelacije odnosa, dakle zbog geostrateskih interesa istorijski zamrsenih na Balkanu, medjunarodna zajednica na zalost umesto da ga kazni za zlocine, dosla je u situaciju da udje u pregovore ( dakle i da ga moli ) sa Milosevicem, kako bi prekinuo neproglaseni rat na Kosovu, da povuce (zlocinacke) snage i stvori uslove za povratak napacenih albanskih izbeglica. I koliko god da krvnik za sada samo improvizuje povlacenje, zadaci koji su mu postavljeni nisu bez doze ironije, jer su srpske snage ionako sada vec izvrsile njihovu "misiju" na Kosovu, dok vecina izbeglica i nema gde da se vrati jer su im kuce sravnjene sa zemljom.

DNEVNIK, 17.10.1998.

MAKEDONIJA SE PRIPREMA DA POSTANE LOGISTICKA BAZA ZA NATO SNAGE

U ovom trenutku u NATO se razradjuju planovi za zastitu sprovodjenja mirovnog plana za Kosovo, a u tim okvirima razmatra se i mogucnost rasporedjivanja snaga u Makedoniji, izjavio je sinoc za "Dnevnik" predstavnik NATO. Premijer Branko Crvenkovski ce se 22. ovog meseca u Briselu sresti sa Generalnim sekretarom Alijanse Havijerom Solanom, pa ne iskljucuje se ni mogucnost da se u ovom susretu razgovara i oko ovog pitanja. S druge strane, stice se utisak da se Makedonija priprema za prihvatanje tih snaga. Naime, "Dnevnik" nezvanicno saznaje da je ARM ispraznila magacine u bazi "Jeremino", tamo gde treba da se uskadisti oprema za logisticku podrsku preventivnih snaga.

STAMPA U PRISTINI

BUJKU, 14.10.1998.

GROBOVI I OBECANJA

U ponoc, kada je Savet NATO u Briselu jednoglasno usvajao "naredbu za aktiviranje", nad najlonskim kampovima albanskih izbeglica u mnogim delovima Kosova padala je kisa kao iz kabla, dok iz ono malo kuca sto je ostalo pod krovom, usled napada srpske artiljerije ponovo osmatraju srpski snajperisti. Preksinoc, napokon, "pokrenuo se kamen" i za Kosovo, ali samo toliko jer kako je rekao i americki predsednik Klinton "balkanski grobovi su puni neispunjenih obecanja Milosevica". On i ljudi njegove politike su prekaljeni u nastojanjima zapocetim od Bosne pa naovamo, kako bi se obmanuo svet. Oni su nastojali i jos uvek to cine, ali sada sa teskim ultimatumom oko vrata koji ih jednoga dana moze i potopiti. Ako ni zbog cega drugog onda u ime spasavanja popljuljanog kredibiliteta i "nemirne" savesti ove zajednice zbog visegodisnjeg kasnjenja za intervenciju protiv ovog srednjovekovnog nasilja na Kosovu...

Ultimatum NATO belezi zaokret i u sferi jedinstva istinskih humanistickih snaga sveta, ali i u zverstvu onih "vekovnih saveznika" Beograda, koji iako usamljeni cak i prezreni, posle ove izgubljene bitke za njih, nastojace da stupe u neku drugu.

"Grobovi puni obecanja" kako izgleda ostace metafora kosovskog hoda po mukama. Ono vise nece nikada ostati samo.

Nehat ISLAMI

KOHA DITORE, 15.10.1998.

BOJAZAN OD SMRTI USLED HLADI I HLADNOCE

Zivot bez posla, bez slobodnih trzista, bez komuniciranja, bez struje, bez stampe, bez skole, a za mnoge bez kuca, je zivot stanovnika opstine Malisevo.

Oni zajedno sa njihovim gostima koji prevazileze broj mestana, takoreci vec tri meseca zive u tri potpuno izolovane zone vodeci potpuno zatvoreni zivot.

Vecina od 18 sela koja su u velikom meri ili delimicno spaljena, jos uvek su prazna, a neka od njih ce mozda ostati takva i posle odlaska srpskih militaraca. Srpski policijski punktovi stvorili su podelu izmedju tri enklave koju nastanjuju ljudi.

Oni koji priznaju da su ilegalno prelazili mnoge drzavne granice kazu da je to bila prava igra u poredjenju sa prelaskom preko ovih granica podignutih oko ovih naselja. Za citavih mesec dana, komunikacija je bila u potpunom prekidu a bilo je prekinuta i cirkulacija ljudi i roba iz jedne zone u drugu.

Sela koja su imala tu srecu da ostanu netaknuta pod srpskom ofanzivom, prepuna su ljudi. I po pet porodica koje broje i do 100 clanova zive u jednoj porodicnoj zajednici. Svi oni samo trose bez mogucnosti da rade i zarade bilo sta, koristeci samo rezrve porodica koje su im pruzila utociste...

Prvi sneg koji je pao u utorak na planinama, predstavlja signal opasnosti. Ulazak u zimu u takvo jedno stanje za njih svakako znaci smrt. U ovoakvim okolnostima ocekuje se masovna smrt od hladnoce i velika humanitarna katastrofa. Za ljude bez krova nad glavom u Pagarusi i Damaneku, drastican pad tempetrature posebno nocu predstavlja njihovu glavnu prokupaciju. Medjutim, oni tvrde da su aktuelna medjunarodna angazovanja oko Kosova kod njih pobudili izgubljene nade, oziveli snove i umrtvljena osecanja, uprkos aktulenoj surovoj realnosti.

Rexhep KRASNIQI

ZERI, 17.10.1998.

VERIFIKACIJA ISTORIJE

Dve hiljade verifikatora za dve hiljade albanskih grobova koliko je najmanje za sobom ostavio osmomesecni rat na Kosovu, za dve Rezolucije Saveta bezbednosti OUN, za jednu polumrtvu organizaciju kakav je OEBS, za jednu poludrzavu kakva je SRJ, za zavrsetak ili nastvak albanske agonije na Kosovu.

Dve hiljade verifikatora za dvehiljaditu godinu do kada bi trebalo da se resi pitanje statusa Kosova, zemlje koja se smatra najopasnojom u Evropi.

Ovo je dakle rezultat americke diplomatije Ricarda Holbruka i vojnih pretnji NATO pakta.

I dok se i dalje sporazum Milosevic - Holbruk prati najrazlicitijim komentarima i interpretacijama sto samo po sebi dokazuje da je rec o jednom kompleksnom komlikovanom i kontradiktornom sporazumu, cini se da je na povrsini zahvaljujuci dogadjajima od poslednje nedelje i same terminologije Holbruka i Zapada uopste, izasao na videlo jedan novi koncept koji uistinu daje nove tonove razvojima koji slede u narednim nedeljama i mesecima. Rec je o konceptu Verifikacije...

U danima intenzivnih pregovora Holbruka i Milosevica videlo se jasnije nego ikada ranije kakav inferioran polozaj ima rukovodstvo Kosova, odnosno dr. Ibrahim Rugova, koji je najodgovorniji zbog cinjenice sto politicke strukture Kosova izgledaju kao prave rusevine. Takva inferiornost je odavno okarakterisala rukovodstvo Kosova, ali sada je ona postala nepodnosljovom, a bogami i veoma problematicnom, posebno imajuci u vidu da bi se sledecih nedelja trebao postici, u najmanju ruku prema americkim najavama, neki prelazni sporazum za Kosovo.

Dosadasnje "verifikovanje" sposobnosti, snalazljivosti i svesti rukovodstva Kosova je dokazalo da je moguce lako "potpisati" svedocanstvo koje bi potvrdilo njenu istorijsku nesposobnost. Iz tog razloga kao nikada ranije namece se sjedinjavanje svih relevantnih politilkih snaga i OVK u jedno zajednicko politicko telo, jer samo na taj nacin se moze garantovati verifikacija procesa samoopredeljenja naroda Kosova.

Blerim SHALA

INFORMATORI, 17.10.1998.

REZULTAT OSVESCIVANJA ILI STRAH OD OPASNOSTI?

Premijer Vlade Republike Kosova, dr. Bujar Bukosi pozvao je politicke partije Kosova i predstavnike Skupstine Republike na konsultativan sastanak u glavni grad Turske Istambulu. Tema ovih konsultacija bice aktulena situacija na Kosovu. Doznaje se da je bilo planirano da se susret odrzi u petak poslepodne, ali da su predstavnici DSK, Socijaldemokratske partije Kosova - krilo Kacuse Jasari, Liberalne partije Kosova, Demohriscanske partije Kosova i Albanske nacionaldemokratske partije krenuli u Istambul oko podne u petak. Ocekuje se da ovom susretu prisustvuju i predstavnici drugih politickih partija.

Konsultacije u Istambulu, ne samo zbog mesta gde se odrzava, su interesantne. Sada je tesko reci kakvu ce vaznost one imati, posto se u ovom trenutku nezna ni ko ce sve ucestvovati u njima i koji bi mogli biti zakljucci. Tako na primer, u tom susretu nece ucestvovati ni jedan predstavnik Skupstine Republike Kosova. Nisu poznate pojedinosti ni oko ucesca OVK.

Bez obzira na motive sazivanja konsultacija cini se da je to rezultat osvescivanja albanske politike oko situacije na Kosovu, opasnosti koja preti narodu Kosova i potrebi ujedinjenja i saradnje izmedju grupacija i podeljenih albanskih institucija...

Posle ekstremnog zaostravanja koje je rezultirao hapsenjem predstavnika parlamentranih politickih partija od strane pripadnika OVK i ostrih optuzbi na adresu Vlade, uopste su registrovane smanjene tenzije u odnosima Vlada

  • predsednistvo - DSK - OVK - Ujedinjeni demokratski pokret. Podele medju grupacijama i posebno delovanje drzavnih institucija donele su ogromne stete narodu Kosova. Medjutim, takva neogovorna ponasanja donela su ogromne stete i samim grupacijama i institucijama posebno. Reputacija svake od njih u javnosti Kosova, a da ne govorimo o njihovoj reputaciji u svetu, pala je drasticno. Spremnost na ujedinjenje i saradnju vidi se kao njihovo nastojanje da spasu same sebe i da pomognu svom narodu.

Enver MALOKU

BUJKU, 19.10.1998.

POTREBNO FORMIRATI ALBANSKE EKIPE EKSPERATA

Uprkos (razumljivom) skepticizmu ispoljenog od nekih politickih snga i pojedinaca da Misija verifikatora OEBS-a nece biti uspesna zbog same cinjenice zbog cinenice da su oni malobrojni i nenaoruzani i da nemaju mandat nametanja povlacenja srpskih snaga, vec samo nadgledanja da li se ispunjavaju zahtevi iz Rezolucuje Saveta bezbednosti OUN kao i o prevenciji humanitrane katastrofe, dolazak ove misije je vec zapoceo. Samom cinjenicom da je njegov prvi deo u vidu tehnicke grupe vec dosao, kako je izjavio Geremek "predstavnici OEBS ce otici na Kosovo da sa predstavnicima vlasti i Albancima na Kosovu stvore tehnicke preduslove za dolazak 2 000 verifikatora". Ovo za albansku stranu znaci ne samo da angazuje prevodioce vec da ovoj grupi medju kojima ima i specijalista iz raznih sfera, pre svega vojnih, pridruzi i albanske eksperte. To treba istaci ne samo zbog formalnog ucesca vec da bi se obezbedili uslovi za objektivnost u nadgledanju i izvestavanje u skladu sa konkretnom situacijom na terenu OEBS-a, NATO i Saveta bezbednosti UN.

Stice se utisak da mi Albanci, kao "slabija" strana treba da cekamo sta ce uciniti, kako se to cesto kaze medjunarodna zajednica ili SAD, jer su one i preduzele te aktivnosti itd.

Cini mi se da smo u ovim situacijama veoma defanzivni umesto da nastupamo ofanzivno u smisli nadmetanja ili bolje reci obezbedjivanja uslova da istina dominira, a ne da cekamo da nas neko odozgo "informise" o tome sta se desava na terenu itd. itd...

Ramadan QEHAJA

KRAJ