KONFLIKT NA KOSOVU DOMINIRAO NA SAMITU U ANTALIJI

Kada je Nenad Kikic, Bosnjak konvertiran u Srbina, podigao ruku da bi se usprotivio turskom predlogu, mnogi od politickih direktora prisutnih za stolom u pripremnim razgovorima, pomislili su da je Bakanski Samit u Antaliji definitivno propao. Rec je bila oko jednog paragrafa oko Kosova, rec za koju je srpski diplomata izjavio da je ne zeli videti ni u jednom obliku u finalnom dokumentu. "Donosimo nasim sefovima jednu projekt - izjavu prepunu zagrada", izjavio je rezignirano turski ambasador Hikmet Alp, pokazujuci draft koji je dva dana raspaljivao debatu medju okupljenim diplomatama u turistickom gradu Male Azije. Veoma los pocetak, za drugi susret predsednika drzava Balkana, dok se s druge strane nekoliko stotina kilometara na Severu, americki predstavnik Holbruk nasuprot jugoslovenskom predsedniku Milosevicu borio protiv "nulte opcije" NATO - vazdusnih napada.

1. i 12. oktobra, pet predsednika vlada Balkana susreli su se u Antaliji u Turskoj da bi nastavili inicijative regionalne saradnje na visokom nivou, inicirane u Sofiji, a zatim nastavljene proslogodisnjim Samitom na Kritu. Osim albanskog homologa Pandeli Majkoa, koji nije ucestvovao na Samitu, da bi izbegao moguci susret sa jugoslovenskom stranom u uslovima krize na Kosovu, svi ostali premijeri su tokom 48 sati zastupali ne tako realisticnu ideju, da je Balkan u stanju da obezbedi saradanju, unutrasnju stabilnost. Okupljeni u kongresnom centru "Talija", predsednici balkanskih vlada i njihovi ministri inostranih poslova vodili su debatu o jednom tekstu od dve stranice, koji je danima blokirao politicke direktore tih zemalja okupljenih pre Samita.

Citav ostali deo bio je pokriven bilateralnim susretima i poluhipokritskim i hipokritskim izjavama o dobrim zeljama za mir i usku saradnju, iako su izmedju seansi veliki TV ekrani postavljeni u holu kongresnog centra odasiljali zategnute hronike americke mreze CNN oko razgovora Holbruk - Milosevic i sletanja i uzletanja aviona NATO koji su se pripremali da izbace tone bombi na Srbiju.

U stvari, jedini pisani akt koji je zvanicno dokazao ono sto se postiglo u Antaliji bila je finalna deklaracija Samita gde su se ogledali svi stavovi balkanskih lidera oko procesa regionalne saradnje. Bazirana na principu konsenzusa, ta deklaracija koja se smatrala bazicnim dokumentom citavog procesa, prosla je kroz debatu koja je cesto Samit dovodila na rub propasti. Nekoliko dana pre odrzavanja sastanka Albanija je zvanicno uputila zahtev turskoj strani da se ova aktivnost odlozi za kasnije. Turska zasluzuje jedan uspesan i Samit koji ce doneti rezultate, saopsteno je turskom ambasadoru u Tirani preko diplomatskih kanala. Zato, receno je dalje u albanskom stavu, posmatrajuci razvoje krize na Kosovu i mogucnost vojne interevencije protiv Beograda, predlaze se odlaganje susreta predsednika drzava i vlada Balkana. Albanska strana je tako davala signal da je predstavljanje Albanije na visokom nivou u Antaliji pod znakom pitanja.

U stvari, predlog za odlaganje Samita ticao se i unutrasnjih politickih razvoja u Albaniji. U zemlji tek sto je stvorena nova Vlada, vodjena 31-om Pandeli Majkom. Bliski izvori premijeru tih dana su izjavili da sam premijer ne zeli da otputuje u Antaliju i sedne za isti sto sa Milosevicem ili Bulatovicem. Ovo odbijanje Majkoa doslo je nakon izjasnjavanja o neucestvovanju predsednika Republike Rexhepa Meidanija koji je na vreme obavestio da i ne pomislja da otputuje na Samit u Antaliju posle buke koju je izazvalao pre godinu dana prisustvo premijera Fatosa Nanoa na prethodnom Samitu na Kritu i njegov susret sa Milosevicem.

S druge strane, ovo je bila i posredna reakcija Tirane na cinjenicu sto u finalnoj projekt - deklaraciji nigde nije ukljucen problem Kosova. Nekoliko dana kasnije, kada je pocela rasprava o nacrtu deklaracije, uvidelo se da ce Kosovo, pazljivo zaobidjeno u paragrafima predlozenim od strane Turske, biti cvor koji ce sudbinu Samita drzati vezanim do kraja. Uporedo sa srpsko - makedonskim sudarima o ulozi NATO u regionu, uporedo sa grcko - turskim trenjima oko polozaja liderstva u balkanskim procesima, kriza Kosova ce zauzeti vreme i energiju citavog Samita da bi se resila u poslednjem trenutku i paralelno sa pristizanjem vesti o dogovoru Milosevic - Holbruk o Verifikacionoj Misiji.

U stvari, obuhvatanje problema Kosova u zvanicnom dokumentu Samita u Antaliji, tesko da bi se postiglo da americki izaslanik u Beogradu nije uspeo da otkloni vazdusne napade NATO na srpske vojne ciljeve. Jugoslovenski stav na pragu Samita, ali i izjave premijera Bulatovica, predskazivali su da ce oni slediti tvrdu liniju u odnosu na razvoje na Kosovu. Suocen sa stavovima albanskog ministra inostranih poslova Miloa, koji je izjavio da nece staviti potpis na tekst u kojem ne bi figurirao ni jedan redak o kosovskoj krizi, jugoslovenske pozicije bi dovele do neuspeha susreta sto bi pre svega ostavilo gorak utisak na domacine.

Albansko-jugoslovenski konflikt pretvorio se tako u glavnu temu iza kulisa sastanka, koji su uvek za protagoniste imali susede rivale Grcku i Tursku. Simitis i Jilmaz nisu mogli da se raduju stiskajuci ruke pred kamerama posle duge pauze, posto je na horizontu susreta stajao nepomican konflikt Tirana - Beograd, pothranjivan i uzajamnim dijametralno suprotnim stavovima, ali i stravicnom senkom aviona NATO koji su se kretali po nebu Balkana. Ipak, ukljucivanje u finalnu deklaraciju na Samitu u Antaliji jednog paragrafa u kojem se zahtevao prekid borbi na Kosovu, povratak izbeglica njihovim kucama, dozvola za rad humanitarnim misijama i ukupna primena Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti o ovoj krizi, zabelezio je pad "temperature" izmedju strana i time se izbegao los zavrsetak za drugi zvanican susret lidera Poluostrva.

Samit u Antaliji je uspeo da u poslednjem trenutku izbegne neuspeh balkanskih nastojanja za stvaranje jedne prihvatljive uzajamne klime. Ipak, niko ne moze danas garantovati da sledece godine susret koji ce se odrzati u Rumuniji nece blokirati neka od brojnih kriza koje nastavljaju da drze za taoca mir na Balkanu.

AIM Tirana Arben KOLA