"ORLOVO OKO" NA NEBU MAKEDONIJE

AIM Skopje, 25.10.1998

Nedelju dana nakon izjave sefa makedonske diplomatije Blagoja Handjiskog da Makedonija nije dobila oficijalan zahtev za otstupanje vazdusnog prostora za prelet NATO aviona u verifikacionoj misiji za kontrolu primirja na Kosovu pod radnim nazivom "Orlovo oko", makedonska vlada je obznanila da ce Makedonija biti domacin ove misije severnoatlantske alijanse. Iako je ova izjava ministra naisla na neverovanje veceg dela domace javnosti zbog toga sto su prethodno Bugarska i Rumunija dale svoj pristanak za istu namenu, ova izjava se i mogla ocekivati s obzirom da je dogadjaj bio smesten na samo cetiri dana do trecih parlamentarnih izbora u zemlji (izbori su odrzani 18 oktobra). Naime, ministar vanjskih poslova Handjiski je ovu izjavu dao 14 oktobra cime je demantirao izjavu pretstavnika NATO-a, Van der Vinde, da je od makedonske vlade zatrazeno da otstupi svoj vazdusni prostor za potrebe verifikacione misije na Kosovu. Da su izbori bili razlog ovog "diplomatskog slaloma" nagovestava cinjenica da je samo dan nakon prvog kruga izbora, odnosno 19 oktobra, vlada dala podrsku NATO misiji za uspostavljanje mira na Kosovu, t.e. slozila se da se na teritoriji Makedonije stacioniraju nenaoruzane bespilotne letelice kao i personal koji ce opsluziti njih. Ovom prilikom informativna sluzba vlade je objavile i takve detalje kao sto je i tacno vreme, 17.00 casova, sedamnaestog oktobra, kada je u sedistu NATO u Briselu pozvan sef makedonske misije, ambasador Jovan Tegovski od koga je zatrazena podrska Makedonije za realizaciju dogovora Milosevic-Holbruk, posebno dela o vazdusnoj kontroli. Sa druge strane, najvisi pretstavnici vlasti u Makedoniji ovu odluku su potkrepili objasnjenjem da to u nikom slucaju nije usmereno protiv susedne SR Jugoslavije vec da je u duhu podrske dogovora koji je postigao sam Milosevic.

Na ovaj nacin, pazljivim izborom maltene svake pojedinacne reci i "alibija" za svaki korak, makedonska vlada je prosla kroz pravu "Scilu i Haribdu" koja se pritom poklopila jos i sa parlamentarnim izborima u zemlji. Makedonska vlada, koja na gornjem delu liste svojih uspeha kojima se hvalila u izbornoj kampanji ima upravo priblizavanje severnoatlantskoj alijansi, nikako nije smela odbiti ovaj zahtev iz Brisela. Medjutim, u isto vreme, domaca opozicija se eksplicitno protivila bilo kakvoj umesanosti Makedonije u eventualnom kaznjavanju SR Jugoslavije zbog zlodela na Kosovu. Jedna od opozicionih partija, Liberalno Demokratska Partija, je cak predlozila rezoluciju kojom se zabranjuje odstupanje teritorije za vojne akcije usmerene prema drugim zemljama. Suvisno je i reci da se Makedonija celo vreme plasi i reakcije Beograda jer, kako su opomenuli domaci opozicionari, "NATO ce jednog dana ipak otici a nasi susedi ce i dalje biti tu"! U ovom kontekstu valja istaci izjavu makedonskog predsednika, Kiro Gligorov, koje je u intervjuu za AFP upitan kako moze Makedonija da ima dobre odnose sa SRJ kad je odobrila prisustvo NATO na svojoj teritoriji odgovorio da "Mi smo poslednji sto smo se suglasili sa tom akcijom, i to suglasili smo se otkako je bio skljucen dogovor izmedju predsednika Milosevica i Holbruka, a u tom dogovoru je ukljucena i suglasnost jugoslovenske strane za takvu intervenciju snaga NATO za posmatranje Kosova", cime se ocigledno nastojava da se preduhitri eventualna sumnja Beograda da su se Makedonci okrenuli protiv SRJ.

Ova igra u stilu Seherezade kojom makedonska vlada nastoji "zasititi vuka" a da su joj "ovce na broju", na kraju se ipak pokazala takticki vrlo uspesna. Na ovaj nacin ona je uspela da "smuti" opoziciju koja, zahvacena pobednickom euforijom zbog uspeha na prvom krugu izbora, skoro da i nije reagovala na ovu "nedoslednost" vlade. Sa druge strane ona je uspela da ne naljuti Beograd isticanjem cinjenice da je ova posmatracka misija jednako usmerena i na sledjenje akcija OVK.

Rezultat svega ovoga je da je 23 oktobra ministar odbrane Makedonije objavio novinarima da je makedonska vlada prihvatila da Stab NATO-a bude smesten u Makedoniji. Ovom prilikom on nije prezentirao detalje oko staba, ali je nagovestio da bi on mogao biti smesten u jednoj kasarni Armije Makedonije u Kumanovu (u neposrednoj blizini granice sa SRJ). Po svemu sudeci ovo ce biti i konacna odluka jer prema svedocenju domacih medija u jednoj kasarni u Kumanovu u toku su intenzivni gradjevinarski radovi sirih razmera. Ovaj grad, odnosno kasarna u ovom gradu je povoljna i zbog cinjenice da tamo postoji i sportski aerodrom koji bi trebao biti sasvim dovoljan za sletanje i poletanje bespilotnih izvidjackih letelica kojima ne treba veca pista.

Dolazak bespilotnih aviona zajedno sa stabom koji ce biti sastavljen od 100 do 150 inzenjera, tehnicara i drugog osoblja, je u suglasnosti sa spoljno-politickim principima vlade i sa izjavama da se Makedonija nece staviti na raspolaganje za evntualnu vojnu akciju protiv susedne zemlje, izjavio je ministar odbrane Makedonije, Lazar Kitanovski domacim novinarima pritom ponavljajuci argumentaciju predsednika Gligorova o prethodnoj suglasnosti same srpske strane. Ovom prilikom on nije precizirao broj spomenutih bespilotnih posmatrackih letelica koje bi bile stacionirane u Makedoniji.

Uporedo sa pricom o NATO stabu ili "NATO celiji" u Makedoniji u domacoj javnosti ovih dana su se pojavile i spekulacije o Makedoniji kao potencijalnoj bazi za snage za brzu intervenciju na Kosovu. Ove spekulacije su podgrevane proslonedeljnim pisanjem londonskog "Tajmsa" u kome je navedeno da bi Makedonija mogla biti baza za ove snage zbog toga sto su ambasadori NATO-a zakljucili da SFOR u Bosni kao eventualna baza nije dobra ideja zbog nepovoljne geografije. (Naime, da bi stigle na Kosovu ove snage bi morale proci kroz mnoga srpska podrucja.) Nezavisni skopski dnevni list "Dnevnik" je preneo izjavu anonimnog pretstavnika NATO-a u Briselu da se razmislja o mogucnosti rasporedjivanja snaga za zastitu ali ne za brzu intervenciju, te da postoji i varijanta da se ove preventivne snage (za zastitu 2000 posmatraca OEBS-a na Kosovu) rasporede na teritoriji Makedonije. Istovremeno se u domacoj javnosti prenose i druge anonimne izjave iz Brisela u kojima se govori upravo o snagama za brzu intervenciju. Izvori NATO-a u svim varijantama su jednoglasni u tome da ce detalji o ovim planovima u kojima Makedonija zauzima znacajno mesto biti objavljeni tek nakon 1 novembra kada zavrsavaju parlamentarni izbori u zemlji. Kao moguca lokacija za smestanje NATO snaga (spekulira se o 50.000 vojnika) spominje se jedna baza makedonske Armije u Tetovu gde je ARM navodno pocela sa sklanjanjem svojih materijala da bi napravila mesto za opremu NATO-a.

Sa druge strane, makedonski ministar odbrane je demantirao spekulacije o prihvatanju bilo kakvih snaga NATO-a u Makedoniji osim bespilotnih letelica. Medjutim indikativan je njegov komentar da je "bespredmetno razgovarati oko ovih snaga kada se o njima nije uopste razgovaralo ni u NATO-a, a jos manje u kontekstu Makedonije(!?)". Pouceni iskustvom sa (ne)odobravanjem koriscenja vazdusnog prostora (i baze) za posmatracke letelice NATO-a, nije tesko zakljuciti da se nakon drugog kruga parlamentarnih izbora u Makedoniji moze ocekivati neko novo iznenadjenje u vezi mogucnosti stacioniranja ovih snaga u Makedoniji.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI