POCETAK KRAJA NOVINARSTVA

aim/pod/pubs/zi

Sudjenje nezavisnim medijima u Srbiji

(Od dopisnika AIM Podgorice iz Beograda)

tekst:

U Srbiji je proslog petka obznanjen pocetak kraja profesionalnog novinarstva i slobode informisanja. Prva zrtava srpskog Zakona o informisanju bio je 13. broj nedeljnika Evropljanin, ciji je vlasnik Slavko Curuvija, istovremeno i vlasnik nedavno zabranjenog Dnevnog telegrafa. Samo dva dana od stupanja na snagu ovog propisa (21. oktobar), pred sudiju za prekrsaje izvedeni su vlasnik, glavni urednik i direktor ovog lista, koji su okrivljeni za objavljivanje kritickih tekstova, ilustracija i fotografija. Posle procesa koji je trajao osam casova, sledeceg dana je stigla presuda u vidu resenja kojom su prvi ljudi Evropljanina duzni da plate maksimalnu zakonsku kaznu od 2.400.000 dinara,(400.000 DM) u roku od 24 casa, a u suprotnom ce im biti zaplenjena licna imovina.

Zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka pokrenuo je Patriotski savez Beograda, koji je kolektivni clan Jugoslovenske levice. Oni su u napisima ovog nedeljnika pronasli netacne informacije kojima se poziva na nasilno rusenje ustavnog poretka, narusavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Srbije i Jugoslavije, krsenje zajamcenih sloboda i prava gradjana, informacije, kojima se izaziva nacionalna, rasna i verska netrpeljivost.

Slavko Curuvija je u odbrani pred sudom negirao navode svojevrsne optuznice. Naime, on je rekao da je kao koautor teksta Pismo predsedniku, zajedno s Aleksandrom Tijanicem, uputio upozorenje Slobodanu Milosevicu da je u zemlji izvrsen drzavni udar od ekstermistickih grupa tri vladajuce partije. Isticuci da je rec o vrednosnim stavovima, Curuvija je pokusao da brani inkriminisane delove clanka u kojima se govori da je planski razoren ugled svih srpskih institucija:Univerziteta koji je izjednacen sa zemljoradnickom zadrugom , Akademije nauka koja je svedena na dom staraca, a obezvredjeni su Crkva, pravosudje , mediji, Parlament i Vlada. Za navode u tekstu da je bez posla oko dva miliona ljudi i da je iz zemlje emigriralo vise od stotinu hiljada najskolovanijih i najobrazovanijih, iako je rec o opste poznatim cinjenicama, vlasnik lista je ponudio dokaze do koji su dosle strucne nevladine i drzavne institucije. pred sudom su morali da se brane i Dragan Bujosevic, glavni urednik Evropljanina i Ivan Tadic,direktor nedeljnika, nadlezan samo za tehnicko funkcionisanje novina.

Ovo je bio prvi postupak u kome je sudjeno po Zakonu, koji je prvog dana od pravnika jednodusno osudjen kao protivzakoniti i protivustavni akt i za koji je od svih nezavisnih medija i njihovih asocijacija spremljen zahtev za ponistenje pred Ustavnim Sudom Srbije i Jugoslavije. Osim toga ovo je postupak u kome je ponisteno osnovno pravo coveka da nije kriv dok sud to ne dokaze. Samo u proceduri po ovom Zakonu podnosilac zahteva ne treba da dokazuje optuzbu, vec je okrivljeni duzan da predoci dokaze o svojoj nevinosti u roku od 24 casa.

U prekrsajnom postupku, koji je vodio sudija Mirko Djordjevic, nije uvazena cinjenica da je nedljenik izasao iz stampe 19. oktobra, dakle dva dana pre vazenja zakona, pa su propisi, protivustavno, primenjeni retroaktivno. Prihvaceno je i da organizacija poput pomenutog Patriotskog saveza moze da podnosi zahtev za pokretanje sudske procedure, iako je po Zakonu za to ovlasceno iskljucivo Ministarstvo za informisanje, koje mora prethodno da uputi upozorenje. Sudija je odbio i sve predloge branilaca, pa i da se saslusaju svedoci. S obzirom da ih postavlja Vlada Srbije, advokati su trazili izuzece sudije, posto kao vladini sluzbenici nisu u mogucnosti da obezbede nezavisnost sudstva.

Glavni urednici nezavisnih dnevnih i nedeljnih novina kao i elektronskih medija, okupljeni na sastanku odrzanom posle sudjenja, ocenili su da je u Srbiji ponovo pocelo sudjenje za delikt misljenja. Drakonska novcana kazna koje je odredjena u slucaju Evropljanina govori da je Zakon donet za potpuno eliminisanje slobodnih medija. Pored pokretanja postupka za ocenu ustavnosti, pravnici svih nezavisnih medija ce pokrenuti tuzbu za klevetu protiv Aleksandra Vucica (ministar za informacije), koji je javno izjavio da su glavni urednici agenti stranih obavestajnih sluzbi. Iako su svi svesni da se u Srbiji vise niko ne moze osloniti na zakon i sud, odluceno je da pocetak borbe protiv propisa o informisanju bude na legalan nacin. Savet Nase borbeodlucio je da je pod postojecim Zakonom o informisanju besmisleno dalje izlazenje ovog dnevnika. Danas i Dnevni telegraf, pak, odlucili da se u ponedeljak ipak pojave pred citaocoma po cenu najdrasticnije kazne- konacnog zatvaranja.

Posle ovog procesa gotovo svi slobodoumni ljudi su jasno rekli da ovo vise nije pitanje pojedinacnih novina i slobode stampe, vec otvorena hajka na drugcije misljenje i slobodno izrzavanje. Po Zakonu o informisanju, naime ,izvor vesti nije uopste odgovoran, vec je za obvjavljivanje informacije iskljucivo kriv autor, glavni urednik, izdavac i vlasnik. To automatski znaci da su svi politicari na vlasti oslobodjeni odgovornosti za svoje izjave, osim, kako kaze Zakon, ako su one izrecene za skupstinskom govornicom. Pakticno, uvodi se cezura za svako drugacije misljenje, posebno politicko, jer je tesko ocekivati da su vlasnici i urednici novina spremni da svojom imovinom garantuju slobodu izrazavanja.

Posle nezakonite vladine uredbe kojom su zabranjene tri dnevne novine, u profesionalnim krugovima se tumacilo da je Milosevic hteo da suzi informativni prostor za pricu o Kosovu. To svakako stoji, posto je neosporna cinjenica da ga ceka prozivanje na odgovornost za poslednjih deset godina vladavine. Prvo pitanje je kako se dogodilo da je pre deceniju Kosovu ukinuta autonomija da bi mu bila vracena uvodjenjem protektorata na delu teritorije Srbije i Jugoslavije. Ali, nakon donosenja Zakona o informisanju gotovo da vise medju politicim analiticarioma nema dileme da je problem otvoren dugorocnije. Ako se ovaj propis pogleda u kontekstu drugih, pre svega restriktivnog Zakona o univerzitetu, pa isto takvog Zakona o nevladinim organizacijama, postaje jasno da rezim ima nameru da suzbije sve potencijalne pritiske koji mogu da dodju iz uporista slobodne misli. Suzavanjem prostora za informisanje javnosti, ne samo o sporazumu o Kosovu, vec i kljucnim ekonomskim i socijalnim pitanjima koja ce, sobzirom na bankrotstvo drzave, uskoro biti otvorena na dramatican nacin, ocigledno je da se u Srbiji sprema jednoumlje diktirano iz jednog centra: drzavne televizije i dnevnika Politika. Informativni prostor za kriticku rec i eventualno artikulisanje ozbiljnije politicke alternative bice suzen maksimalno, ako ne i potpuno ukinut. Formalno ukidanje politicih stranaka i ne mora da usledi, one su vec prinudjene da odu u andergraund i primene, izgleda, gerilska sredstva borbe.

Vesna Vujovic (AIM)