Srbija:Zakonom na stampu

Nova pravila u informativnoj oblasti

***ZAKONOM NA STAMPU

Novi Zakon informisanju primljen je u vecem delu javnosti kao znak da se srpski rezim odlucio da nastavi sa suzavanjem ustavnih prava i sloboda

AIM, BEOGRAD, 22. 10. 1998.

Na dan kada su Beogradjani obelezavali godisnjicu oslobodjenja svog grada, parlament Srbije doneo je novi Zakon o informisanju, koji je u velikom delu javnosti primljen kao otvorena namera rezima da suzi slobode i prava gradjana. Pod izgovorom da treba da se sredi stanje u srpskim medijima, kao leglu pete kolone, republickom parlamentu je na nekoliko sati pred zasedanje ponudjena varijanta zakona, koja bitno utice na slobodu informisanja. Vlasnici medija su na jednoj strani izlozeni visokim kaznama (do 800 hiljada dinara) ako objave neistinitu informaciju, a na drugoj je otezan put do pokretanja novih listova ili drugih medija.

Zakon, predvidja da se, pre pokretanja informativnog glasila, mora podneti prijava Ministarstvu za informacije, pa tek kada se (rok je 15 dana) dobije misljenje, moze da pocne izdavanje novina. Ova odredba je suprotna republickom Ustavu, koji ne predvidja nikakvu proceduru za pokretanje novina. Dovoljna je samo prijava. Nova okolnost omogucava drzavnom organu da se uzdigne iznad ustavne odredbe i preuzme ulogu arbitra da li ce ili ne dopustiti da se pokrene novo informativno glasilo.

Vlada je, u ulozi predlagaca, zatrazila da se Zakon usvoji po hitnom postupku, bez uobicajene predhodne javne rasprave i prikupljanja misljenja pravnika, novinara, ispitivanja javnog mnjenja. Prethodni ministar za informisanje Radmila Milentijevic, koja nije uzivala simpatije novinara, bila je krenula jednim takvim putem, ali se njen projekat nikada nije pojavio u parlamentu.

Prilikom konstituisanja nove Vlade na njeno mesto je izabran radikal Aleksandar Vucic, koji je Zakon, sastavljen "preko noci", predstavio kao dokument koji ima za cilj da izbaci laz iz medija i spasi gradjane od nepotrebnog uzbudjivanja. Iako se mora priznati da mnogi listovi u trci za tirazom nisu razlikovali laz od istine, postupak vlasti je uvredljiv za gradjane: rezim ih, ovakvim postupcima smatra glupim i nesposobnim da sami prepoznaju istinu.

Pored medija od neistine nisu imuni ni drzavni organi ili pojedinci u njima. U bezbroj slucajeva ministri te iste Vlade uveravali su javnost da je trziste dobro snabdeveno, zatim da ce pojedini proizvodi da pojeftine (meso), a u stvarnosti je sve bilo drugacije. S novim zakonom o informisanju rezim je primorao gradjane da vise veruju u ono sto kazu ministri nego sto sami vide svojim ocima.

U novim uslovima svaka novina ili drugi medij reskira ako na primer napise da u Beogradu nema grejanja i kada je temperatura ispod 10 stepeni, zatim da ekonomska politika za ovu godinu nece biti ostvarena ni na jednom sektoru. Da li ce Savezna vlada doci pod udar zato sto je obecala realno povecanje zivotnog standarda, a desilo se obrnuto. Ili, zato sto je izvoz omanuo, pa umesto predvidjenog porasta od 30 odsto, jedva da ce biti na proslogodisnjem nivou. Svako glasilo reskira da bude strogo kaznjeno zato sto, umesto laznog optimizma objavljuje realni pesimizam.

Pesimisticki se dozivljava i sama pojava Zakona o informisanju, jer u jedno izuzetno vazno podrucje, koje predstavlja, po mnogima, ugaoni kamen za ostvarivanje ostalih ustavnih prava i sloboda, otvorena su vrata samovolji vlasti. Ceo postupak od utvrdjivanja da li je objavljena laz ili istina, pa do naplate astronomske kazne traje jedva dva dana.

Neobavesteni gradjanin ili jednostrano informisan, kakvim hoce da ga napravi rezim, vrlo je pogodan za manipulaciju, iako se objasnjava da je Zakon donesen kako bi javnost bila zasticena od inostrane propagande. Zbog toga Zakon predvidja zabranu emitovanja ili reemitovanja u delovima ili u celosti stranih informativnih emisija. Pod izgovorom da time zeli da gradjane spasi od panike, straha i defetizma, rezim ih, u novim informativnim okolnostima, cini neotpornim prema bilo kakvim informacijama, jer je poznato da su informacije koje se prenose usmenim putem najopasnije, kako za same gradjane, tako i za rezim.

Izgleda neverovatno da rezim veruje u mogucnost da spreci sirenje informacija u sadasnjem trenutku kada je svet postao "globalno selo" i kada je tehnologija prenosenja vesti toliko napredovala da svako ko zeli da sazna ono sto ga interesuje to moze da ostvari bez teskoca. Zato se ovaj Zakon dozivljava kao pretenciozan pokusaj rezima da gradjane kod njihovih ociju i usiju ucini slepim i gluvim.

Idejni doprinos ovom Zakonu pripisuje se, pre svega lideru radikala Vojislavu Seselju i JUL-u, koji su od nekadasnjih nepomirljivih neprijatelja srasli u vrlo cvrstu koaliciju. Sam Seselj je svojevremeno, u komunistickom jednopartijskom sistemu, bio zrtva tog rezima. Njegovo sadasnje politicko delovanje mnogi objasnjavaju zeljom da se, od nekadasnje zrtve preobrazi u sadasnjeg progonitelja.

Opste je uverenje da je ovim Zakonom Srbija sebi nanela novu nevolju u odnosima s medjunarodnoim zajednicom. Vise ambasadora, akreditovanih u Beogradu, vec je reagovalo na Uredbu, kojom je Vlada zabranila izlazenje tri lista, gde je takodje postupljeno protivno Ustavu, jer zabrane moze da izrice sud i to za pojedine tekstove ili za odredjeni broj. Nezabelezeno je da drzavni organ moze da zabrani izlazenje na neograniceno vreme. U redovima srpskog rezima ovo interesovanje ambasadora primljeno je s neskrivenim nezadovoljstvom i protumaceno stranim nastojanjem da zastite svoje spijune u srpskim medijama.

Rezim jednostavno nije spreman da prihvati ocenu prema kojoj je pravo na svestrano informisanje civilizacijsko dostignuce, koje je, kao takvo, zasticeno i medjunarodnim propisima, i da iz te okolnosti proistice i interesovanje strane javnosti za obracun rezima s novinarima i novinama . Poznati beogradski kolumnista Aleksandar Tijanic, koji je i sam svojevremeno bio ministar za informacije, smatra da ce se gradjani Srbije naci u dubokoj izolaciji ukoliko ovaj Zakon ne bude povucen, a SPO, ciji su poslanici napustili parlament pre izglasavanja Zakona, najavljuje i vanparlamentarno odupiranje novim priopisima u informativnoj oblasti.

Ratomir Petkovic (AIM)