IGRA BROJKI I - LAZI

AIM Skopje, 22.10.1998

Konacno iza makedonskih glasaca, koji su vec duze vremena pokazivali izuzetno nestrpljenje, je prvi krug trecih po redu parlamentarnih izbora. Nakon nekoliko dana pravog natezanja oko brojki izmedju partija koje ucestvuju na ovim izborima, konacno je Drzavna izborna komisija razresila barem jednu dilemu - koje su partije dobile vise od 5 procenata sto im daje pravo da ucestvuju u podeli 35 parlamentarnih mesta sa proporcionalne liste. Oko vecinske liste i toga ko je u prvom krugu usao u parlament postoje neke dileme, mada i tu je manje vise sve jasno.

Prvi krug parlamentarnih izbora, u tome se manje vise slazu i partije ucesnice i domaci i strani posmatraci, bio je fer i demokratski. Vecih incidenata nije bilo, a i broj zalbi ucesnika je veoma mali. Ono sto je medjutim prouzrokovalo mnogo uzbudjenja i medjusebnih optuzbi opozicije i pozicije jeste nacin tumacenja ko je pobedio vec u prvom krugu po vecinskom principu. U Makedoniji, po novim izbornim regulama, naime poslanici u Sobranju se biraju po dva principa; po proporcionalnom principu, u jednom krugu, bira se 35 parlamentaraca, a ostatak od 85 mesta po vecinskom principu bira se u dva izborna kruga (u drugom ulaze samo dva kandidata sa najvecim brojem osvojenih glasova). Ono sto je uzburkalo makedonske partije i njihove simpatizere, a bogami i medije, bilo je pitanje kako se na osnovu vecinskog principa moze uci vec u prvom krugu. U javnosti, pre izbora u nekim medijima, izmedju kojih i u dnevniku "Nova Makedonja" stampana su tumacenja da je za pobedu u prvom krugu kandidatu dovoljno da osvoji vecinu koja nije manja od jedne trecine upisanih u biracke spiskove. Takva tumacenja su se pojavila i u nekim izbornim materijalima vladajuceg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM).

Vec nekoliko sati nakon zatvaranja birackih mesta, izborni stabovi partija su posredstvom medija pocele plasirati svoje brojke do kojih su dosli na osnovu uvida njihovih pretstavnika na samim birackim mestima, gde se i utvrdjuju rezultati glasanja. Kako je vreme prolazilo, tako je bilo jasno da brojke idu u korist opozicione koalicije VMRO-DPMNE (unitrasnja makedonska revolucionerna otrganizacija - Demokratske partije makedonskog nacionalnog jedinstva) Ljubco Georgievskog i Demokratske alternative(DA) Vasila Tupurkovskog, koja je osvojila mnogo vise glasova, nego sto su se i one nadalje. Naime pre izbora se prognoziralo da niti jedna koalicija ili partija ne moze osvojiti dovoljno glasova da sama oformi iducu vladu. Jedno sto je bilo sigurno je da ce udruzene albanske partije osvojiti glasove svoje populacije sto im garantuje do 24 parlamentaraca.

Vec u ponedeljak odrzane su i prve pres konferencije. Koalicija VMRO-DPMNE i DA objavila je da po njihovoj matematici u prvom krugu su osvojili 44 mesta na proporcionalnoj i vecinskoj listi, te da vode u tridesetak izbornih jedinica, sto sve zajedno pretstavlja osnovu za realnu prognozu da oni mogu osvojiti vise od 61 mesta u iducem parlamentu sto bi im dalo pravo za formiranje nove vlade. SDSM je negirao brojke svog politickog opomenta i saopstio da obe partije imaju u prvom krugu podjednak broj osvojenih mesta u prvom krugu - po 11 na proporcionalnoj i 5 na vecinskoj listi. I usput obajsnila da razlog ovih razlikama u brojkama - da na vecinskoj listi za pobedu u prvom krugu potrebno zadovoljavanje dvaju uslova vecina glasova (50 procenata plus jedan glas) ali i kumulativni uslov da ta vecina ne bude manja od jedne trecine upisanih glasaca. Sto - imajuci u vidu prvicna tumacenja na koje opozicija nije mogla uticati, kao i primenu na svojim kandidatima u prvi mah - nekima daje za pravo da tumace da je bas SDSM pripremao ovakav "laksi" prolaz svojih kandidata vec u prvom krugu. Isti stav su izricito potvrdile i predsednica Drzavne izborne komisije i ministar za pravdu. Rasomonijadu je uvecala i drzavna izborna komisija koja je objavljivanjem nepotpunih rezultata u igru ubacila nove razlicite brojke...

Na kraju drzavna komisija je ipak saopstila potpune rezultate izbora na proporcionalnoj listi na kojoj 35 mesta je podeljeno izmedju VMRO-DPMNE (11 mesta), SDSM (10), savez albanskih partija (8), DA (4) i liberalnih demokrata (LDP - 2). U isto vreme, sa malim natezanjem, javnosti je saopsteno da je u prvom krugu po vecinskom principu osvojeno 23 mesta u parlamentu: albanska Partija za demokratski prosperitet (PDP) dobila je 8 mesta, koalicija VMRO-DPMNE i DA 6, SDSM 4, koalicija Partije za demokratski prosperitet Albanaca (PDPA) i Narodno demokratska partija (NDP) iza koje se krije ujedinjena i jos sudski neregistrirana Demokratska partija Albanaca (DPA) 3 i jedno mesto su osvojili socijalisti. Za prostalih 62 mesta, o kojima nisu date informacije ko na koliko mesta i s kakvom vecinom glasova je usao u drugi krug, izbori se nastavljaju 1 novembra.

Nakon matematikom prouzrokovanog uzbudjenja, uz duzno pregrejano ucesce, pogotovo drzavnih medija, koji su euforicno ponasanje pobedjuce opozicije, tretirale kao prograsenjem dobijanja onog sto nisu osvojili i sl., uz nastavak prave kanonade satanizacije i partija i lidera opozicije, cini se da opet po matematici nema razloga za neko vece uzbudjivaje bas te iste opozicije. Opoziciona koalicija je vec osvojila 21 mesto u parlamentu (VMRO- DPMNE 17 mesta, DA 4) i vodi na vecinskoj listi u 43 jedinice, ne retko sa po vise stotina ili par hiljada glasova, nasuprot 15 u kojima vodi SDSM. Ne dogodi li se neki senzacionalni presvrt ili velika kradja, jasno je da ce VMRO-DPMNE i DA biti pobednici ovih parlamentarnih izbora. Ova koalicija je i ponudila posrnulim liberalnim demokratima, koji imaju 2 osvojena mesta na proporcionalnoj listi i vode u 4 mesta na vrecinskoj, da zajednicki nastupe u drugom krugu. U tom slucaju cak sedamdesetak mesta ove trojne koalicije ne bi bila nemoguca.

Jedno sto je izvesno posle prvog izbornog kruga je da Socijalisticka partija nestaje sa politicke scene. Ona je zasad osvojila samo jedno mesto u Kratovu, gde njen lider Ljubisav Ivanov prkticno poseduje ceo grad. Partija nije presla ni cenzus od 5 posto na proporcionalnoj listi i tu ostala praznih ruku. Nije prosla ni njihova sa koalicijom za gradjansku toleranciju i gradjansku saradnju, koje su cinile manje partije manjinskih entiteta, a koju je predvodio ugledni intelektualac Ferid Muhic. Ostaje pitanje dali je taj multietnicki pristup na jos etnocentricnoj makedonskoj politickoj sceni bio kamen oko vrata socijalistima, ili pak dosadasnje ucesce socijalista u vlasti "doislo glave" pobornicima multietnicke saradnje.

Nista bolje nije prosla ni LDP - spoj liberala i Demokratske partije. Doduse njen lider Petar Gosev, zajedno sa predsednikom saveta partije Stojanom Andovim (predsednikom prvog i drugog - sve do razlaza sa SDSM - makedonskog parlamenta) jedini su usli u parlament na proporcionalnoj listi partije. Liberalni - demokrati, nakon prelaska u opoziciju imali su 26 mesta u parlamentu i njihove pokazalo se krajnje optimisticke prognoze da ce za partiju biti neuspeh svaka brojka ispod ove sada postavljaju pitanje personalne odgovornosti onih koji su je vodili. Cini se jedini spas za njih je da ukoliko realizuju vodstvo u 4 jedinice na vecinskoj listi da udju i koaliciji sa onima koji ce sledecu vladu formirati.

Uz ove dve partije gotovo sigurno sa politicke scene nestaje i desetak partija koje su se u zadnjih 8 godina slepale barem u javnosti kao takve. Cini se da ce ovi parlamentarni izbori rascisti prostor na politickoj sceni na kojoj ce ostati samo one relevantne stranke.

I pored svog tog uzbudjenja izmedju makedonskih partija i u makedonskoj javnosti, najvece uzbudjenje tek pretstoji. Prvog novembra bi trebalo sve biti jasno. Pokazace se tada dali ce grogirani SDSM ici na izborno finale "milom ili silom" zeleci po svaku poraz pretvoriti u pobedu, uz nesebicnu saradnju prodrzavnih medija koji su "do daske" usli u propagandu u njegovu korist i satanazaciji gebelsovog tipa opozicije ili ce se pomiriti da nakon 6 godina vlasti mora sici sa scene. U korist prve prognoze ide faktor straha da ce mnogo toga sto su ljudi SDSM ucinili biti otkriveno, u korist druge da fakt da je veoma tesko ponoviti ono sto se u maju 96 dogodilo u Albaniji pod vodstvom tada neprikosnovene Demokratske partije Salija Berise. Najmanje zbog jednog razloga - ovdasnji izborni falsifikat izbora iz 1994 godine pokrili su strani posmatraci i vlade, tesko je poverovati da ce one opet uci u takvu igru. Kao sto je malo verovatno da se situacija na Kosovu i eventualna stranska intervencija u SR Jugoslaviji moze iskoristiti za stvaranje vanrednog stanja u kojem bi izbori bili anulirani. Kako god bilo odgovor stize prvog novembra.

AIM Skopje

ISO RUSI