PATRIOTIZAM PO SILI UREDBE

Kako je vlast u Srbiji podelila gradjane

Pored uocljivog politickog obracuna rezima s neposlusnim medijima, gradjani su izlozeni i sve vecim finansijskim opterecenjima. Uvedene takse i prosirena poreska opterecenja tumace se interesom odbrane zemlje.

AIM, BEOGRAD 20. 10. 1998.

Tek posle delimicnog uklanjanja opasnosti od bombardovanja NATO-a i straha od bombardovanja, gradjani su shvatili da su, u medjuvremenu, stavljeni u sendvic novih uredbi i taksi. Prve su im ogranicile prava i slobode, a druge napale njihove kucne buzete. Iako zvanicno nije proglasena opasnost od neposredne ratne opasnosti, vec je savezni parlament samo konstatovao da je tako nesto moguce, Vlada Srbije je uredbama prilicno uticala da se pogorsaju uslovi zivota. Najveca prasina se podigla oko Uredbe koja se odnosi na medije, odnosno zabranu reemitovanja stranog programa, te sirenje defetizma, panike i straha - poistovecivanjem svega toga sa podrivanjem obrambene sposobnosti zemlje.

Da se vlast ne sali pokazale su prve zabrane listova koji se nisu pridrzavali Uredbe. Tako je preteci napad iz vazduha iskoristen za obracun na zemlji. Prvi je zaprecen od strane intervencije, a drugi se obavlja na domacem terenu izmedju rezima i njegovih neistomisljenika. Pokazalo se da je daleko teze resiti domace konflikte od stranih pretnji, jer je oko ovih drugih brzo pronadjeno resenje, dok su se prvi rasplamsali do nivoa, koji mnogi poistovecuju s izvrsenim drzavnim udarom.

Dok rezim, na jednoj strani, nastoji da uveri javnost kako je Uredba nastala kao posledica odsustva patriotske svesti u pojedinim medijima, dotle analiticari politickih prilika u Srbiji ovaj vladin dokument objasnjavaju nastojanjem vlasti da nastavi s politikom izolacije od ostalog sveta. Uredba, koja se, po svom sadrzaju, ne uklapa u medjunarodne standarde poimanja osnovnih ljudskih prava, treba da posluzi za dalje zadrzavanje spoljnjeg zida sankcija prema Jugoslaviji. Iako izolacionisticka politika je vec suocila stanovnistvo sa bedom: broj zaposlenih je opao za 2,5 odsto, realne plate i penzije su izgubile vrednost za najmanje 20 odsto, a proizvodnja i izvoz stagniraju.

Uredba o medijima treba da posluzi kao novi razlog nesporazuma sa medjunarodnom zajednicom, sto se u dosadasnjoj praksi, pokazalo kao vrlo uspesan metod za ocuvanje vlasti. S izuzetnom inventivnoscu rezimu je uvek uspevalo da pronadje nacin koji ce ga izopstiti iz medjunarodne zajednice. Sve se to obrazlaze nastojanjem da se, po svaku cenu ocuva nezavisnost i sloboda.

Pored politicke inferiornosti gradjanina, kome je sudjeno da o njegovim interesima i sreci brinu drzavni organi, stanovnistvo je iz dana u dan izlozeno sve vecim finansijskim izdacima, nametnutim preko mnogobrojnih taksi i povecanih poreskih opterecenja. Opet u ime visih interesa u koji spada i odbrana zemlje. Tako je savezni parlament doneo, po hitnom postupku Zakon o dadatnom poreskom opterecenju, koje se krece od o,6 do 4 odsto za proizvode i usluge. Iz tog izvora treba do kraja godine da bude sakupljena milijarda dinara za povecanje obrambene sposobnosti zemlje. Porez je zadrzan, iako je, u medjuvremenu, smanjena mogucnost od nastupanja neposredne ratne opasnosti. Ovo opterecenje povecace inflaciju za oko 2,5 odsto.

U medjuvremenu je povecana i taksa na elektricno brojilo, a iza toga se krije poskupljenje pretplate drzavne TV. Tek sto je obaveznom preregistracijom uvoznih automobila, koji su u Srbiju dopremljeni preko Crne Gore, prikupljeno oko 150 miliona maraka, uvedena je taksa za nove registarske tablice na automobilima, koje se od starih razlikuju samo po tome sto je petokraku zamenila drzavna trobojka. Raspon njihove cene krece se od 50 do skoro 500 DEM. Pored toga pojavila se i posebna taksa koja se placa za kubikazu vozila, sto dosad nije bilo praktikovano. Iznos zavisi od velicine automobila, a raspon se krece od 50 do 1.500 DEM.

Svim ovim novim financijskim optercenjima je zajednicko da se od stanovnistva izvuce sto vise para. Nedavno je savezni ministar Jovan Zebic izjavio da para nema ni u bankama, ni u privredi, a ni u drzavi, pa su jedino gradjani preostali kao izvor za finansiranje izdataka, jer su izostali i medjunarodni krediti, kao i ulaganja stranog kapitala u jugoslovensku privredu. Neko je dosao do podatka ( ne zna se na osnovu cega ) da gradjani raspolazu s oko 5 milijardi DEM. Mozda je to i tacno, ali podatak se oslanja na poznatu pricu o sarmi, gde jedni jedu meso, a drugi kupus. Novouvedene takse predstavljaju razradjeni mehanizam kako da se spomenuta sredstva izvuku iz dzepova gradjana.

Njihov metod je selektivan, tako sto vise pogadjaju one s dubljim dzepom, odnosno one koji voze skuplje i vece automobile. Mozda bi to odavalo utisak da rezim nastoji da uspostavi socijalnu pravdu, ali od dodatnih opterecenja nije postedjena ni sirotinja, jer su povecani izdaci za struju i druge osnovne potrebe. Karakteristicno je da su poslednjih meseci racuni za vodu, koje gradjani dobijaju od Infostana znatno veci od onih koje Beogradski vodovod ispisuje na osnovu stvarne potrosnje vode. To su utvrdili sami gradjani reklamirajuci da su potrosili manje vode od one koja im je naplacena.

Vlast je tako najpre Uredbom potsetila gradjane na njihovu patriotsku duznost, a zatim ih taksama prisilila da ljubav prema domovini plate dodatnim izdacima. Vreme treba da pokaze kako ce se placanje odraziti na ljubav prema domovini, odnosno da li se patrioizam moze kupovati ili prodavati. Mediji koji su se nasli na udaru rezima optuzeni su da su svoj patriotizam prodali stranim obavestajnim sluzbama i interesima pojedinih drzava za devize, odnosno da su se stavili u sluzbu inostrane propagande. Tako su gradjani podeljeni na strane placenike i domace platise. Prvi su optuzeni da su svoj patriotizam prodali, a drugi su dosli u situaciju da patriotsku vernost moraju da dokazuju placanjem.

Na osnovu postupaka rezima poslednjih dana uocljivo je da je vlast odlucila da napravi ostru podelu izmedju jednih i drugih. Tako nesto se i moglo da ocekuje, jer su, jos pre vise meseci, od strane lidera partija koje se nalaze na vlasti, novinari koji saradjuju sa stranim medijima nazvani petokolonasima, a to znaci da ce prema njima biti preduzete najostrije mere. Sadasnje represalije samo pokazuju da je rezim procenio kako je nastupio trenutak da se taj obracun prakticno sprovede.

Ratomir Petkovic (AIM)   Ô" ³" ·