ALBANIJA SA NAJMLADjIM PREMIJEROM U EVROPI

Jedna od najproblematicnijih zemalja na kontinentu, Albanija danas ima najmladjeg premijera u Evropi. Pandeli Majko, covek koji je dobio mandat da vodi novu Vladu leve koalicije ima samo 31 godinu. Novi premijer ima u svom desnom krilu svog vrsnjaka, zamenika premijera Iljira Metu koji takodje ima 31 godinu.

Iako nije mali broj onih koji izrazavaju skepticizam oko onoga sto oni ne bez ironije nazivaju "vladom derista", novi premijer je dobio poruke jasne podrske od strane zapadnih kancelarija. Cini se da odlazak premijera Nanoa nije izazvao mnogo zabrinutosti.

Mozda je Pandeli Majko otvorio vrata za novu generaciju politicara, posle neuspeha klase politicara postkomunistickog perioda, pocev od Berise pa do Nanoa. Jedan od studenata protesta decembra 1990 godine, koji su doveli do svrgavanja staljinistickog rezima, potpis Majkoa figurira u akt utemeljenja prve opozicijone partije u Albaniji, uporedo sa potpisom Berise, Hajdarija itd. Medjutim, on ubrzo odlazi iz Demokratske partije da bi osnovao evrosocijalisticku alternativu u Albaniji. Marta 1992. godine, Majko je najmladji poslanik u albanskom parlamentu. Kada je Berisa, prvi predsednik postkomunisticke Albanije njemu dodelio orden "Luca demokratije", zasigurno nije mogao predvideti da ce on jednoga dana voditi Vladu kojoj ce se on usprotiviti.

U stvari, ime Majkoa, kao moguceg premijera Albanije bilo je u opticaju i marta 1997. godine, kada se trazio socijalisticki premijer da vodi Vladu nacionalnog pomirenja. Medjutim, Berisa, u to vreme predsednik, odbio je "suvise mladog Majkoa" i prihvatio Finoa. Majkova zvezda je zasijala odmah posle izbora kada je postao covek broj dva u Socijalistickoj partiji i predsednik Socijalisticke parlamentrane grupe od 101 clana, u parlamentu koji broji 140 mesta.

Razlozi ubrzanog uspona Majkoa, cini se da je vezan za nekoliko faktora. Socijalisticka partija u nastojanju da realizuje promene i distanciranje od senke bivse komunisticke partije, kao i da bi dobila na terenu medjunarodne zajednice veoma je pazljivo, posebno poslednjih godina, nastojala da u rukovodstvo dovede nova imena. Jedan od njih je bio i Pandeli Majko i uopste evrosocijalisticka grupacija koju je veoma tesko optuziti da ima komunisticko poreko.

Kada bi se bacio jedan sasvim kratak pogled na politicku borbu u Albaniji tokom godina tranzicije, konstatovali bismo izmedju ostalog i jedan dogmatski mentalitet vrednovanja politickih licnosti. Posto su takoreci svi lideri glavnih albanskih partija bili ili bivsi clanovi Partije rada ili na jedna ili drugi nacin povezani sa komunistickim sistemom, oni su preneli i u novom pluralistickom sistemu (ko vise ko manje) stari nacin vrednovanja ljudi prema njihovim biografijama.

Kada je Demokratska partija dosla na vlast 1992. godine, usvojila je Zakon 24/1 u cilju reformisanja drzavne administracije. U stvari, vise nego zbog potrebe reformi, izbacivanje sa posla u to vreme se motivisalo uglavnom politickim razlozima uzimajuci u obzir proslost. Politicka borba Demokratske partije tokom svih poslednjih godina, protiv njenog rivala Socijalisticke partije, bazira se uglavnom na argumentima koji su se vezivali za bivsu komunisticku proslost Socijalisticke partije.

I bez obzira na to, na svom celu je Demokratska partija imala bivseg koministu. Ovaj nacin borbe njoj je bio potreban za sticanje politickog kapitala unutar i van zemlje. U ovakvim uslovima, umesto programske borbe izmedju politickih partija, preovladali su licni napadi podsticani licnom prosloscu na svim nivoima drustva. Umesto implementiranja jednog novog mentaliteta, albansko drustvo je nastavilo, ali sada na drugaciji nacin, kao i u proslom rezimu, da prebira po biografijama ljudi. Razume se da su u toj igri socijalisti bili i ostali hendikepirani. Senke proslosti su ih stalno pratile.

I u septemptembarskim dogadjajima, u napadima na Nanoa, opozicija je snazno zaigrala i oslanjajuci se na njegovu politicku proslost predstavljajuci ga simbolom jednog proslog vremena. Veruje se da imenovanje Majkoa na celo vladinog kabineta oduzima opoziciji jedno zastarelo propagandisticko oruzje, ali svakako efektivno, u najmanju ruku za njegove sledbenike. To je jedan od razloga sto se kamp opozicije osecao zbunjeno noci 28. septembra kada su mediji saopstili kandutaturu 31-disnjeg socijaliste. Ne bez ironije, neko nije zaboravio da podseti da se Pandeli Majko rodio upravo one godine kada je Berisa postao clan Komunisticke partije.

S druge strane, opozicija u svojim bucnim zahtevima za ostavkom Nanoa, optuzivala ga je ne samo zbog nesposobnosti vladanja i neupeha u tom pogledu vec i zbog otvorenih veza sa svercom i korupcijom. Posle licne odluke Nanoa da ode sa mesta premijera, socijalisti su brze bolje pozurili da oduzmu i ovu kartu opoziciji, birajuci jednu politicku figuru koja nijedan dan nije radila u albanskoj administraciji, nikada nije optuzivan za korupciju i stavise, u nekim javnim izjavama pokazao se veoma ostrim prema nekim licnostima u administraciji, koje je opozicija optuzivala za korupciju. Zajedno sa Nanoom, otisli su i oni koji su smatrani "njegovim klanom" (zamenik premijera Fino, ministar finansija Maljaj i direktor carine Bleta), ogovaran i za veze sa mrezom sverca.

Poslednje izjave evropskih institucija oko ocena dogadjaja od 14. septembra, osim ostrih kritika upucenih lideru opozicije, oni su uputili sustinske primedbe i na racun Vlade Nanoa. Poruke podrske predsedniku Mejdaniju od strane zapadnih vlada kao licnosti na koju bi svi trebali da se oslone, stavili su do znanja da Nano nije uzivao njihovu predjasnju podrsku. Nezavisni analiticari poceli su da artikulisu tezu da je hendikep albanske politike binom Berisa-Nano i da samo njihov odlazak moze otvoriti puteve za prevazilazenje krize. U tim okolnostima ostavka Nanoa ili tacnije imenovanje Majkoa, iskorisceno je i za vrsenje svojevsnog pritiska na Berisu i Demokratsku partiju, zahtevajuci cak i otvoreno da bi i ova poslednja trebala da sledi primer socijalista. Pocetni efekat ovog pritiska je taj da je Berisa poceo snizavati tonove svojih kritika, dok se s druge strane kljesta medjunarodne izolacije sve vise stezu oko njega.

Kabinet Majkoa je dobio poverenje parlamenta bez ikakvih problema i odredio je svoje priporitete. Novi Ustav zemlje, ponovno uspostavljanje autoriteta i pitanje Kosova. I dok usvajanje Ustava, sa ili bez konsenzusa opozicije ne izgeeda tako daleko, cak je i odredjen i datum njegovog potpisivanja od strane predsednika 28 novembra, pitanje javnog reda ostaje Ahilova peta i glavni izazov za novi kabinet. Novi kabinet je zatrazio primenu posebnih taksi koje bi omogucile prikupljenje fondova za povecanje plata albanske policije koja je lose placena.

Vlada Majkoa nije se ustrucavala da ponudi NATO sve aerodromske i lucke olaksice, za avione koji bi se ukljucili u moguce napade na vojne baze srpske vojske. Novi premijer je odbio da ode na Balkanski samit u Antali, kako se cini da bi izbegao moguce kontake sa Milosevicem ako bi on tom sastanku prisustvovao. Albanija je u Antaliji predstavljena ministrom inostranih poslova Milom. Pre godinu dana na Kritu, bivsi premijer Nano se susreo sa Milosevicem. Postoje znaci da bi novi kabinet mogao usvojiti ostriji stav zvanicne Tirane po pitanju Kosova i nastojati da ponovo uspostavi prekinute kontakte sa Rugovom.

Biranje jednog 31-snjaka na celo Vlade, cini se da je resenje u odredjenom politickom trenutku, a mozda i prolazno. Isto tako, jasno je da su socijalisti izvrsili prinudni pragmaticni izbor koji budi nade da ce imati pozitivnog uticaja u buducim politickim razvojima u Albaniji. Jer, bez obzira na to, kakve okolnosti i kakve kombinacije su uticale da Pandeli Majko postane najmladji premijer u Evropi, bez obzira na to da li ce Vlada Majkoa biti uspesna ili ne, kratkotrajna ili dugotrajna, ovaj politicki razvoj je pokazao da je ipak svojevrstan "Wind of change" poceo da duva u Albaniji.

AIM Tirana Bardhyl MINXHOZI