BUGARSKA SE OPREDELILA ZA PRIJATELSTVO SA NATO UMESTO SA JUGOSLAVIJOM

AIM Sofija, 16.10.1998

Bugarski politicari su u dilemi da li da dozvole prelet avionaima NATO kroz vazdusni prostor Bugarske u slucaju novog zaostravanja kosovskog konflikta ili da to odbiju. Mogucnost da NATO zada vojni udar Beogradu pocetkom nedelje uzbunila je sve drzavne institucije. Reagovanja su bila oprecna - predsednik Petar stojanov i vladajuca vecina Saveza demokratskih snaga podrzali su ideju da Bugarska bude partner NATO, dok je opozicija napomenula da je ipak Jugoslavija nas sused i da ce ostati takav i posle eventualnog udara protiv Milocevica. Dobri odnosi sa NATO ili dobri odnosi sa susedima - to je bila dilema za drzavnike.

Sa povecanjem napetosti na Kosovo sve veca bila je i verovatnoca od vazdusnog napada NATO na Jugoslaviju, pa je stoga pitanje eventualnog preletanja NATO - aviona nad Bugarskom postajalo sve aktuelnije. Posto je Turska najavila spremnost da ucestvuje u zajednickim vojnim operacijama sa svojim partnerima iz NATO, jasno je bilo da njeni avioni treba na neki nacin da dostignu Jugoslaviju. I posto bi Grcka tesko pristala na to, Bugarska je ostala jedina moguca trasa za turske avione.

Prema bugarskom ustavu odluku o dozvoli vazdusnih koridora donosi jedino Narodno sobranje. Pri tome se svaka molba posebno razmatra, glasi ustav Ustavnog suda iz 1994 godine. To cini postupak dosta tromim, ali u skladu sa osnovnim zakonom. Krajem prosle nedelje generalni sekretar Severoatlanskog pakta Havijer Solana dobio je ovlascenje od Saveta NATO da se u slucaju potrebe obrati Bugarskoj, Albaniji, Makedoniji i Rumuniji sa zahtevom da avioni pakta preletaju kroz njihovu teritoriju. Notu u istom smislu dobio je bugarski ambasador u NATO u petak uvece, a bugarska vlada - u subotu ujutro. Za tada je vec bilo zakazano zasedanje Konsultativnog saveta za nacionalnu bezbednost kod predsednika Stojanova u kome ucestvuju lideri svih parlamentarno zastupljenih politickih snaga, premijer Kostov i ministri odbrane i unutrasnjih polsova. "Bugarska je spremna da u odgovor na notu Severoatlanskog saveta dozvoli prelet kroz svoj vazdusni prostor. Bugarska ce takodje podrzati humanitarne i logisticke operacije u okviru napora NATO da nametne i garantuje mir", odluceno je na zasedanju u Predsednistvu. Nekoliko casova kasnije i vlada je na svom vanrednom zasedanju odlucila da dozvoli preletanje NATO aviona u skladu sa molbom pakta.

Medjutim, odluka o koriscenju vazdusnog prostora Bugarske izazvala je ostru polemiku u zemlji. S jedne strane, ona nije pravosnazna jer odluku o tome donosi parlament. S druge, ocigledno da Bugarska staje na stranu NATO u konfliktu sa jednim od njenih suseda. "Bugarska se nece mesati u konflikt niti direktno, niti indirektno", glasio je jedan od stavova Konsultativnog saveta za nacionalnu bezbednost. Medjutim odobravanje koridora je indirektno ucesce. Ukoliko Bugarska odobri mesanje stranih sila u unutrasnje stvari jedne drzave, onda ona ucestvuje u agresiji protiv ove zemlje, bilo je misljenje protivnika odluke da NATO avioni preletaju kroz vazdusni prostor Bugarske.

Kasnije je zamenik ministra spolnih poslova Marin Rajkov objansio da ce nad Buagsrkom preletati avioni samo u pravcu zapad- istok, tj. takvi koji se vracaju sa zadatka i stoga ne postoji opasnost da napadaju Srbiju. U isto vreme je njegov kolega Konstantin Dimitrov priznao da srpska protivazdusna odbrana moze da obori NATO avione nad teritorijom Bugarske, nezavisno u kom pravcu leti avion. Sto znaci da bi i Bugarska mogla dati zrtve.

Ocigledno izhitrene akcije predsednika i premijera izazvale su mnogo sporova. Obojica su pokusali da poprave gresku objasnjavajuci da su njihovi stavovi bili samo izraz politicke volje. Predsednik parlamenta Jordan Sokolov, takodje iz vladajuceg SDS, pokusao je da ih pokrije, dajuci svoje tumacenje situaciji. Prema njemu havarisani avioni i takvi koji ne nose oruzje mogli bi da preletaju nad Bugarskom bez odluke parlamenta, vec na bazi medjunarondih sporazuma koje je Bugarska potpisala. To prema njemu omogucava i srpskim avionima koji su havarisani da preletaju ili slete u zemlji. Konacno je premijer Kostov priznao da su u svom prvobitnom obliku odluke donete kod predsednika i u vladi bile dosta nejasne. Prema njemu Bugarska nece dopustiti da kroz njen vazdusni prostor lete avioni sa oruzjem.

U krajnjoj liniji udar NATO protiv Beograda je odlozen, a time i mogucnost da Bugarska bude uvucena u konflikt. Bez obzira na to reagovanje politicara dalo je povoda za brojna razmisljanja. Rukovodiocima NATO - da je Bugarska spremna da se potpunije ukljuci u inicijative pakta kome zeli da se pridruzi. U svom pismu Kostovu Havijer Solana zahvaljuje za poziciju Bugarske i obecava pomoc u slucaju eventuaclnog srspkog napada zemlje. "Zeleo bih da budem potpuno jasan da ce se nasi saveznici najozbilnije poneti prema svakom napadu od strane Jugoslavije protiv zemlje - partnera NATO", napisao je Solana.

S druge strane vladajuci politicari su zapostavili istorijsku cinjenicu da ce Jugoslavija ostati sused Bugarske i posle udara NATO. Vecina vojnih strucnjaka i politicara bili su kategoricni da je malo verovatno da Srbija napadne bugarske objekte i ujedno su izrazavali sumnju da nije razukmno tako olako kvariti dobrosusedske odnose. Tim vise sto u istocnim predelima Srbije zivi bugarska manjina koja je takodje ugrozena eventualnim vojnim udarima. U krajnjoj liniji mnogi posmatraci su posumnjali da li je podrska Bugarske NATO ispravna pozicija. Bugarska je u proslosti podrzavala pobednike, a ispadalo je da je medju gubitnicima. Tako je bilo i u Drugom svetskom ratu kada je zemlja usla u spregu sa hitleskom Njemackom, i kasnije, kada je zbog bliskih veza sa Sovjetskim savezom ponovo izgubila. I ovom prilikom se nekim politicarima pricinilo da ce odluka o dozvoli preleta NATO avionima biti nesumnjivi uspeh, ali to je varka, kategoricni su posmatraci. Ako ne zbog drugog, onda zbog cinjenice sto je Jugoslavija neposredni sused zemlje. "Posle ovakvog koraka SR Jugoslavija imace sve razloge da nas smatra neprijateljskom zemljom", izjavio je strucnjak za medjunarodne odnose iz Socijalisticke partije Ivan Genov.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV