HLADAN RAT, PUN NEIZVESNOSTI?

Milosevicu je opet oprosteno, opet mu je data sansa. Ovu recenicu kosovski Albanci izgovaraju javno. Ali su njihove oci i usi i dalje uperene u nebo. Ostalo je jos nekoliko dana da Slobodan Milosevic dokaze da se "promenio" i da ono sto je obecao i ostvari. U suprotnom, ukoliko bi ono najgore i doslo, morao bi, pre svega svojim sunarodnicima da objasni - sta to bi. Nacionalno jedinstvo koje je postignuto u strahu od NATO -bombi, kao pre nekoliko godina usled gladi i inflacije i rata u okruzenju "u kojem SRJ nije ucestvovala", ovoga puta bi mnogo manje trajalo. Nakon eventualne intervencije, koja ne bi bila usmerena na civilne ciljeve, ponovo bi usledile raznorazne inflacije i gladi, nestasice i brojna samoubistva. Ali, nikada se dva puta isto ne postupa. Ovoga puta cini se da ne bi pomogla prica o raznim zaverama "trulog nedemokratskog Zapada", koji navodno ne voli Srbe i Srbiju. Prvi talas panike u Srbiji je prosao. Mozda do takvog stanja nije ni trebalo doci. Psiholoski pritisak ucinio je da svi u pomalo histericnom smehu zahvaljuju Slobodanu Milosevicu sto ih je spasio bombardovanja. Pritom, zaboravljaju kljucno pitanje, zbog cega je uopste do takve atmosfere moralo da dodje. Cilj je dakle postignut.

Panike je, doduse prikrivene, bilo i medju kosovskim Albancima. Dok se govorilo o Danu D stvarali se istovremeno i planovi odbrane njih samih i njihovih porodica. Ali ne od NATO. Pretnje koje su dolazile iz Beograda, direktno od potpredsednika srpske vlade Vojislava Seselja "da se Albanci na Kosovu nece provesti dobro", jer, lakonski je objasnjavao - sto bi kada su trazili vojnu intervenciju, i on prikrivajuci da se ne radi o Albancima i njihovim zahtevima za vojnu intervenciju, vec o visegodisnjoj politici (tvrdoglavog) aktulenog rezima u Beogradu prema Zapadu, Dejtonskom sporazumu, demokratizaciji i ko zna jos cemu, shvacene su veoma ozbiljno, mada iskustvo Albanaca poslednjih godina nije bilo nista manje opasnije od najnovijeg poziva na linc, obracun ili odmazdu... Na Kosovu se vec raspredalo naveliko o nekom mogucem velikom masakru koji bi usledio ukoliko bi se Zapad odlucio na vojnu intervenciju. Zato se, s druge strane, reklo bi intimno, sporazum Milosevic - Holbruk doziveo i kao olaksanje.

Mada niko do politickih uticajnijih licnosti i lidera politickih partija nije ulazio u detalje tog sporazuma, on je pozdravljen i ocenjivan kao, doduse, mali korak ka uspostvaljanju mira i stvaranju preduslova za dalje pregovore. Medjutim, s druge strane prisutno je istovremeno i duboko ubedjenje da predsednik Jugoslavije nece ostvariti ono sto je obecao, kao i da ovaj sporazum, ali i ponudjeni americki plan za resenje prelaznog statusa Kosova ide u prilog Milosevicu.

Sporne tacke u njemu, za kosovske Albance su kako sami kazu nejasnoce oko buduceg odnosno krajnjeg politickog statusa Kosova. Drugim recima, njima nije najjasnije da li se Kosovo vidi u okvirima Srbije ili se radi samo o privremenom sporazumu koji se kasnije moze korigovati na toliko trazenom Referendumu za samoopredeljenje. Drugo, ovdasnji politicki analiticari ocenjuju da se ponudjenim planom Kosovu nudi povratak institucija, i to ne svih, o cemu smatraju oni ne bi ni smelo da se pregovara ako se ima u vidu da su one jednostrano i silom ukinute od strane Srbije, vec da one treba da posluze kao osnova za pregovore o tome u kakvom ce uredjenju i okruzenju egzistirati Kosovo ubuduce. Trece, na cemu se u kontinuitetu insistira je primedba koja se tice bivseg i sadasnjeg statusa jugoslovenske federacije i Kosova unutar nje, jer kako se na ovim prostorima i dalje tumaci, Kosovo ima pravo na samopredeljenje kao sto su to imale i druge republike bivse Jugoslavije. Clan pregovarackog tima Edita Tahiri, samo dan pre dolaska na Kosovo medjunarodnog izaslanika za pregovore izmedju Beograda i Pristine, ambasadora Kristofera Hilla, gde ocekuje saglasnost za ponudjeni projekt- plan, izjavila je da se ponudjeni dokument o prelaznom resenju statusa Kosova medju Albancima tumaci kao predlog kojem nedostaju bitni elementi za stvaranje dobre osnove za prelazno resenje. Iako ga je ocenila kao korak napred ka ostvarivanju nezavisnosti, gospodja Tahiri je rekla da bi ovaj predlog o prelaznom resenju u trajanju od tri godine bio prihvatljiv kada bi se prihvatili i sledeci dopunski elementi: jasno definisanje privremenog i trajnog resenja, kao i garantujuce uloge medjunarodnog faktora. Zatim, stvaranje nezavisnih institucija Kosova i organizovanje referenduma pod medjunarodnim monitoringom posle isteka vremenskog roka predvidjenog privremenim sporazumom. Da se privremeni sporazum oslanja na principima Povelje OUN i finalnog Helsinskog akta, ukljucujuci i pravo na samoopredeljenje.

U medjuvremenu, predsednik kosovske Vlade u egzilu Bujar Bukosi pozvao je juce politicke stranke koje okupljaju kosovske Albance da posalju predstavnike u Istambul na sastanak na kojem bi prema njemu trebali da zauzmu jedinstven stav oko sporazuma o Kosovu. Bukosi smatra da ovaj sporazum ne odgovora kosovskim Albancima i da je on ravan izdaji.

Ali, pre pocetka pregovora za koje svi kazu da ce potrajati i da ce biti mozda svakakvi ali ne i laki, cini se da se jos neke stvari na politickoj sceni kosovskih Albanaca moraju "rascistiti". Osnovno pitanje koje se sve cesce postavlja od strane pojedinih politickih krugova je - ko ima pravo da pregovara u ime celog naroda i potpisuje nesto sto bi, apriori se navodi, bilo manje od nezavisnosti Kosova. Najglasniji su pored uticajnijih pojedinaca i pripadnici OVK, koji su u svom saopstenju izneli stav da je, kako su ga nazvali, jednopartijski pregovaracki tim neprihvatljiv, insistirajuci da se formira Vlada nacionalnog spasa u kojoj bi ucesce imale sve politicke partije. Sudeci po njihovom prethodnom saopstenju, oni igraju na kartu svog politickog predstavnika Adema Demacija kojeg su ovlastili da bude u kontaktu sa Medjunarodnim Crvenim krstom, kako su se izrazili - sa drugom stranom - oko posmatranja samouzdrzavanja koje su sami proglasili i oslobadjanja zarobljenika, otetih, uhapsenih i ranjenih, odnosno da o ovoj odluci obavesti medjunarodne organizacije, ukljucujuci i OUN, OEBS, Kontakt Grupu, pa i NATO. Odgovor je odmah stigao i od predsednistva paralelne Skupstine kosovskih Albanaca, koji u svom saopstenju navode da niko nema pravo da pregovara i donosi odluke u ime kosovskog naroda ukoliko nije legitimno izabran u institucije Kosova. Time se, tvrde ovdasnji politicki analiticari, jos vise produbljuju podele unutar albanskih cinilaca, sa mogucnoscu da dobiju i oblike unutrasnjih konflikata i razracunavanja.

U iscekivanju odredjenog roka u kojem bi Milosevic trebalo da ispuni zahteve medjunarodne zajednice i za pocetak povuce specijalne jedinice sa Kosova, koje su na njenu teritoriju pristizale od marta meseca, pocetkom oruzanih sukoba na Kosovu, tokom poslednja dva dana stanje u kriznim regionima bilo je vrlo zategnuto. Albanska strana je izvestavala o obnavljanju granatiranja od strane srpskih oruzanih snaga, reklo bi se ipak nizeg intenziteta, vise sela u opstinama Djakovica, Malisevo, Suva Reka, Glogovac i u regionu Bajgorske Salje, odnosno da osim jednog ranjenog kosovskog Albanca u malisevskom selu Dragobilj vecih posledica nije bilo. S druge strane agencije su, pozivajuci se na policijske izvore, tvrdile da je ranjeno i cetiri pripadnika ministarstva unutrasnjih poslova, u regionu centralnog dela Kosova. Mnoge informacije ukazuju da je mozda doslo samo do simbolicnog povlacenja nekih antiteroristickih jedinica, odnosno da se vec stacionirane samo repozicioniraju i jos vise utvrdjuju. Ako je verovati nekim glasinama, mobilizacija srpskog stanovnistva je ponovo obnovljena. Da li se to Milosevic zaista priprema za rat sa svetom ili nastupa svojevrstan hladni rat, pun opasnosti, straha i neizvesnosti?

AIM Pristina Laura SMAKAJ