Izbori u Makedoniji

TOPLO-HLADNA IZBORNA KAMPANJA NA NACIN MAKEDONSKIH VLASTI

AIM Skopje, 14.10.1998

Pocetak izborne kampanje za nove makedonske parlamentarne izbore mnogima se ucinio veoma mlak po "unutrasnjem" intenzitetu. Ne zbog namera partija koji na izborima ucestvuju, vec vise zbog toga sto izbiracka populacija, rekli bi smo, ne pokazuje da se mnogo uzbudila uoci parlamentarnih izbora koji pretstoje i koji se ocenjuju kao sudbonosni i sl. Kampanja, kako i dolikuje, zapocela je pompezno partiskim konvencijama koje su obnarodile izborne programe i partiske kandidate za mesta u parlamentu. Pre toga bilo je dilema oko (pre svega opozicionog) predizbornog koaliciranja. Pre samog pocetka kampanje najaca opoziciona partija VMRO-DPMNE usla je u koaliciju sa novom, tek nekoliko meseci starom Demokratskom alternativom (DA) predvodjenom d-r Vasilom Tupurkovskim, nekadasnjim clanom zadnjeg Predsednistva SFRJ, nakon neuspesnih pregovora VMRO-DPMNE sa Liberalno demokrtaskom partijom(LDP) na cijem celu je Petar Gosev (zadnji predsednik CK SKM) koja je na kraju objavila da ide u koaliciju sa minornom Demokratskom partijom Makedonije(DPM).

Vladajuci Socijal demokratski savez (SDS) odlucio je da na izbore ide sam, a albanske partije, Partija za demokratski prosperitet (PDP) i Demokratska partija Albanaca(DPA) postigle su dogovor da zajedno pokusaju realizovati ono oko cega izmedju njih ne postoje razlike.

Sami predizborni skupovi i mitinzi, koji se svakodnevno odrzavaju, rekli bi smo teku mirno. U odnosu na ranije kampanje (za parlamentarne izbore 1990 i 1994 i lokalne 1996) opozicija i pozicija kao da su promenili uloge. Opozicione partije su one koje najvise doprinose mirnoci kampanje. Nema u njihovim nastupima naglasenih emocija, niti strasti i sgresivnosti u zelji da nakon 8 godina vladanja SDSM i njihovih koalicionih partnera dodje do promene. Najvise se govori o ekonomskom stanju u kome se drzava, po oceni opozicije nalazi, o kvalititu zivota. Cini se da jedino skupovi SDSDM-a na kojima uglavnom govori njegov lider i aktualni premier Branko Crvenkovski imaju "povisenu temperaturu". S druge strane partije kao sto su VMRO-DPMNE i DA ostavili su po strani medjuetnicke odnose (pogotovo Makedonaca i Albanaca) koji su u proteklih osam godina bili oduvek delikatni i povod za nimalo naivne incidente. Cak ni podatak da su albanske partije PDP i DPA postigle dogovor o zajednickom izbornom nastupu na cisto etnickoj osnovi (dogovor se sastojii u zahtevima da se od iduce vlasti trazi ostvarivanje kolektivnih prava Albanaca) nije prouzrokovao "makedonstvujucu" reakciju VMRO-DPMNE, koja je u proslosti vazila za najmakedonskiju partiju na ovdasnjoj politickoj sceni. Tako ostavljeni prazan prostor je osvojio SDSM koji je na svojim mitinzima poceo zestoko govoriti o patriotizmu, o onima koji zele zlo makedonskoj drzavi i sl. Doslo je do pomalo paradoksalne situacije da levoorijentirani SDSM bude desnije od desne VMRO-DPMNE koja je u ovoj kampanji pocela promovirati tezu o gradjanskom konceptu drzave i koja je koaliciju sa DA, sem zeljom za promenama, objasnjava i kao mogucim mostom za priblizavanje sa nacionalnostima koje su srazmerno najvise prisutne u DA u odnosu na druge partije.

Ako "zvanicni" deo kampanje - sami nastupi partija pred svojim simpatizerima - tece mirno bez incidenata, oko njih ipak se dogadjaju i zesce stvari. Najprije je poceo rat oko izbornih plakata. Ljudi zaduzeni za njihovo lepljenje od strane suprotstavljenih partije najprije su poceli pokrivanjem ili unistavanjem protivnickog propagandnog materijala da bi na kraju doslo do serije tuca izmedju njih. Zatim se dogodio upad aktivista SDSM u stab kandidata VMNRO-DPMNE, ali i demoliranje prostorije u kojoj se nalazi stab kandidata SDSM za ulazak u parlament. Ovih dana dogodilo se i nekoliko tuca u kojima se, na ovaj ili onaj nacin, na strani vladajuce partije umesala i policija. Sve to, gore-dole, se moze svrstati u kategoriji uobicajenog za predizborne kampanje. Jer, ponovimo, temperatura na svim ovim skupovima je daleko niza od ocekivane s obzirom na naglasenu zelju pozicije da dobije treci mandat zaredom i ambicije opozicije da konacno dodje na vlast da bi zemlju spasla od kolapsa u kome ide.

Ali, ako kampanja tece mirno, ako su nastupi na mitinzima i po medijima u granicama pristojnosti, to ipak ne znaci da u ovoj kampanji nema i necega sto je zesce, stvari kojih se treba postideti. Rec je naravno o medijima koji su pod kontrolom vlasti, MRTV i pre svega izdanjima "Nove Makedonije", koji sa mnogo zestine nastoje "demaskirati" opozicione partije pritom nelibeci se upotrebe i udaraca "ispod pojasa". Ne da se nije i ranije to dogadjalo - to da su ovi mediji bili na strani vlasti

• medjutim sada oni ulaze u nesto djto dovodi u sumlju njihovu profesionalnost uopste. Naime vidljiva je gotovo svakodnevna manipulacija informacijama u korist aktuelne vlasti. Te "informacije" potpisuju novinari, odgovornost za (ne)istinitost ne preuzimaju politicari na vlasti. Nakon objave predizbornog dogovora VMRO-DPMNE i DA ovi mediji su se usijali od komentara o "neprirodnoj koaliciji" "najnacionalnije makedonske partije" i pokreta lidera koji je u bivsoj SFRJ obavljao najvise partiske i drzavne funkcije. Izvucene su na scenu i nervozno upotrebljavani detalji o postupcima Tupurkovskog u staroj drzavi, ali i oni povezani njegovim aktivnostima u vreme sticanja nezavisnosti i sireg medjunarodnog priznavanja nove drzave. Tako je podgrejana afera o navodnom trgovanju Tupurkovskog sa ranijim ministrom inostranih poslova Austrije oko imena makedonske drzave u formi trampe. Afere koja zapravo i ne postoji, jer sve sto se nje tice razjasnjeno je pre nekoliko godina - o tome je u prvom sastavu parlamenta vodjena je rasprava, u javnosti se pojavilo i pismo koje je predsedniku Gligorovu poslavo svojevremeno Mok i iz koga se vidi da Tupurkovski nije razgovarao o mogucim varijantama novog imena Makedonije zbog spora sa Grckom, vec da je to cinio tadasnji ministar spoljnih poslova najverovatnije sa znanjem drzavnog vrha. Ali, ni to nije sprecilo predsednika Makedonije da u intervjuu na MTV-u povodom nacionalnog praznika 11 oktobra, doduse ne pominjuci njegovo ime ponovi optuzbe na racun Tupurkovskog. Gligorov se tako u samo nekoliko dana (pre toga u interjuu za novoformiranu drzavnu informativnu agenciju MIA govorio ne bas uvijeno o neprirodnim, slucajnim kolalicijama koje su nastale samo da bi se srusila vlast) aktivno ukljucio u kampanji SDSM-a. Napadi na DA i njenog lidera i posredno na njihovog koalicionog partnera VMRO-DPMNE ne manjom zestinom dogodili su se povodom objavljivanja veoma konkretnog izbornog programa u kome se najavljuje ulazak jedne milijarde dolara u Makedoniju ukoliko ova koalicija dodje na vlast, kao i povodom odlaska Vasila Tupurkovskog na nekoliko dana u SAD da bi se sreo sa vrhom americkog kongresa. O tome sa koliko zelje za hvatanjem Tupurkovskog u lazi ulaze novinari ovih medija govori i farsicni pokusaj dveju urednica iz novinske idavacke kuce da Tupurkovskog "tajno" prate na njegovom putovanju u SAD da bi videli s kim s on tamo sastaje! Putovanja koje je zavrsilo samo nepotrebnim odlaskom do Beca, na cijem aerodromu, u predvidjenom letu nisu nasli Tupurkovskog, vec samo Arbena Xhaferija koji je isto isao u poseti SAD. Tupurkovskog su videli na skopskom aerodromu na kome su one dolazile iz Beca, a Tupurkovski odlazio za SAD,

Napadi na VMRO-DPMNE i njene navodne probugarske orientacije u ovim medijima su delovi ovdasnjeg politickog folklora i lansiranje informacije o obuci njenih aktivista o promeni vlasti bas u Bugarskoj nikog nisu preterano uzbudili. Temperatura je porasla kada su plasirane spekulacije o navodnom dogovoru lidera VMRO-DPMNE Ljubco Georgievskog, predsednika DA Vasila Tupurkovskog i prvog coveka DPA Arbena Xhaferija o postibornom koaliciranju. Iako su sve tri partije demantirale te informacije, njihovi repovi se po ovim medijima vuku danima. Ideja je jednostavna - dokazati da se dojucerasnji ljuti oponenti sukobljeni na liniji odbrane svojim nacionalnih interesa u jednom se sada mogu naci, a to je dogovor oko federalizacije makedonske drzave po etnickoj liniji. Kulminacija u otkrivanju ovih "zagovora" protiv drzave bilo je pisanje skopskog dnevnika "Vecer" koji je objavio da su Georgievski i Xhaferi u Becu, posredstvom lidera kanadskog ogranka Makedonske patriotske organizacije (MPO) formirali zajednicki komitet o podeli Makedonije na dva dela od kojih jedan bi se spojio sa Albanijom, drugi sa Bugarskom! Pisanje dnevnika dematirali su svi pomenuti, ali "Vecer" i dalje ostaje na svojoj tezi koristeci kao potvrdu cak i demanti lidera MPO iz Kanade koji je formi izjave date skopskom nedeljniku "Fokus"!

Kako god bilo ostaje jos par dana do predizbornog muka i prvog kruga parlamentarnih izbora u Makedoniji. Sto je cini se prekratko vreme da bi se dizanjem tenzija, incidentima ili pak koriscenjem eventualnih napada NATO-a na SR Jugoslaviju i reakcijama na to, izbori eventualno odgode. Za nova uzvodjenja ostaje vreme od dve nedelja izmedju prvog i drugog kruga glasanja.

AIM Skopje

ISO RUSI