ZAKULISNO RATOVANMJE

Beograd Oct 11, 1998

Vojska Jugoslavije na Kosovu

AIM, BEOGRAD, 11. 10 1998

General Sinisa Borovic, pomocnik aktuelnog nacelnika Generalstaba VJ za skolstvo, obuku i naucno-izdavacku delatnost, procuo se sredinom ovog leta po svojoj kvazi literarnoj poruci upucenoj kosovskim Albancima: najpre onima koji su bili "u rovu"

  • da se "moraju iz rova isterati" da bi se, nakon toga, "priveli za (pregovaracki) sto"; potom i seljacima albanske nacionalne manjine - da, umesto sto usmerenog pogleda navise prizivaju "NATO avione", "neka gledaju u nebo i mole se Bogu da na vreme dodje kisa"!

Generalov "prorocanski scenario" samo je delimicno ostvaren. Albanci ne samo da su "isterani iz rovova" nego mnogi i iz vlastitih domova, ali jos ne sedaju za pregovaracki sto, niti se zna kada ce. A sto se tice druge generalove metafore, u avgustu i septembru kise je bilo dovoljno i na Kosovu bez dodola, ali su, nazalost, i NATO bombe okacene, i to ne samo o kosovsko, nego i o malo severnije nebo.

Iako je to u zvanicnim izjavama posve drugacije formulisano, Vojska Jugoslavije imala je presudnu ulogu u "isterivanju Albanaca iz rovova". Na poseban nacin potvrdio je to i nacelnik Generalstaba VJ Momcilo Perisic koji je - uoci oficijelne obznane drzavnih organa Srbije i Jugoslavije o tome da je "porazen terorizam na Kosovu i Metohiji" - sredinom avgusta pohodio jedinice Pristinskog korpusa, odavsi im priznanje za njihov "golemi doprinos u ocuvanju bezbednosti i teritorijalnog integriteta otadzbine". Reporter nedeljnika "Vojska" koji se zatekao u Perisicevoj "pratnji", oblikovao je to u nemusti, pa ipak indikativan iskaz: "Lavovski ucinak u resavanju nagomilanih problema na Kosmetu - u zastiti vitalnih drzavnih interesa, ljudskih zivota i materijalnih dobara - daju pripadnici Vojske Jugoslavije..."

I stvarno, ko god se iole razume u vojsku, a elementarno je obavesten o tokovima kosovske krize, zna da srbijanska policija ma kako da je opremljena i specijalizovana - bez tenkova i topova VJ (mada na Kosovu nisu upotrebljavani po taktickoj recepturi iz ratova u Hrvatskoj i BiH, nego opreznije i selektivnije, sto ce reci lukavije), ne bi uradila mnogo, a najmanje bi onako temeljno potukla "siptarske teroriste". Nevolja je, medjutim, u tome sto se uspesi Vojske Jugoslavije na Kosovu saopstavaju kroz stisnute zube, ili sifrovanim jezikom. Tom igrom diriguje niko drugi do predsednik savezne drzave i predsednik Vrhovnog saveta odbrane, Slobodan Milosevic licno. Dakako, iza spustene zavese, sto je njegov stil vladanja osamucenim i sludjenim narodom, kao i njegov stil komandovanja oruzanom silom.

Iz nadleznih vojnih institucija neprekidno se ponavljalo kako jedinice Vojske Jugoslavije na Kosovu ne cine nista drugo nego da "izvrsavaju svoje redovne i planske zadatke". A nacelnik Uprave za informisanje i moral Generalstaba VJ, general-major Gradimir Zivanovic na konferenciji za novinare, krajem marta, potkrepice to i ovom izjavom: "Vojska Jugoslavije nije ukljucena u akcije MUP-a Srbije za razbijanje teroristickih aktivnosti grupe albanskih nacionalseparatistickih ekstremista, niti se po Ustavu moze upotrebiti na policijskim poslovima..."

Sustina cele igre i jeste u tome: Vojska Jugoslavije je i te kako bila ukljucena u rat na celom kosovskom frontu, ali po tumacenju ovdasnje zvanicne politike na Kosovu nije bilo nikakvog rata, nego "suzbijanje terorizma", odnosno "borba protiv siptarskih teroristickih bandi", koje su u "opisu radnog mesta" srbijanske policije ("Kosovo i Metohija unutrasnje je pitanje Republike Srbije") a Vojska Jugoslavije samo "pojacano obezbedjuje granicu" i "uzvraca na napade". Informacije, upakovane u te i slicne eufemizme, nasle su konzumente u domacoj javnosti.

Jer, da bi se Vojska Jugoslavije angazovala na Kosovu na nacin na koji je bila involvirana u ratna dejstva, o tome bi imao da odlucuje Vrhovni savet odbrane, a o cemu bi povremeno valjalo da bude obavesten i savezni parlament. Ali, da je sve to (i stosta drugo) teklo po Ustavu i zakonu, mozda kosovska kriza i ne bi dospela do onakvog zapleta ni ovakvog raspleta. To je jedno, a drugo, otkako je Milo Djukanovic zauzeo mesto ravnopravnog clana Vrhovnog saveta odbrane, neprikosnovenost reci Slobodana Milosevica u Vrhovnoj komandi dovedena je u pitanje. Stoga su sednice Vrhovnog saveta u ovoj godini toliko i "rastrkane": prva je odrzana 8. januara, druga 9. juna, a treca 4. oktobra. Iz krajnje oskudnih saopstenja tesko je ista saznati, osim sto je na ovoj potonjoj, kao odgovor na mogucu vojnu intervenciju NATO snaga, zakljuceno kako ce se Jugoslavija "braniti svim sredstvima".

Sem Pristinskog korpusa, u borbama na Kosovu, odnosno u "pojacanom obezbedjenju granice", ucestvovale su i druge jedinice VJ, prvenstveno elitni sastavi Korpusa specijalnih jedinica, a sto je Generalstab tako uporno, a ipak neuspesno skrivao od javnosti, o cemu ima svdeocanstava na pretek. Na primer, predsednik Savezne vlade Momir Bulatovic, u svojoj uvodnoj besedi na zasedanju Skupstine SRJ, 5. oktobra ove godine, izneo je podatak da je u ovoj godini na Kosovu poginulo 40 pripadnika Vojske Jugoslavije. Medju njima je i major Goran Ostojic, do pogibije nacelnik Staba cuvene 63. padobranske brigade iz Nisa, i po mnogima, jedan od najsposobnijih oficira koje je Vojska imala: zajedno sa nekoliko svojih saboraca iz brigade, zivot je ostavio negde u gudurama Junickih planina u noci izmedju 28. i 29. jula. Dok su redakcije nekih beogradskih novina ("Svedok") predlagale nadleznim vlastima da se major Ostojic, posthumno proglasi za narodnog heroja, u centralnom vojnom glasilu jedva da se moglo pronaci i ime Gorana Ostojica na spisku poginulih.

Naravno, Vojska Jugoslavije mora da izvrsava naredjenja politicke vlasti, i to nije sporno. Sporno je, medjutim, to sto Generalstab sa Perisicem na celu nije insistirao na tome da sa sva svoja borbena dejstva na Kosovu dobije legalitet u vidu naredjenja Vrhovnog saveta odbrane. Ovako je ispalo da je Vojska ratovala "po vlastitom nahodjenju", a u sklopu "redovnih aktivnosti i planskih zadataka", kao sto i tvrde njeni glasnogovornici. Ko ce, na primer, biti odgovoran za to ako se ustanovi da je i Vojska Jugoslavije na Kosovu prekardasila upotrebom sile i uprljala ruke zlocinom? Neki novi Sljivancani, Mrksici i Radici? Predsednik savezne drzave je duboko iza scene, a na sceni su sve mali igraci.

Za golemu uslugu koju je Vojska Jugoslavije ucinila S.Milosevicu, tacnije njeni celni generali, on je pohvalio jedinice i komande Pristinskog korpusa; komandanta Korpusa Nebojsu Pavkovica vanredno je unapredio u cin genral-potpukovnika, a nacelnika Staba Korpusa iz Vladimira Lazarevica iz pukovnickog "promaknuo" u generalski cin. U zvanicnoj verziji, niko srecniji od Vojske, te se uvodnicar u vec pomenutom vojnom glasilu, a povodom Miloseviceve naredbe o pohvali pripadnika Korpusa, gotovo raspevao: "Naredbu predsednika Republike i Vrhovnog saveta odbrane doziveli su kao zahvalnost ne samo prvog coveka drzave, vec i kao priznanje svog naroda za napore u odbrani otadzbine. Ponosni su sto iza njih stoji i brine drzava..."

A drzava, nije da ne brine o svojoj vojsci: ona je, tj. Savezna skupstina, na pomenutom zasedanju, po hitnom postupku usvojila Zakon o finansiranju vanrednih troskova odbrane zemlje kojim se uvodi dodatni porez na proizvode i usluge po stopi od 0,6 do 4 odsto. Dakako, i ovaj ce ceh da plate osiromaseni gradjani. Ali, kad je odbrana zemlje u pitanju, za cenu se ne pita. Kao sto se nije pitalo sve ovo vreme ratovanja, dakle ni ratovanje na Kosovu, kada su gradjani savezne drzave za "energiju rata" (municija, gorivo, mazivo) dnevno izdvajali izmedju milion i po i dva miliona nemackih maraka.

Stipe Sikavica(AIM)