Rasprodaja stanara

Stanje u slovenackoj vojsci redovno; major Troha jos od 1. jula svakog dana demonstrira ispred parlamenta, ministar odbrane samom sebi (nezakonito) dodelio stan velicine 117 kvadrata a Ministarstvo odbrane rasprodaje stanove - zajedno sa njihovim stanarima

Ljubljana, 08.10.1998

U Sloveniji je ovih dana svecano proslavljena tridesetgodisnjica osnivanja jedinica teritorijalne odbrane, koja je posle osnivanja samostalne drzave prerasla u slovenacku vojsku. Isticane su svojevremene zasluge Teritorijalne odbrane kada je pretila opasnost od sovjetske intervencije, te njena neprocenljiva uloga tokom desetodnevnog rata, juna 1991. godine.

Nekako istovremeno su sve dnevne novine prenele i vest da opozicija sprema svilen gajtan aktuelnom ministru odbrane Alojzu Krapezu, posto je pomenuti uhvacen u muckama oko resavanja sopstvenog stambenog pitanja. Ili, tacnije - novinari su otkrili da je ministar Krapez iskoristio svoj polozaj te sam sebi dodelio stan velicine oko 120 kvadratnih metara, u sirem centru Ljubljane. Ministar je svoju odluku potkrepio razlozima "sigurnosti", posto dotadasnji stan navodno nije bio dovoljno bezbedan. Stos je, medjutim, u tome sto Krapez nije sluzbenik Ministarstva odbrane nego clan vlade. A o potrebama clanova vlade odlucuje vladina komisija za stanove. Istina, ministar je i toj komisiji prosledio svoju
molbu za stan i to citavih mesec dana posto se uselio u svoj novi stan, za koga je, samo zbog njega odresilo kesu Ministarstvo odbrane.

Da sve bude pikantnije, ubrzo se iskazalo da je Ministarstvo odbrane moralo da proda cak tri stana iz fonda nekadasnje JNA, kako bi skupilo novac za kupovinu primernog gnezda za svog ministra. Vladine sluzbe, koje su u medjuvremenu pregledale dokumentaciju, zakljucile su da je ministar zaista dosao do stana, ali - nezakonitim putem. Sefu slovenacke vlade Janezu Drnovseku nije preostalo nista drugo nego da prizna da je clan njegovog kabineta zaista napravio prestup; Drnovsek je ujedno dodao da on, medjutim, ne podrzava Krapezevu ostavku posto, eto, ne moze da menja ministra odbrane svakih sest meseci.

Rasprodaja stanara

Nastalom zapletu ni tu nije kraj, posto jos uvek nije jasno je li Ministarstvo odbrane prodalo ispraznjene i prazne stanove ili je ovog puta patentiralo novinu u delozacijama, prodavsi stanove zajedno sa njihovim stanarima.

Poznato je da u Sloveniji vec osam godina traje spor izmedju drzave i brojnih stanara u vojnim stanovima koji su bili vlasnistvo bivse JNA. Sve je pocelo u trenutku kada je slovenacka drzava zakljucila da su svi oni, koji su useljeni u doticne stanove tokom kriticnih meseci moratorijuma (1991) odlukom organa JNA - ilegalci! Potom su obavljena i formalna rocista na kojima su sudovi kao na tekucoj traci donosili odluke u prilog delozacijama, koje su zaustavljene samo zahvaljujuci javnim protestima i negativnom odjeku cele te akcije u Evropi.

Tako je drzava bila "prisiljena da pribegne lukavstvu" pa veselo rasprodaje inkriminisane stanove, bez znanja njihovih stanara, kojima je tokom akcije otkupa drustvenih stanova uskratila pravo da postanu vlasnici krova nad glavom, samo zato sto su svoje domove dobili (ili do njih dosli zamenom) u vreme kada se bivsa drzava raspadala. Tako je nova slovenacka administracija stavila sapu na tu kategoriju "vojnih" stanova, u ime visih drzavnih interesa.

I sad ispada da transakcije oko uzapcenih stanova vise nisu spor izmedju drzave i ostecenog pojedinca, vec izmedju dvoje privatnika. Onoga koji zivi u stanu i onoga koji ga je od drzave kupio. To je bio razlog da ovdasnji Helsinski Monitor priredi konferenciju za stampu, na kojoj je predstavljena sudbina nekadasnjeg oficira JNA, Slovenca, kome su pripadnici bosanske vojske oduzeli stan, kojim je kao vojno lice raspolagao u Zenici. Sada mu je u izgledu izbacivanje i iz stana koji je dobio u Ljubljani. Ako se, kako preti, pre toga sam ne zapali u stanu. Sto bi bio najbizarniji metod da se uzdrma birokratija i zvanicnici zagreju da ozbiljnije istraze mahinacije oko stanova nekadasnje JNA.

To je samo poslednja u nizu afera koje gotovo svakodnevno potresaju slovenacku vojsku jos od osamostaljenja. Odjeci jedne druge afere potresaju slovenacku vojsku i dan danas; nekoliko dana posle proslave sedme godisnjice slovenackog osamostaljenja, tacnije - 1. jula, centar Ljubljane postaje popriste neobicnog prizora. Tada je na plato koji deli slovenacku skupstinu od Cankarjevog doma, u sedam ujutro, stigao oficir slovenacke vojske. Salutirao je slovenackoj zastavi, obrnuo se na peti i u stavu mirno ostao na mestu. Bilo je jasno da to nije pripadnik pocasne straze; u ovom slucaju je to major Slovenacke vojske Ladislav Troha, koji je u radno vreme stojao ispred slovenackog parlamenta protestvujuci zbog stanja u slovenackoj vojsci.

Major Troha je po profesiji trgovac i poslovodja, a karijeru u vojsci pocinje 1983. godine, isprva kao niski padobranac, a potom i rezervni oficir JNA u Bileci. Ponovo se aktivirao osam godina kasnije, ucescem u specijalnoj brigadi Moris u ratu protiv JNA. Kao i vecina slovenackih oficira, i Troha je bio civil, odeven u vojnicku uniformu. Nije pohadjao vojne skole, niti ima trazenu visokoskolsku spremu. Sto ga nije sprecilo da pocne da talasa, tako sto je medijima dao par izjava u kojima je zestoko kritikovao stanje u vojsci. Pisao je nadredjenima i zahtevao radikalne promene, a kako se nista nije desavalo, javno je zatrazio ostavku celog komandnog kadra, nadleznog ministra te predsednika vlade Janeza Drnovseka, kao i sefa drzave Milana Kucana.

Iako ceo zaplet izgleda prilicno bizarno, s obzirom da je Troha, dok nije izgubio posao u vojsci, bio prvo uniformisano vojno lice koje uredno i zvanicno strajkuje, sa sve sluzbenim pistoljem o boku, mediji su ocenili da je njegov protest dobrim delom opravdan te da dokazuje, kako pise ljubljanski dnevnik Delo: "da stanje u slovenackoj vojsci nije takvo, kako ga u domacoj i stranoj javnosti predstavlja vojni vrh".

Bez cipela i gas maski

Sta je to, sto po misljenju majora Trohe predstavlja katastrofu u slovenackoj vojsci? Lose cipele, na primer. Njih za vojsku proizvodi Alpina, a krive su sto slovenackim vojnicima vec posle pet kilometra marsa pucaju ahilove tetive. Ni uniforme nisu bog zna kakvog kvaliteta, posto vojska mora da se skloni u kasarne cim napolju padne temperatura ispod minus devet stepeni Celzijusovih, da niti ne pominjemo da svi vojnici nemaju ni kompletnu osnovnu opremu, sto ce reci asove, cuturice ili gas maske. Zato se Troha jos pre dve godine javno zapitao: "Kako bismo takve vojnike vodili u borbu?"

Njegova poslednja akcija protiv nacina poslovanja vojnog vrha pokazala je jos jednu slabost slovenacke vojske. To je akutno pomanjkanje discipline, sto je posledica cinjenice da Sloveniji nema vojne sudove. Sto je, opet, posledica dogadjaja iz blize istorije, kao i otpora javnosti prema vojnim sudovima zbog procesa protiv cetvorice (JBTZ - Jansa, Borstner, Tasic i Zavrl), koji je bivsa JNA pre deset godina uprilicila u Ljubljani. Tako se pobunjeni oficir nasao u "pravnoj rupi", jer vojska protiv njega isprva nije nasla pravo oruzje. Sve dok mu nije urucena odluka o prestanku radnog odnosa u Slovenackoj vojsci...

Mnogi smatraju da je Trohin protest obrukao Sloveniju, zbog cega je u Slovenackoj vojsci nastala prava pometnja. Ministarstvo odbrane je organizovalo cak i krizni stab, koji je do raspleta sa otkazom svakodnevno pratio Trohin slucaj. Prvo su probali da majora Trohu sklone s ulice tako sto mu je poslat neposredno nadredjeni oficir, medjutim, Troha je pred TV kamerama glatko odbio naredjenje da udje u vojni dzip i prekine protest. Onda je vojska pokusala da uplete policiju, smatrajuci da bi ona mogla da ga privede, ali policija je odbila da intervenise, izgovarajuci se da se radi o vojnom licu...

Konacno se pred kamerama pojavio i nacelnik generalstaba, koji je javnosti priznao da je protiv Trohe vec vodjen disciplinski postupak, koji je prekinut zbog majorovih pretnji da ce javno protestvovati. Disciplinski postupak je ponovo otvoren, pa onda prekinut, jer je major pozvan na pregovore u parlamentarni odbor za odbranu. Sastanak nije dugo trajao, posto ga je Troha napustio s obrazlozenjem da ide da obidje porodicu. Potom je tvrdoglavog Trohu zamolio da prekine strajk i predsednik organizacije vojnih veterana - sto najbolje odslikava nemoc drzavnog aparata.

Nije tesko zamisliti sta bi u nekoj drugoj vojsci snaslo takvog oficira - od trpanja u maricu vojne policije, razalovanja i oduzimanja uniforme, do kratkog postupka pred sudom. U Sloveniji je sistem nedovrsen, i stoga je javnost sada duboko podeljena. Neki izjavljuju kako se stide tako anarhicne vojske, dok drugi smatraju da pobunjeni oficir ima pravo na protest, te da se tu radi o ugovoru savesti, sto je u Sloveniji tradicija jos iz vremena proslog rezima.

Bilo kako bilo, svi oni kojima je ova strana slovenacke demokratije simpaticna ili samo zele da se nasmeju tom neobicnom vojnom fenomenu, mogu jos uvek da iskoriste priliku i uzivo procaskaju sa pobunjenim majorom, koji uprkos odluci vojne disciplinske komisije (na koju se zalio) i dalje uniformisan strajkuje ispred Parlamenta pomazuci, usput, i nekim drugim pobunjenicima, koji gotovo svakodnevno protestvuju ispred slovenackog parlamenta. Nedavno je, recimo, nosio invalidska kolica jednog seljaka, koji u potrazi za pravdom strajkuje gladju, te su ga gotovo na samrti preneli u parlament, gde su ispunjeni njegovi uslovi. I dok sve novije i novije afere prolaze U i PORED parlamenta, sada vec razalovani major Troha jos uvek stoji. Preko puta.

Igor Mekina