RASKOLU U BUGARSKOJ CRKVI DOSAO JE KRAJ

AIM Sofija, 08.10.1998

Bugarska pravoslavna crkva ponovo je jedinstvena kao sto je bila do proleca 1992 g. Za proteklih sest i po godina otada raskol izmedju dva sinoda deda Maksima i deda Pimena pretvorio se u olicenje sklonosti posttotalitarne Bugarske podelama u svim oblastima zivota.

Poglavari devet ortodoksnih crkava koji su se prvi put od cetiri godina naovamo okupili na Svepravoslavnom saboru stavili su kraj podeli bugarskih svestenika. Sabor koji je odrzan u najvecem bugarskom katedralnom hramu "Aleksandar Nevski" sazvan je na ideju patrijarha Maksima, dok je ostale patrijarhe sazvao Vaseljenski patrijarh Vartolomej. Devetorica poglavara su sa skoro 50 visih duhovnika u toku dva dana diskutovali kako prevazici podelu crkve - prvu te vrste u njenoj istoriji.

Radujte se, raskol je okoncan, govorili su predstavnici oba sinoda po zavrsetku sabora. Zvona "Aleksandra Nevskog" su zazvonila posto su raskolnici iz sinoda deda Pimena zatrazili i dobili oprostaj. Visi duhovnici alternativnog sinoda skinuli su sa grudi engolije - medaljnone koji su simbol visokog crkvenog polozaja i polozili ih u ruke pomiritelja Vartolomeja.

Do ujedinjenja nije doslo lako. Poglavari pravoslavjla imali su tezak zadatak da ubede deda Pimena i njegove ljude da zatraze oprostaj. U isto vreme trebalo je da patrijarh Maksim ponovo primi raskolnike u redove Bugarske pravoslavne crkve (BPC).

Prvi dan Vaseljenskog sabora protekao je dramaticno. vartolomej stavio je ultimatum da ce Vaseljenska patrijarsija prekinuti svoje veze sa bugarskom crkvom ukoliko Maksim ne prihvati plan ujedinjenja. "Prestanite da se svadjate, gde vam je pravoslavna ljubav", upitao je nekoliko puta.

Pretnja da BPC moze biti izopstena iznenadila je ljude iz Maksimovog sinoda koji us komentarisali da su sami uterali vuka u kosaru. Niko nije ocekivao da se sabor koji su sami sazvali moze okrenuti protiv Maksima. Umesto pune podrske patrijarhu od strane poglavara svih pravoslavnih crkava, vartolomej je preporucio da obe sporece strane ucine ustupke. Ipak je srpski patrijarh gospodin Pavle stao u zastiti poglavara BPC zato sto je uspeo da sacuva crkvu u teskim godinama komunistickog rezima. Svoju podrsku Maksimu izrazili su i Sveruski patrijarh Aleksij II i poljski mitropolit Sava. Vecina pravoslavnih poglavara, medjutim, bila je sklona da podrzi poziciju Vartolomeja.

Prvi put nakon vise godina svestenici i mitropoliti iz sinoda raskolnika deda Pimena usli su u hram "Aleksandar Nevski" posto su pozvani da izraze svoje mislenje. Ni oni sami nisu ocekivali ovakav razvoj dogadjaja, tako da nisu bili spremni da stanu pred pravoslavnim poglavarima. Pimen tako i nije stao pred njima, nego su ga predstavljali njegovi najblizi saradnici. Posle dugog nagovaranja oni us pristali da zatraze oprodjtaj. Prvi je to ucinio Vracanski mitropolit Kalinik koga su oba sinoda proterali. Na kraju krajeva obe strane su postigle saglasnost o ujedinjenju.

Kompromis od strane Maksimovog sinoda predvidja da se svi raskolnici vrate na polozaje na kojima su bili pre 1992 godine. Ocekuje se da njihovo zvanicno rukopolaganje bude 19 oktobra u Rilskom manastiru - dan u oci ujedinjujuceg Crkveno-narodnog sabora koji je sazvao sinod Pimena. Ujedinjenje bilo je propraceno suzama, zagrljajima i klanjanjem. Vecina ljudi deda Pimena su zajedno sa svestenicima iz Maksimovog sinoda seli da rucaju sa Vartolomejom za istim stolom. "Kontakti izmedju vas tek pocinju i trebalo bi da se nadalje intenziviraju", preporucio je Vaseljenski patrijarh. Tamo gde ima mitropolita iz oba sinoda verovatno ce doci do podele eparhija.

Kako ce odsada pa nadalje nepomorljivi donedavno neprijatelji Maksim i Pimen raditi zajedno? Verovatno ce za sada Maksim sacuvati polozaj. On je medjutim dobio jasan signal da ga i ostali patrijarsi ne zele. Vartolomej mu je preporucio da se povuce u manastir. "Nisam rekao da Maksim treba da se odrekne svog polozaja, ali da sam ja na njegovom mestu povukao bih se u manastir", izjavio je Vaseljenski patrijarh.

Visi duhovnici vide dve varijatnte izlaska iz situacije kako bi se jos uvek krhko ujedinjenje sacuvalo. Jedna je da se Maksim povuce da bi se sacuvalo njegovo dostojanstvo. Druga je da on zadrzi samo reprezentativne funkcije, a da upravljanje crkvom preuzme drugi, mladji mitropolita. Za sada se kao favorita za polozaj Maksima navodi mitropolit Dometijan Vidinski. On moze da racuna na podrsku oba neprijateljskih tabora, a takodje Vartolomeja i bugarskih privrednih krugova. "Mozda se moje ime i razmatra, ali ja necu postati uzurpator. Ne i kod zivog i zdravog patrijarha, to nikako", izjavio je Dometijan. Kao kompromisne figure spominju se takodje imena Dorostolo-Cervenskog mitropolita Neofila i Josifa - Americkog i Australijskog mitropolita. On uziva i najjacu podrsku svestenika.

Pimen je prihvatio da se odrekne polozaja patrijarha. Tesko da ce imati aspiracije prema polozaju Maksima posto je u odamklim godinama - ima ih 93. Tesko da ni i neko od njegovih najblizih saradnika mogao da pretenduje za taj polozaj jer su skoro svi svestenici - raskolnici nakupili dosta negativnih poena u tim godinama. Oni su, medjutim, izjavili da nece prihvatiti deda Maksima za patrijarha ujedinjene crkve, cime su fakticki nagovestili da se on mora sto pre povuci. Osnovna optuzba protiv maksima, koja je fakticki i postala uzrok raskola, bila je da ga je na taj polozaj postavila komunisticka vlast u odsustvu mogucnosti slobodnog izbora.

Pored toga sto ce opet morati da deli polozaje i eparhije, ponovo ujedinjena Bugarska pravoslavna crkva treba da povrati i poverenje vernika, kategoricni su posmatraci tog spora. U oci Svepravoslavnog sabora jedno sociolosko istrazivanje je utvrdilo da skoro polovina Bugara ne podrzava pozicije ni jednog, ni drugog od sporecih patrijarha i pasivno posmatra sinodalnu netrpeljivost. U godinama raskola poput svestenika i politicara, umireni su takodje podeljeni na dva tabora, a nepopustljivost sinoda i odbijanje kompromisa odvratili su od pravoslavne crkve mnoge ljude koji su potrazili veru i utehu u raznoraznim sektama i javendjelistickim crkvama. izgleda da je sada ponovo doslo vreme da Pravoslavna crkva povrati svoj uticaj i ugled.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV