OBRACUN SA NEISTOMISLJENICIMA

Novi napad na nezavisne medije

AIM, BEOGRAD, 7. 10. 1998

Ozbiljna pretnja NATO pakta, odnosno politickih snaga koje njime upravljaju, da ce iz vazduha bombardovati vojne ciljeve u Srbiji ako se hitno i drasticno ne popravi stanje na Kosovu, stvorilo je u Srbiji gotovo histericnu drustvenu klimu u kojoj i najbizarnije ideje sticu pravo gradjanstva. Svi pobornici totalitarnog "razresavanja" drustvenih protivrecnosti osecaju da je doslo njihovih pet minuta. U tome se, sto nikoga ne iznenadjuje, narocito isticu ministri i ostali funkcioneri iz redova ekstremisticke, lokalnoj koloritnoj varijanti profasizma bliske Srpske radikalne stranke, mladjeg partnera SPS u koalicionoj vladi Srbije. Trajno frustrirani sto im je prilikom podele ministarskih mandata izmakao zeljeni resor unutrasnjih poslova (jedini resor koji radikali svih boja i sa svih meridijana drze uistinu vaznim), srpski radikali policijski ureduju i u(ne)redjuju stvarnost gde god mogu, u svim delatnostima u koje ih Milosevic pripusti.

Tako im je pripao i resor Ministarstva informacija, na cijem celu se nasao mladi radikalski jurisnik Aleksandar Vucic. Tog coveka, inace, sa informisanjem i novinarstvom povezuje samo cinjenica da mu je majka novinarka. U aktuelnoj "patriotskoj" pomami, negativne strasti i energija manje se usmeravaju na "spoljnog neprijatelja" a vise na gradjane Srbije - posebno novinare - koji kaobajagi "sluze stranim centrima moci". Kako oni to sluze, Vucic ne objasnjava, ali to i nije neophodno: dovoljno je ozbiljno raditi svoj posao i ne pitati mladog radikala za misljenje da bi se zaradila titula "izdajnika". Tako je Aleksandar Vucic postao jedini akter politicke scene u Srbiji koji svojim krvolocnim i kanibalskim izjavama konkurise nedostiznom radikalskom vodji Vojislavu Seselju, coveku koji vec danima javno zahteva i obecava linc svih koji se ne uklapaju u njegovo poimanje "patriotizma".

Razume se, izjave politicara, ma kakve one bile, vise govore o njihovom moralnom i psiholoskom profilu nego sto su nuzno "predlozak za akciju"; stvari se, medjutim, menjaju kada se predje s reci na (ne)dela. Tako je i Aleksandar Vucic, u svojstvu Ministra informacija, 5. oktobra uputio sluzbeni javni dopis koji u celosti glasi: "Ministarstvo za informacije Republike Srbije je saznalo da izvestan broj lokalnih radio i televizijskih stanica emituje programe na srpskom jeziku u produkciji servisa za propagandni i psiholoski rat zapadnih sila koje vode izrazito neprijateljsku i agresivnu politiku prema Republici Srbiji i Saveznoj republici Jugoslaviji. Ucesce u redistribuciji njihovih programskih sadrzaja predstavlja direktan atak na ustavni sistem i pravni poredak zemlje, kao i svesno pristajanje na spijunske aktivnosti protiv sopstvenog naroda. Upozoravamo sve vlasnike lokalnih medija da nadlezni drzavni organi ubuduce nece tolerisati nijedan vid subverzivne delatnosti i podrivanje odbrambene moci zemlje. Prekrsioci zakonskih normi bice primereno kaznjeni".

Cinican politicki posmatrac mogao bi da primeti da je prava steta sto je mladi Vucic promasio vreme i mesto rodjenja: bio bi sjajan clan Politbiroa CK KPSS u vreme pocivseg Leonida Breznjeva, briljantan talenat zaduzen za obracun sa "idejnim devijacijama". Ali, danas je u Srbiji malo kome do cinizma, jer je ova zemlja pala toliko nepojamno nisko da u njoj cak i ljudi kao Vucic drze poluge vlasti, i u poziciji su da proizvedu neku stvarnu, opipljivu stetu. Posto je pretnja usmerena pre svega prema elektronski m medijima, Predsednik ANEM (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija) i glavni urednik Radija B92 Veran Matic zatrazio je od Vucica da objasni koji su to "neprijateljski programi", koje ih stanice emituju, i na osnovu kojih zakona i propisa mladi radikalni ministar trazi njihovo ukidanje, preteci neposlusnima hapsenjem, te ko je i na osnovu cega procenio da je emitovanje programa iz drugih drzava "spijunska delatnost". Zato ANEM svojim clanicama preporucuje, sve dok ne stigne odgovor ministra Vucica, da nastave sa uobicajenim programom, ukljucujuci i prenosenje emisija BBC, Radio Slobodne Evrope, Glasa Amerike, Deutsche Welle itd.

Treba napomenuti da je ANEM asocijacija ciji najveci deo cine lokalne opstinske stanice u gradovima u kojima je pretprosle zime pobedila koalicija "Zajedno" (koja na lokalnom nivou u mnogim gradovima jos uvek postoji) i privatne radio stanice iz tih istih sredina; zahvaljujuci tome, u unutrasnjosti Srbije danas je moguce cuti mnoge informacije - i iz domacih i iz stranih izvora - koje su do pre godinu i po bile nedostupne slusaocima izvan Beograda. Rezim zato odavno smislja najpogodniji nacin da preuzme kontrolu nad tim programima, a za nasilje uvek entuzijasticni radikali - kao novopecena "avangarda" izolacionistickog rezima u Srbiji - u tome ga pozuruju, preporucujuci da se ne biraju sredstva i da se iskoristi trenutak opste pometnje.

S obzirom da je Vucic srocio ovu pretnju u ime ministarstva kojim rukovodi - a ne licno ili u ime svoje stranke

• to bi trebalo da znaci da imamo posla sa zvanicnim stavom rezima. Oko toga, medjutim, ima dosta nejasnoca; Savezni sekretar za informisanje, "levi" kadar Goran Matic, sutradan je izjavio da ne zna o cemu se radi, i da niko u ime vlasti ne preti i ne proganja ni domace ni strane novinare, i jos je dodao da o tome mogu govoriti samo oni koji zele da ocrne Srbiju i SRJ kao nedemokratsku zemlju u kojoj se sprovodi cenzura. Tako su i zbog Vucicevih ispada na kraju ispali krivi neistomisljenici srpskog rezima?! Stice se utisak da vladajuca struktura, sa priblizavanjem vrhunca "bombaske krize", igra na dva razboja: radikali "pregrevaju" stvari, a socijalisti ih zatim "hlade".

Beogradski analiticari su podeljeni u misljenjima da li to pokazuje stvarne metodoloske razlike (o sustinskim razlikama odavno niko ozbiljan ne govori) izmedju "levih" i " desnih" vladajucih izolacionista u Srbiji, ili se radi o dogovorenoj taktici "toplo-hladno", i ostavljanju rezimu "izlaza za nuzdu". A takav izlaz mu je sve potrebniji, jer nema sumnje da je u velikoj nuzdi. Zato se radi na tome da se ceo narod ucini nemocnim taocem i kolaboracionistom takvog rezima, a da se krivica za mogucu katastrofu svali na one koji javno ne pristaju na takvu podelu uloga.

Svojstvo je autokratskih rezima pod vlascu bescutnih demagoga da za sve svoje kolosalne neuspehe optuzuju one koji su za njih najmanje krivi - one, dakle, koji dosledno upozoravaju da se ide pogresnim putem. Srbija ima posebno veliku nesrecu da su se u njenoj vlasti ujedinili oni kojima se srce cepa pri pomisli da je Berlinski zid "tragicno nastradao u pobuni razularene rulje i reakcionarne bande" i oni kojima je Berlin iz poznih tridesetih potajni drustveni ideal. Trenutno su u fazi negde iz 1933.-1934: spremaju se da pale i zabranjuju novine i novinare, da bi lavez "patriotske" propagande zagospodario etrom. Ako ne budu zaustavljeni, nije tesko pogoditi sta sledi. A ako NATO bombe padnu na Srbiju, to ce samo njima ici u prilog, i sveopstoj "patriotskoj mobilizaciji" nece biti kraja. Bice to konacno lobotomizovanje nacije koja je ionako vec poverovala u sve servirane ludosti, zadivljujuce aktivno ucestvujuci u kreiranju vlastite propasti.

Teofil Pancic (AIM)

antrfile

Najnovija radikalska provokacija

Povodom ostrog napada rezima na nezavisne medije, specijalnim saopstenjem za javnost juce je saopstenjem za javnost reagovao i Milos Vasic, predsednik Nezavisnog udruzenja novinara Srbije:

`Ohrabreni pretnjama vojnom intervencijom, a uspaniceni bankrotom sopstvenih slaboumnih velikosrpskih projekata (zbog kojih ce podneti racun pre ili kasnije), Slobodan Milosevic i njegov jurisni odred pod komandom Vojislava Seselja sada pokusavaju da iskoriste jednu od poslednjih prilika za uvodjenje cenzure i diktature, jer im nista drugo nije preostalo.

Prvo je mladjani Aleksandar Vucic, nadobudni ministar informacija Srbije, izdao svoj hatiserif kojim pokusava da uvede cenzuru u elektronske medije u Srbiji, protiv Ustava i svih zakona obe nase drzave - SR Jugoslavije i Republike Srbije. Pokusavajuci da na brzaka pokusa koliko moze, pa - ako prodje, prodje, Vucic je nezavisne elektronske medije nazvao suverzivnim elementima, spijunima i neprijateljima naroda. Pritom im je zapretio "primernim kaznama", ne precizirajuci po kom to zakonu on hoce da ih kazni i za koja krivicna dela. Sasvim radikalski bezobrazno i bezocno, mladi Vucic pokusava da mobilise najekstremnije elemente iz svoje lumpenproleterske baze i navede ih da, kao u nacistickoj Nemackoj, "uzmu pravdu u svoje ruke" i obracunaju se sa svima koji misle drugacije. Danasnji odgovor ANEM-a ministru Vucicu pravi je nacin da se te stvari stave na svoje mesto i treba ga podrzati. Za razliku od te ministarske gliste, mi, gradjani ove drzave i novinari, verujemo u zakone i drzimo ih se.

Onda je na sednici Skupstine SR Jugoslavije dr Vojislav Seselj, potpredsednik srbijanske vlade i predsednik Srpske radikalne stranke, na svoju ruku proglasio svoje privatno ratno stanje, mada ni savezni premijer Momir Bulatovic, ni njegova vlada, ni Savezna skupstina nisu donele takav zakljucak. Dr Seselj zapretio je "izdajnicima" i "kolaboracionistima", to jest onima koji ne zavijaju u istom coporu sa ratnim huskacima i lazljivcima iz tzv. "patriotskih" medija. Iz kompletne retorike i ideoloskog bestijarijuma srpskih radikala i njihovih poslodavaca iz Socijalisticke partije Srbije i JUL, moze se lako zakljuciti da oni jedva cekaju da neki bezdusni birokrati iz UN i NATO odluce da krenu u vojnu intervenciju na Kosovu, e da bi im pruzili sansu da se na brzinu obracunaju sa slobodnom stampom, a prvo i narocito sa elektronskim medijima u Srbiji u okrilju ANEM-a. Nije toj bratiji do Kosova, kao sto im nije bilo ni do Jugoslavije, ni do Srba u Hrvatskoj i Bosni; toj bratiji je do diktature i slobodne pljacke. Oni bi hteli da sve novine i sve radiostanice u Srbiji lazu u istom horu sa RTS, da ne ostane niko ko bi im kvario kicastu sliku iz lazljivog ogledalceta sa licitarskog srca Mire Markovic u "Bazaru", njihovu jedinu utehu pred slikom strasne istine.

Novinari koji su - jos onda kad je trebalo - odbili da ucestvuju u toj kobnoj lazi nece ni sada da podlegnu besplatnim i bezobraznim pretnjama jurisnog odreda crveno-crne koalicije. Jedino sto im je ostalo jesu upravo profesionalizam i istinoljubivost; time najbolje sluze svom narodu i drzavi. Ocekivati od normalnih, razumnih i emocionalno zrelih ljudi da se uplase jevtine demagoske retorike danasnjih nedostojnih i vestackih fasista - uvreda je za zdrav razum i domace vaspitanje. Sada, kada smo tu gde smo, neka gospoda izvole sami kusati ono sto su deset godina kuvali; niko pri zdravoj pameti i sa osecanjem casti nece im u tome pomagati`.