SRJ:Ni rat ni mir

Beograd Oct 6, 1998

**Posle zasedanja saveznog parlamenta

***NI RAT NI MIR

**Skupstina Jugoslavije ovlastila je federalnu vladu da sama proceni da li ce proglasiti stanje neposredne ratne opasnosti, Stvoreno stanje ni rata ni mira otvara prostor za razna tumacenja iz kojih mogu da proizadju vrlo nepozeljne pojave poput progona ljudi. U nedostatku odredbe ko se moze smatrati izdajnikom srpskog naroda, ostavljeno je pojedincima, pre svega partijskim liderima da izricu presude, preuzimajuci ulogu prekog suda.

AIM, BEOGRAD, 6. 10. 1998.

Konstacijom da je Jugoslavija izlozena neposrednoj ratnoj opasnosti savezni parlament je preneo ovlastenje na fedaralnu vladu da, na osnovu razvoja dogadjaja, odnosno eventualnog bombardovanja od strane NATO, samoinicijativno proglasi stanje neposredne ratne opasnosti. Ovakva formulacija, inace nepoznata u Ustavu zemlje, stvorila je situaciju ni rata, ni mira, a postojecu nejasnocu savezni premijer Momir Bulatovic ocenio je korisnom, jer daje njegovom kabinetu siri manevarski prostor, s obzirom da se, pored zveckanja oruzjem vodi i intezivna dimplomatska igra.

Novo stanje, prema kazivanju Bulatovica, omogucava odgovarajucim institucijama u zemlji da postupaju na osnovu ovlastenja koja proizilaze iz Zakona o narodnoj odbrani i Vojsci Jugoslavije. Tako je u slucaju neposredne ratne opasnosti Vlada zaduzena za sprovodjenje mobilizacije, obezbedjivanje sredstava za potrebe odbrane zemlje i stara se o razvoju kapaciteta za proizvodnju oruzja. Obaveza je gradjana da se odazovu na vojnu obavezu, uzmu ucesca u civilnoj odbrani ( od 15 do 60 godina starosti ), pristupe obucavanju za odbranu, ispunjavaju radnu obavezu, ustupe vozila, zgrade, zemljiste, gradjevinske i druge masine za potrebe odbrane.

Savezni parlament se opredelio za politicko resavanje albanskog pitanja na Kosovu, ali je otvaranjem mogucnosti proglasavanja neposredne ratne opasnosti dao do znanja da ce zemlja biti branjena svim sredstvima u slucaju zaprecenog bombardovanja. Radi povecanja troskova za odbranu zemlje usvojen je poseban zakon o dodatnom oporezivanju roba i usluga do kraja godine, pa se racuna da ce iz tog izvora biti prikupljeno milijardu dinara.

Korisna nejasnoca ce moze Vladi omoguciti fleksibilnije manevre, ali je gradjane dovela u vrlo nesigurnu situaciju. Svako proglasenje neposredne ratne opasnosti, po prirodi stvari, suzava slobode gradjana, jer odbrana zemlje zahteva odredjeno pona sanje. Postojece stanje ni rata ni mira ne predstavlja zvanicno proglasavanje neposredne ratne opasnosti, ali je otvorilo prostor za slobodnije delovanje ne samo drzavnih organa, vec i pojedinaca, pre svega pojedinih partijskih lidera, kao i formacija izvan legalnih drzavnih institucija, kao sto su borci za Kosovo, za koje se ne zna da legalno postoje.

Mnogi smatraju da je savezni parlament svojim zakljuccima, koji omogucavaju rastegljivo tumacenje otvorio prostor za obracun rezima s unutrasnjim neprijateljem. Na takvu pomisao navode ponovljene pretnje potpredsednika Vlade Srbije dr Vojilsava Seselja, koji je, na osnovu skupstinskih zakljucaka, ocenio da je vec uvedeno stanje neposredne ratne opasnosti i zapretio svakome ko se ne ponasa u skladu sa takvom situacijom, da ce biti smatran izdajnikom. Lider radikala je, sa skupstinske govornice, otvoreno zapretio predsedniku Crne Gore Milu Djukanovicu da ce snositi teske posledice, zbog svog neslaganja sa zakljuccima saveznog parlamenta. Poslanici iz Demokratske partije socijalista i koalicije Da zivimo bolje, koji cine vecinu u crnogorskom parlamentu bojkotovali su zasedanje Skupstine Jugoslavije, smatrajuci ga nelegitimnim, jer su se u Vecu republika nalazili poslanici iz Crne Gore, koje crnogorski parlament nije izabrao. Medju neizabranima je i Srdja Bozovic, koji je, i pored toga, na funkciji predsednika tog skupstinskog veca. Zbog toga crnogorska vlast ne priznaje zakljucke saveznog parlamenta, a Milo Djukanovic je pozvao Milosevica da ispuni zahteve iz sporazuma s Jelcinom i rezolucije UN. Narodu, smatra Djukanovic, treba otvoreno reci da ce Albanci na Kosovu dobiti autonomiju, sa ratom ili bez njega, pa je nepotrebno da padaju ljudske zrtve, jer ce epilog biti isti.

Okupljanje saveznih poslanika jos jednom je potvrdilo da Crna Gora i Srbija vise nisu u istoj drzavi. Sve odluke koje donose savezni organi crnogorska vlast ne priznaje, pa ni samu federalnu vladu za koju smatra da je nelegalno izabrana, a premijer Bulatovic se dozivljava kao obican gradjanin. Na drugoj strani savezni organi ne obaziru se na takvo ponasanje crnogorskog parlamenta i drugih crnogorskih drzavnih tela, tako da u Jugoslaviji, kao saveznoj drzavi, postoji dvovlasce. S obzirom da Crna Gora ne priznaje odluke saveznog parlamenta na njenom teritoriju se nece primenjivati tek usvojeni Zakon o uvodjenju posebnog poreza na promet za potrebe odbrane, a to znaci da ce roba u Crnoj Gori biti za toliko jeftinija nego u Srbiji. Sve to otvara prostor za udaljavanje dve federalne jedinice jedne od druge, jer su i uslovi poslovanja za privredu nejdnaki, pa se vise ne moze da govori ni o jedinstvenom trzistu, bez obzira sto obe imaju istu valutu.

Zasedanje parlamenta proteklo je u znaku ispoljavanja jedinstva vodecih parlamentarnih stranaka u nameri da se Kosovo i nezavisnost zemlje brani svim sredstvima, ali je bilo i pojedinacnih kritika na racun Slobodana Milosevic. Tako je poslanik Demokratske stranke Miodrag Perisic naglasio da je ostrica osude medjunarodne zajednice okrenuta prema Milosevicu, a ne prema srpskom narodu. Istovremeno sa Seseljeivim pretnjama, republicki ministar za informacije Aleksandar Vucic poslao je upozorenje svim lokalnim medijima, koji emituju informativne emisije Glasa Amerike, Dojce Vele, BI BI SI-ja i drugih da paze sta rade, jer time stvaraju prostor za subverzivno delovanje stranih sila, cime se podriva obrambena sposobnost zemlje. Istovremeno s ovim upozorenjima i pretnjama Beograd je izlepljen plakatima sa kojih se preti Srbima izdajnicima da im ovog puta nece biti oprosteno. Plakat je anoniman ( potpisali su ga borci za Kosovo ), ali je rukopis prepoznatljiv.

Ostaje nepoznato sta se smatra pod izdajnickim delovanjem, odnosno da li u to spadaju i kritike na racun kako lideri rezima obavljaju svoje poslove. Da je vazniji vodja od sudbine zemlje pokazao je Dnevnik drzavne TV, koji je u danu, kada se odlucivalo da li ce biti proglaseno stanje neposredne ratne opasnosti, a na osnovu toga sprovedena i mobilizacija, zbog cega je sva paznja javnosti bila usmerena prema saveznom parlamentu, emisiju zapoceo pesmama koja su deca Evrope pevala Slobodanu Milosevicu.

Osim opasnosti da budu proglaseni izdajnicima, bez dokaza i krivice, gradjani su izlozeni i povecanim finansijskim opterecenjima, jer, preko povecanog poreza na promet, treba da iz njihovih kucnih fondova bude izvucena milijarda dinara za finansiranje potreba pojacane odbrane zemlje. Prehrambeni proizvodi, odeca i obuca oporezovani su s dodatnih 2 odsto, a tzv. akcizna roba, kao sto su kafa, alhoholna pica i cigarete s 4 odsto. Oni koji prete izdajnicima nisu spremni da priznaju doprinos gradjana, preko povecanog poreza na promet, za odbranu zemlje.

Ratomir Petkovic (AIM)   d  c  ·