KOSOVSKI VEKTORI U KRIZI U TIRANI

Tri maskirane osobe ubile su u Tirani u noci 21. septembra pukovnika Ahmeta Krasnicija, ministra odbrane kosovske Vlade u egzilu. Ubice, kako se cini profesionalci, zapazili su Krasnicija dok je izlazio iz kola i na pragu kuce i pucali tri puta u njega ostvaljajuci ga na mestu mrtvog. Kasnije, oni su se udaljili u nepoznatom pravcu, dok su njegovi strazari ostali na mestu dogadjaja ne uspevsi da sprece tragediju. Policija koja je odmah dosla uspela je jedino da pronadje nekoliko caura iz pistolja "Zastava" kojim je izvrsen zlocin. I tako je zavrsio Bukosijev covek koji je mesecima bio u senci u predgradju Tirane, sa misijom koja je jos uvek nejasna.

Ubistvo Ahmeta Krasnicija uzdrmala je atmosferu u albanskom glavnom gradu. Izvrseno samo nekoliko dana posle rusilackih nemira izazvanih povodim ubistva poslanika opozicije Hajdarija, ubistvo Krasnicija je u velikoj meri zagolicalo imaginaciju svih onih koji su bili skloni da povlace paralele izmedju poslednjih dogadjaja u Albaniji i krizi na Kosovu. Sa tog gledista i gubitak kosovskog ministra procitana je kao indirektna posledica jednog nevidljivog i okultnog procesa koji mutno oslikava jos uvek nedokazan uticaj kosovskog faktora u krizi albanske drzave.

Ipak, prvi komentari stampe u Tirani kanalisali su nekako drugacije ubistvo Krasnicija. Prve verzije date na stranicama novina govorile su o rivalstvu grupa izmedju oruzanih kosovskih krugova koji deluju na terenu na Kosovu. Krasnici je bio ministar odbrane i FARK-a (Oruzane snage Republike Kosova), rivalska formacija u odnosu na OVK, poznate do sada kao oruzane krilo albanskog separatistickog pokreta. Bivsi komandant jedne velike vojne jedinice za vreme Titove Jugoslavije i ozenjen Srpkinjom, Krasnici je cesto smatran od strane kosovske stampe kao covek sa sumnjivim vezama. Upravo ova delikatna njegova pozicija uz premijera Bukosija i nasuprot OVK smatra se jednim od razloga koji su mogli dovesti do atentata u Tirani.

S druge strane, opozicija u Tirani je ubrzo dala njenu verziju ubistva. Berisa se nije ustrucavao da jos jednom dodirne delikatnu temu odnosa Tirana - Pristina, optuzujuci albansku tajnu sluzbu za saradnju u ubistvu Krasnicija. On je obecao nezavisnu istragu njegove partije kako bi se pronasli autori ovog tragicnog akta.

Medjutim, postoji jos jedan elemenat koji bi mogao komplikovati dosije Krasnicija i uopste poziciju vladinih zvanicnika Kosova prema razvojima u Albaniji. Jedna javna optuzba izrecena od strane jednog socijalistickog poslanika govori o direktnom impliciranju kosovskog premijera Bukosija i njegovih ljudi u nasilne dogadjaje od 14. septembra. Prema Spartaku Brahou, clanovi Vlade Kosova ukljucujuci i samog Bukosija znali su za planove koje je opozicija pripremala za nasilno rusenje levicarske vlade. Ne samo to. Prema izjavama ovog poslanika, Bukosi je Berisi ponudio pomoc njegovih naoruzanih ljudi za organizovanje onog sto je vlada smatrala "neuspelim drzavnim udarom". Burne izjave poslanika levice nisu opovrgnute od strane Vlade Kosova niti od strane desnicarske opozicije u Tirani. Ipak, sve se uzima sa rezervom u visokim sferema politike sa obeju strana granice, sve vreme dok se govori o jednoj temi gde je opasnost podsticanja pokrajinskih i medjuetnickih neprijateljstava vise nego moguca. Utoliko pre kada vise nego ikada u jednom trenutku kao sto je ovaj, baca se pogled prema pisti stranih agentura gde se ona jugoslovenska smatra najaktivnijom.

Dogadjaji od 14. septembra kada je ceremonija sahrane poslanika Azema Hadarija degenerisana u otvoreno vojno nasilje protiv centralnih institucija drzave, stavili su velike upitnike oko uloge nekih kosovskih elemenata koji deluju u Albaniji. Oko 30 hiljada Albanca sa Kosova izbeglih tokom sest meseci u zonama severa Albanije, stalno su smatrani od dela stampe i inostranih kancelarija kao potencijalna opasnost za destabilizaciju zemlje. Ministar odbrane Italije Andreata je izjavio pre nekoliko nedelja da ima informacija o infiltriranju naoruzanih kosovskih jedinica sa severa Albanije u cilju destabilizacije zemlje i pruzanja podrske bivsem predsedniku Berisi. Andreata je izjavio stampi da se pribojava primera Libana.

Takav jedan stav je pobudio oprez i zabrinutost u vladinim krugovima u Tirani. Noc pre nego sto ce posmrtna povorka Hajdarija napasti oruzjem sediste Vlade u Tirani, na albanskoj granici sa Crnom Gorom uslo je tri hiljade izbeglica kojima je crnogorska vlada odbila da pruzi utociste. Ovaj val u pridoslih u porastu, gleda se sa sve vecim strahom od strane zvanicnika u Tirani koji osim ekonomskih problema, koji se vezuju za njihovu sistematizaciju, uocavaju da se opozicija ne ustrucava da politicki manipulise sa ovim fenomenom. Berisa i njegova partija su odavno insistirali na tezi antialbanskog karaktera Vlade koju je vodio Fatos Nano. U ovoj tacki, demokrate su iskoriscavale poreklo sa juga najveceg dela ministara u kabinetu, igrajuci tako na staru kartu albanske "geopolitike" - na poreklo rukovodilaca drzave. Na istoj liniji Berisa je pokusao da pokvari reputaciju leve Vlade i u redovima Albanaca na Kosovu. Lider opozicije je iskoristio i nekoliko neobazrivih izjava koje je premijer Nano davao povremeno u odsnosu na krizu na Kosovu i posebno njegov susret na Kritu sa Milosevicem. Nije slucajno to sto list Demokratske partije redovno objavljuje fotografiju iz susreta Nano - Milosevic. Stvorene su tako premise za antivladino raspolozenje u redovima velikog dela kosovske populacije, sto nije bez potencijalnih posledica na krhtku situaciju sa ove strane granice.

U prizorima emitovanih 14. septembra od strane elektronskih medija u Tirani, jasno su se medju naoruzanim demonstrantima mogli videti i ljudi koji su mahali sa grbom OVK. Takvo jedno prisustvo simbola u nasilnom revoltu protiv Vlade izazvalo je trenutno reagovanje OVK kao i nekoliko politickih partija u Pristini, koje su se izjasnile protiv nasilnih resenja i upotrebe sile protiv institucija. Samo nekoliko dana posle gusenja oruzanog revolta od 14. septembra, albanska policija je u Tirani i drugim okruzima uhapsila jedan broj Kosovara identifikovanih, prema zvanicnoj verziji, kao aktivni ucesnici nasilnih demonstracija. S druge strane, albanska drzava je dala jasna uputstva sto se tice verifikovanja pridoslih sa zapada albanske nacionalnosti. Carine na aerodromima i lukama dobile su uputstva da primene rigorozne mere prema svakome ko se ne moze lako identifikovati na osnovu licnih dokumenata kojima raspolaze. To je izazvalo negativnu reakciju kod pridoslica sa Kosova.

Sada vec na Kosovu, na severu Albanije ali i albanskoj dijaspori na Zapadu postoje snage politicki motivisane, koje bi zelele odlazak leve koalicije sa vlasti. Kada je bivsi premijer Nano zatrazio od politickih snaga Kosova da jasno osude ono sto je on nazvao "drzavnim udarom", nije ucinio nista drugo nego je dokazao strah da bi se jednog dana elementi sa Kosova mogli prikloniti pozivu Berise "za oslobadjanje Tirane pre Pristine". Medjutim ima malo sansi da se jedan takav apokaliptican projekat primeni jednoga dana za zlo svih Albanaca. Sa ove i one strane granice.

AIM Tirana Arben KOLA