POZITIVNO NEZNANJE

Beograd Oct 5, 1998

Javnost i Vojska Jugoslavije

U Srbiji, odnos javnosti prema Vojsci predmet je svojevrsnog paradoksa: od svih institucija rezima, javno misljenje o VJ je najpozitivnije (51%) , dok upravo o njoj javnost najmanje zna.

AIM, BEOGRAD, 5. 10. 1998.

Medju 800 Albanaca, u jednom od retkih istrazivanja javnog mnenja na Kosovu, prosle godine nije se nasao nijedan koji bi imao bilo kakav stepen poverenja u Vojsku Jugoslavije. Medju svakih 100 kosovskih Srba, 77 je o Vojsci imalo pozitivan stav. Sva istrazivanja upucuju na zakljucak da su jugoslovenski gradjani imali najvise poverenja u Vojsku Jugoslavije(VJ) po okoncanju ratova na prostoru bivse Jugoslavije. Izmedju 1992. i

  1. Ono je poraslo za 20 procenata, da bi prosle godine palo na pocetnih 43 %.

U Srbiji, odnos javnosti prema Vojsci predmet je svojevrsnog paradoksa: od svih institucija rezima, javno misljenje o VJ je najpozitivnije (51%) , dok upravo o njoj javnost najmanje zna. Poverenje gradjana u predstavnicke institucije, ciji je rad otvoren za javnost, toliko je nisko - u proseku 29 %, da istrazivaci ukazuju na krizu legitimiteta sistema. Sa druge strane, institucije poretka (vojska, policija, sudstvo) uzivaju poverenje 41 % gradjana. Ove institucije, medjutim, spadaju u grupu najzatvorenijih. Vojska Jugoslavije je tek pocetkom 1998. pocela sa odrzavanjem redovnih konferencija za novinare. Posle tri odrzane konferencije, ova praksa je iznenada prekinuta.

Pomenuti paradoks upucuje na analizu predstave o javnosti koju formiraju mediji, buduci da su oni najcesci izvor informacija o svemu sto nadilazi okvir licnih iskustava pojedinaca, u tom sklopu i o VJ. Javnu paznju na ovu temu nedavno je usmerio Centar za civilno-vojne odnose iz Beograda, jedna od retkih domacih nevladinih organizacija koja tezi da promovise ideju o civilnoj kontroli vojske. U preliminarnoj analizi medijskog imidza VJ, Centar ukazuje da su domaci mediji posebno TV zasluzni za imidz VJ u kome dominira njena izuzetna borbena efikasnost u borbi protiv drzavnih neprijatelja, koja opet pociva na dva dodatna elementa: visokom profesionalizmu vojnog kadra u obavljanju bezbednosnih zadataka, i sa druge strane, na patritoizmu vojnika. Izdvojeni kao bitni elementi identiteta, oni stvaraju opstu sliku jedne efikasne, profesionalne i depolitizovane armije u sluzbi interesa svih gradjana.

Pripadnici VJ, po recima TV novinara, uspesno ruse velikoalbanske snove. Oni pravovremeno otkrivaju, razbijaju, unistavaju neutralisu teroristicke grupe. Njihove akcije su uvek efikasne, i povereni im zadaci uspesno obavljeni. Borbena gotovost rezultat je profesionalizma vojnog kadra, koji nije politicki ni ideoloski utemeljen. Sebe zamisljam kao staresinu koji ce svesno i odgovorno izvrsavati svoje zadatke - reci su mladog oficira koji je upravo stupio na komandnu duznost. Organizacija obuke u jedinicama, kao i uvezbanost, obucenost i osposobljenost vojnika su odlicni, a rezultati u izvrsavanju zadataka vrlo zadovoljavajuci. Jedina ideologija vojske je patriotizam. Ona nije u sluzbi nijedne partije, vec svih njenih gradjana. Od pripadnika vojske se, kaze TV novinar, moze uciti kako stecenim znanjem biti koristan sebi i otazbini. Ako treba, ostacu i duze da branim svoju otadzbinu, kaze jedan vojnik tokom poslednjeg dana odluzenja vojnog roka.

Proizvodnja ovako sintetizovane, simplifikovane i uglacane predstave za javnost pociva na dva medijska instumenta: strogoj selekciji tema i izvora informacija. Oni garantuju publicitet samo jednoj istoj vrsti misljenja, pre-ferencija i uverenja o vojsci. Tematski raspon medijskog fokusa na televiziji, i u informativnim i u specijalizovanim programima, vrlo je uzak. Obilje tema sve ono sto karakterise novi identitet VJ i njen drustveni polozaj - nivo razvoja, obaveze u vezi sa Sporazumom o kontroli naoruzanja na Balkanu, odnos sa drugim drustvenim institucijama, odnos prema politickim procesima u zemlji, politicki uticaji i politicka opredeljenja njenih pripadnika, odnos prema Haskom tribunalu, odziv regruta, materijalni polozaj vojske, njeno mesto medju vojskama Balkana u kontekstu vojnih standarda savremenog sveta - potpuno su van dominantog medijskog okvira.

Koriscenje izvora takodje je strogo kontrolisano. O zbivanjima vezanim za vojsku u informativnim programima koriste se iskljucivo saopstenja vojnih oficijelnih izvora, koji u ovakvom nacinu komunikacije sa javnoscu imaju privilegiju da sami odrede relevantne dogadjaje o kojima ce se oglasiti, da imenuju i definisu aktere dogadjaja, kao i njihovo znacenje. Dominantnom usmerenoscu na oficijelne izvore televizija reprodukuje interpretativne okvire koji oni uspostavljaju i omogucuje im da doziraju javnu predstavu o vojsci. Drzavna televizija nijednom drugom drustvenom akteru ne daje pravo da govori o vojsci. O njoj govori samo vojska sama. Nikada, nijednom prilikom se njihove ocene o vojsci ne dovode u pitanje.

Legitimitet da budu izvori informacija o vojsci imaju jos samo specijalizovani TV novinari, koji dominiraju u posebnim programima. Oni se prema vojsci odnose bez potrebne profesionalne distance - potpuno su identifikovani sa vojnim izvorima, kako u izboru povoda za izvestavanje tako i u preuzimanju njihovih definicija dogadjaja. Izmedju novinarske i samorefleksivne vojne leksike nema nikakve razlike - u njima podjednako preovladjuje uspesno izvrsavanje zadataka, vrlo dobri i odlicni rezultati, podstreci i garancije za postizanje jos boljih, direktne poruke gradjanima da se bezbedno osecaju i da bezbedno rade dok se vojska nalazi na zadatku.

Drzavna srpska televizija RTS posebno retko i sturo izvestava o VJ u kontekstu kosovske krize. O Vojsci se najmanje govori u najgledanijem segmentu TV programa - u redovnim informativnim emisijama. Tokom mesec i po dramaticnih letnjih dana, u okviru 44 veca priloga u informativno-dokumentarnom programu, potpuno posvecenih kosovkom konfliktu, vojska je kao jedan od njegovih znacajnih aktera bila predmet izvestavanja u svega 4,5 slednjih godina postepeno napustali nasledjeni, slavsko-idolatrijski klise o vojnoj sili, bitno razoren ratnom detronizacijom i detabuizacijom JNA. Posebno u stampanim medijima, uspostavljen je vrednosni i ideoloski pluralizam medijskog tretmana Vojske, ali i pluralizam pojedinacnog i redakcijskog neznanja o Vojsci i civilno-vojnim odnosima. Sa svakim zaostravanjem krize u jugoslovenskom drustvu javni interes za Vojsku raste. Preovladjujuci vid medijskog tretmana vojske, medjutim, cine novinarska ad hoc predvidjanja vojno-politickih reakcija Vojske Jugoslavije i proracun posledica njene eventualne intervencije u drustvenu krizu. Medijski imidz Vojske vise je omedjen apologijskim i diskvalifikatorskim krajnostima nego strucnim i analitickim saznanjima o uredjenosti civilno-vojnih odnosa u SRJ.

Jovanka Matic (AIM)