NA HORIZONTU - "BALKANSKI NATO"
AIM Skopje, 01.09.1999
Uz veliku pompu koja dosta dugo nije vidjena u glavnom gradu Makedonije, ministri odbrane sest balkanskih zemalja i Italije 26 septembra su se sastali u Skopju da bi potpisali dokumenat od kojeg potpisnici ocekuju da promeni historijske tokove u napacenom regionu. Radi se o osnovnom dokumentu za formiranje Multinacionalnih Mirovnih Snaga Jugoistocne Evrope (MMS) koji su potpisali ministri odbrane Makedonije, Albanije, Grcke, Bugarske, Turske, Rumunije i Italije (koja je i najzasluznija za "evropski smek" ovih snaga). Ovaj cin, koji su prosledili oko dvestotine novinara iz zemlje i inostranstva (sto je retko visoki broj za makedonske prilike) i koji je drzavna televizija prenela direktno, je plod dvogodisnjeg truda pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Drzava koji je zapoceo na sastanku ministara odbrane spomenutih zemalja (plus SAD i Slovenije kao posmatraca) u Tirani 1996 godine kada je potpisano Pismo namere o formiranju MMS Jugoistocne Evrope da bi nastavio u Sofiji prosle godine, a u medjuvremenu je odrzano i pet susreta eksperata od kojih zadnji u Skopju izmedju desetog i jedanaestog septembra.
Potpisivanju dokumenta je prisustvova licno americki ministar odbrane, Vilijam Koen, a u svojstvu posmatraca je prisustvovao i ministar odbrane Slovenije kao i pretstavnici NATO-a, OEBS-sa i ZEU. "U regionu ima ljudi koji bi rado da otvaraju nove grobove umesto da pokriju stare mrznje", izjavio je Koen prilikom potpisivanja dokumenta pritom ne stedeci reci pohvale za ovaj korak balkanskih zemalja. Americki ministar je promovirao i pretstavu o ovom dokumentu kao o odluci koja ce odrediti buduci tok balkanske historije ocenivsi da potpisom na dokumenat ove zemlje su odabrale laksi put, put saradnje "koji je malo koriscen".
Sto se tice samih snaga za sada su poznati malo detalja. Za sada se zna da ce mirovna jedinica biti u rangu brigade i zvace se "Brigada Jugoistocne Evrope". U njenom sastavu ce biti oko dve hiljade vojnika od kojih Makeodnija ce dati 130 "skorpiona" (specijalna jedinica koja obicno ucestvuje na vezbama NATO-a). Sve pojedinacne, nacionalne jedinice ove brigade ce biti stacionirane u svojim maticnim zemljama i bice nezavisne jedna od druge a sastavljace se samo u slucaju akcije. Ove snage ce biti aktivirane iskljucivo za mirovne operacije, i to tek otkako budu dobile "zeleno svetlo" od OUN ili na poziv OEBS-a, a ostavljena je mogucnost da se one ukljuce i u operacije NATO-a i ZEU. Naravno, prethodno svaka zemlja sama odlucuje o svom ucescu u mirovnoj operaciji. Osnovni dokumenat o formiranju ovih snaga predvidja da u njoj sa po jednim mehaniziranim bataljonom ucestvuju Bugarska, Grcka, Rumunija i Turska, koja ce ujedno obezbediti logistiku mirovne brigade kao i jednu artiljerijsku brigadu, a Makedonija i Albanija ce ucestvovati sa po jednom cetom, dok ce Italija ucestvovati sa jednom regimentom.
Ovom multinacionalnom brigadom ce rukovoditi general sa jednom zvezdom, a on ce imati i dvojicu zamenika sa cinom pukovnika. Medjutim, do sada jos nije odluceno ko ce biti buduci komandant ove brigade niti gde ce biti smesten njen stab. Ekspertski timovi treba da se dogovore o tome hoce li funkcija komandanta biti rotirajuca, a treba da priciziraju i odredjene anekse koji su ocenjeni kao "neprecizni". Takodje nije izvesno ni vreme kada ce ova brigada biti formirana a jos manje kada ce moci obavljati funkciju za koju je namenjena. Jedino se zna da ce Makedonija biti deponent svih dokumenata ovog multinacionalnog projekta. Takodje se zna da ime sedista staba ove brigade nece skoro biti poznato. Optimisticka varijanta jeste da ce se to resiti na nekom od susreta eksperata, kako se veruje - najkasnije do sredine sledece godine. Za sada kao najverovatnije ime se spominje bugarski grad Plovdiv koji skoro da i nema protivkandidata. Makedonija se zalagala da stab bude smesten u nekom od tri zemalja ucesnika koje su clanice NATO-a, pri tom tipijuci na turski grad Edrene, ali se cini da Bugari imaju jacu podrsku i to od Grcke i SAD, sto pretstavlja svojevrsno iznenadjenje.
Ovi momenti sami po sebi ukazuju da MMS Jugoistocne Evrope, koje su neki nazvali "Balkanski NATO", nisu stvorene da bi resili neki konkretan spor u regionu, odnosno kosovski problem, kako se prvicno spekuliralo. Tim pre sto je skoro izvesno da ce do konacnog formiranja brigade proci nekoliko godina sto je potaklo makedonskog ministra odbrane da kaze da niko nije toliki pesimista pa da veruje da do tada (t.e. do formiranja brigade) kosovski problem nece biti resen. I pored toga, Kosovo je bila glavna sporedna tema sastanka ministara odbrane spomenutih devet zemalja. Nakon ovog sastanka ministri su dali zajednicku izjavu u kojoj su izrazili zabrinutost razvojem dogadjaja na Kosovu pritom podrzavajaci rezoluciju OUN o Kosovu. Americki ministar odbrane, Vilijam Koen je iz Skopja porucio da "odluka o intervenciji na Kosovu zavisi od NATO-a, ali sigurno ce biti potrebno da se primeni akcija ukoliko predsednik Milosevic ne postuje odluki OUN". Ovom prilikom je ponovo aktualizirano pitanje koriscenja makedonskog vazdusnog prostora za eventualni napad protiv srpskih ciljeva na sto je makedonski ministar odbrane izjavio da je "makedonsko nebo pretesno za tako mnogo aviona" (!?) sto je ostavilo nedoumicu oko toga sta je time hteo reci. Malo "precizniji" je bio njegov americki kolega koji je rekao da za sada jos nije razgovarano po ovom pitanju.
Ono sto nakon potpisanja ovog Osnovnog dokumenta ostaje da se vidi bez sumnje jeste njegova realizaciju na terenu. Spojiti u jednoj jedinici vojnike iz Grcke i Turske, Bugarske i Makedonije, i tako dalje, pri cemu je vredno spomena da neke od ovih zemalja nemaju bilateralne dogovore o vojnoj saradnji, sigurno nece biti lak zadatak. Citavu stvar otezava i pitanje eventualne mirovne intervencije u nekoj od ovih zemalja. Poznat je na primer stav Makednije iz vremena na pocetku ove inicijative kada se ona protivila da se one razmeste u nekoj od zemalja ucesnica, plaseci se da bi upravo Makedonija bila "prva stanica" zbog toga sta na njenoj teritoriji vec postoje strane snage. Za makedonsku vladu bi verovatno bilo prilicno nezgodno da ubedi glasace da je eventualno prisustvo bugarskih vojnika na teritoriji Makedonije zbog njihove blagodeti, a slicno iskustvo bi verovatno imali i Turci kada bi recimo trebali ugostiti Grcke vojnike, i naravno - obratno. Ovaj stav Makedonije je kasnije ublazen cinjenicom da ce se sve odluke o pokretanju ovih mirovnjaka donositi konsenzusom svih zemalja ucesnika. Koliko ce ovaj mehanizam odlucivanja u poznatom balkanskom politickom i historijskom kontekstu, kome ce morati prethoditi odluka OUN ili OEBS-a, biti u funkciji mirovne misije ove jedinice ostaje da se vidi za nekoliko godina kada ona i prakticno bude formirana. Naravno, ukoliko se u medjuvremenu ne dogodi nesto nepredvidjeno, sto je inace uobicajeno u balkanskom ambientu.
AIM Skopje
IBRAHIM MEHMETI