STANJE NA TERENU ZOVE NATO

Od kraja prosle nedelje srpske vlasti objavljuju prestanak oruzanih operacija i povlacenje snaga u kasarne. To je objavljeno vise puta u proteklih 4-5 dana, ali operacije su bile nastavljene. Kao sto je poznato, to je prvi put receno u toku operacije u Drenici tokom protekle nedelje. Medjutim, ne samo sto operacija nije bila obustavljena nego je nakon 2-3 dana, 27. septembra preduzeta nova, u sirem juznom delu zapadnog Kosova. U utorak 29. septembra, treceg dana operacije u tom delu Kosova, doslo je do obnove operacija u Drenici koja je nastavljena i tokom 30-tog septembra.
U utorak, 29. septembra strane agencije prenele su brojne informacije o povlacenju srpskih snaga u kasarne. Neki svetski medijski centri to su ilustrovali i slajdovima sa vojnim tenkovima koji se povlace iz kriznih regiona i krecu se u velikoj koloni ka vojnoj kasarni u Pristini. Istog dana albanski izvori izvestili su o ulasku velike kolone od 200 do 250 tenkova iz Srbije u Podujevo i o nastavku puta te kolone ka Pristini. Ovo niko od zvanicnih vlasti nije demantovao.

Najnovijom bukom oko povlacenja snaga u kasarne i pretnjama o obnovi oruzanih operacija, Beograd je konacno priznao bar dve stvari. Prvo, tokom celog dosadasnjeg toka rata odlucno je odbijao ucesce vojske u kosovskim operacijama. Povlacenjem tenkova, artiljerije i drugog teskog oruzja u kasarne potvrdjuje na nesporan nacin da je oruzane akcije vodila i vojska, a ne samo tzv. snage bezbednosti, kako se govorilo u celom dosadasnjem toku oruzanih sukoba. Drugo, pretnjom da ce se oruzane akcije obnoviti ukoliko snage albanskog otpora nastave sa svojim aktivnostima, demantuje se toliko razglasana srpska pobeda, odnosno unistenje tzv. teroristickih bandi i njihovih gnezda na Kosovu.

Medjutim, verodostojnost svega sto se kaze lako se moze potvrditi na samom terenu. Oruzani sukob je nesto sto se vidi, sto se cuje i sto se trpi i to u velikim brojevima. Vise dana nakon tzv. obustave oruzanih operacija, do velikih daljina odjekivale su topovske granate najveceg kalibra ispaljivane u juznom delu zapadnog Kosova. Mogli su se videti i gusti oblaci dima iznad mnogih albanskih sela koja su rusena i spaljivana. Lokalni albanski izvori sa tog terena izvestavali su o do tada najtezem granatiranju kojim su bila izlozena treceg dana napada vise sela opstina Stimlje i Suva Reka i nekoliko sela opstine Urosevac. U suvoreckoj opstini upadljivija je bila akcija sistematskog spaljivanja albanskih sela i proterivanja albanskog stanovnistva iz njih.

Istovremeno, srpske snage nastavile su akciju razbijanja koncentracije sa oko 15 hiljada raseljenih albanskih civila koja je bila formirana oko sela Vranic kod Suve Reke vec prvog dana napada na region ovih opstina. Rasturanje vecih koncentracija raseljenih pod vedrim nebom postala je poslednjih nedelja sustinska komponenta srpskih oruzanih akcija na Kosovu. Prvo se albanski civili nasilno proteruju, opljacakaju se i spaljuju njihovi domovi, a zatim se svirepim oruzanim akcijama onemogucava njihovo okupljanje u velike grupe. Ocigledno je da one mnogo smetaju. Pre svega, bodu oci stranim diplomatama, a humanitarne organizacije tako lakse pruzaju pomoc. Dan nakon poslednje objave o prestanku vojnih operacija, teska granatiranja albanski izvori belezili su i u Drenici, odnosno u opstinama Srbica i Malisevo. Posebno se pominjalo selo Gornje Obrinje u glogovickoj opstini, koje je granatirano i tokom 30-tog septembra. U noci izmedju 29. i 30-tog septembra granatirano je i jedno selo kod Strpca blizu Urossevca.

Prema podacima vise albanskih izvora, ukljucujuci i pristinski Odbor za ljudska prava, u srpskim operacijama tokom prosle i ove nedelje zivot je izgubilo preko 120, uglavnom albanskih civila. Medjutim, upozorava se da se u Drenici i u okolnim regionima svakodnevno otkrivaju novi poginuli, pojedinacno i u grupama, zbog cega se procenjuje da je broj broj dostize i oko 300. Glavni stab OVK saopstio je da je izgubila 11 svojih clanova, ali dodaje kako lista nije konacna. Ovih dana srpski izvori saopstili su da je u Drenici poginulo cetrnaest policajaca.

Poginulih na obe strane bilo je i u sukobima koji se trenutno vode u juznom delu zapadnog Kosova. Srpski izvori objavili su pogibiju trojice policajaca. Albanski izvori objavili su u sredu, 30-tog septembra da su pronadjena tela petorice masakriranih ili ubijenih Albanaca u nekim selima Suvereke. Iznose i podatke o smrti nekoliko zena i beba zbog bolesti ili nedostatka hrane u sklonistima napravljenih pod vedrim nebom u tom regionu. Pristinski Odbor za ljudska prava saopstio je da je od 14. januara godine do 29. septembra evidentirano hiljadu i 472 poginulih Albanaca. Medjutim, procenjuje se da je broj ubijenih mnogo veci, jer se i dalje pronalaze u manjem ili vecem broju ostaci poginulih tokom proteklih meseci. Osim toga, na evidenciji je i oko hiljadu i 300 nestalih, otetih ili koji se drze kao taoci, medju kojima 45 srpske nacionalnosti. Pretpostavlja se da vecina njih nisu vise medju zivima.

Posle najnovijih srpskih operacija udvostrucen je ili utrostrucen broj uglavnom albanskih zena, dece i nemocnih koji zive pod vedrim nebom. Do ovih operacija strani izvori su pominjali podatak od oko 50 hiljada. Albanski izvori, odnosno pristinski Odbor za ljudska prava procenjuju da pod vedrim nebom trenutno zivi najmanje 100 hiljada albanskih civila. Isti izvori procenjuju da kada je rec o krovu nad glavom u teskim uslovima zivi jos oko 150 hiljada Albanaca, a i jedni i drugi suocavaju se sa akutnim ili hronicnim nedostatkom hrane. Pristinski odbor iznosi podatke da je do sada oko 500 hiljada Albanaca bilo prinudjeno da napusti svoje domove i da su preko 400 sela potpuno unistena ili toliko ostecena da se u njima ljudi ne mogu vratiti. Srpski izvori, ukljucujuci i zvanicne, pojacali su u poslednje vreme propagandu negiranja svake mogucnosti postojanja raseljenih Albanaca koji zive pod vedrim nebom. Za srusena i spaljena albanska sela kao i za patnje albanskog stanovnistva optuzuju se snage albanskog otpora, tvrdeci da su spremni da pomognu Albancima u podizanju njihovih domova i u hrani.

Srpske tvrdnje o prekidu operacija, o pomoci Albancima i o amnestiji svih koji nisu izvrsili zlocine, na albanskoj strani uzimaju se kao cinizam svojstven samo srpskim politicarima, cak kao opste pomracenje razuma. Taj utisak je stvoren nakon tzv. srpskih zakljucaka o kosovskom resenju i posebno posle rasprave o njima u srpskoj Skupstini. Iz Pristine izgleda da Beograd nastoji da onemoguci bilo kakav "susret na pola puta", odnosno nametne vojni, politicki i diplomatski presing koji ce Albancima zatvoriti prostore za bilo kakav drugi izbor osim onog koji nude srpske vlasti.

Albanski izvori ne daju nikakav znacaj formiranju srpskog privremenog izvrsnog organa za Kosovo. O zadacima tog organa ovde zakljucuju i po njegovom predsedniku Zoranu Andjelkovicu. Kao perspektivni srpski komunisticki kadar, Andjelkovic je tokom nekoliko godina prosle decenije neposredno podstrekavao neka najotrovnija politicka zaostravanja u srpsko-albanskim odnosima. Koordinator albanske pregovaracke grupe Fehmi Agani iskljucio je svaku mogucnost ucestvovanja albanskih predstavnika u tom tzv. Izvrsnom vecu. To je iskljucivo srpski organ koji potvrdjuje srpske namere da se na Kosovu deluje samo sa pozicija jaceg, odnosno pobednika nad pobedjenim Albancima. Agani ocenjuje da tzv. Izvrsno vece, kao i zakljucci za kosovsko resenje nisu nista drugo nego oblici trazenja puteva za politicku i pravnu legalizaciju stanja koje je nametnuto ili se namece silom oruzja.

U Pristini se procenjuje da su poslednje srpske politicke akcije u odnosu na Kosovo usmerene u tri pravca. Prvi je sticanje propagandnih poena u srpskoj javnosti i onemogucavanje bilo kakve uverljive opozicione aktivnosti ne samo o kosovskom pitanju. Drugi je presing i zastrasivanje albanskog stanovnistva. Treci i najznacajniji pravac je delovanje prema svetu. Intenzifikaciju propagande i srpskih politickih aktivnosti albanski izvori i politicki subjekti ocenjuju pre svega kao pokusaj neutralizacije zapadnih pretnji vojnom intervencijom. Izgleda da Beograd jos nema tacnu procenu da li stvarno moze biti izlozen vojnim udarima NATO-a i zbog toga se opredelio za manevre koji gotovo nista ne kostaju, ali obezbedjuju izbegavanje rizika i dragoceno vreme za nastavljanje politike rusenja na Kosovu manje bucnim sredstvima. Pristinski odbor za ljudska prava ima na evidenciji oko hiljadu i 700 uhapsenih Albanaca protiv kojih je otvorena ili se priprema otvaranje istrage za najteza krivicna dela. Isti izvor tvrdi da su depoi nekih fabrika, zatim rudnici, skole pretvoreni u istrazne zatvore u kojima se Albanci nemilosrdno zlostavljaju.

Dilema oko zapadne vojne intervencije ima i na albanskoj strani. U najsiroj albanskoj javnosti intervencija se posmatra kao spas i ocekuje kao neka vrsta maca bozje pravde. Medjutim, to su prizeljkivanja nemocnih suocenih sa brutalnom silom od koje se ne mogu efikasno braniti. Naravno, imajuci svoje racune, zapadnjaci na sve to gledaju sasvim drugacije. Koliko se iz Pristine moze videti, Zapad nije toliko jedinstven kao sto spolja izgleda. Nije rec samo o eventualnoj novoj pravnoj osnovi za intervenciju. Pored opsteg ustrucavanja zbog svih mogucih posledica jednog takvog poduhvata, velika prepreka je i to sto nema do kraja jasnog odgovora na pitanje: kakvo stanje uspostaviti intervencijom. Americki plan verovatno i njima izgleda nedovoljan. Uvidja se da je sprovodjenje tog dokumenta nemoguce ne samo zbog toga sto je kozmeticki ulepsana srpska verzija pogleda na kosovsko resenje, nego i zbog njegove izuzetne komplikovanosti i neprakticnosti. Stice se utisak kako prilikom posete Pristini 29. septembra, ambasadori Kontakt grupe nisu bas mnogo insistirali kod Ibrahima Rugove na prihvatanju tog dokumenta sto samo po sebi govori o uspehu ili neuspehu americkog posredovanja tokom proslog leta. U razmatranju americkog angazovanja ne treba ispustiti iz vida neke albanske procene da je ono ustvari bilo samo pokrice za izbegavanje ozbiljnog suocavanja sa kosovskim problemom do nastanka novog faktickog stanja.

Na ovim kolebanjima zasnivaju se protivrecnosti u albanskim pogledima oko realnih izgleda za zapadnu vojnu intervenciju. Trenutni utisak je da preovladjuju oni koji o tome iznose velike sumnje. Medjutim, misljenja se prilicno priblizavaju kada se mogucnosti intervencije sagledavaju iz humanitarnog ugla. Procenjuje se da ce ona mozda postati neizbezna da bi se sprecila smrt na desetina hiljada albanskih civila zbog gladi i hladnoce.

AIM Pristina Fehim REXHEPI