IGRANJE SA SMRCU

**Zlocini na Kosovu

Tokom visemesecnih krvavih sukoba na Kosovu obe strane - i srpska i albanska - toliko su manipulisale brojem i nacinom stradanja "svojih" civila, da ni stvarna pojava zastrasujucih masovnih grobnica nije proizvela nista politicki novo

AIM, BEOGRAD, 30. 9. 1998.

Krajem avgusta, u vojno-policijskim operacijama na podrucju Maliseva, "ustanicke tvrdjave" Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) usred Kosova i Metohije, u selu Klecka otkriveni su spaljeni ostaci 22 osobe. Vec sutradan, 28. avgusta, portparol Ministarstva unutrasnjih poslova (MUP) Srbije obavestio je veliki broj novinara, kojima je omogucen pristup seoskoj krecani u kojoj su ostaci pronadjeni, da se radi o civilima koje su streljali albanski ekstremisti.

Lavina zestokih osuda odmah je usledila. Ostaci nesretnika nastradalih u Klecki bili su "poslednji dokaz" teroristicke prirode i zlocinackih metoda OVK; gotovo sve politicke stranke i svi funkcioneri srpske vlasti su, medjutim, jednako zestokim recima osudili medjunarodnu zajednicu, humanitarne organizacije, pojedine drzave i njihove lidere zbog zatvaranja ociju pred "genocidom", "krematorijumima" i neospornim terorizmom albanskih separatista. S one druge, albanske strane, mogucnost da su pripadnici OVK pocinili zlocin u Klecki je ne samo odbacena a zlodelo kvalifikovano kao izmisljotina, vec je- istovremeno - pripisana srpskoj policiji i vlastima.

U tom ratu saopstenja jedva da se cuo poneki trezven glas. Medjunarodnu istraznu i sudsko-medicinsku ekspertizu trazili su Odbor za zastitu ljudskih prava iz Pristine, Fond za humanitarno pravo iz Beograda, kao i marginalizovane opozicione stranke u Srbiji. Srazmerno uzdrzanosti medjunarodne zajednice i sopstvenog nezadovoljstva plasmanom vesti o zlocinu u Klecki u inostranim medijima, srpske vlasti su neskriveno vrsile pritisak ka postizanju "opstenacionalnog jedinstva" najjacih politickih stranaka. Taj cilj je najlakse ostvaren; njegovom postizanju nisu smetala, koliko god bila retka, upozorenja da se ljudska nesreca ne sme zloupotrebljavati u propagandno politicke svrhe.

Dve nedelje posle pronalazenja kostiju spaljenih u Klecki, MUP Srbije obavestio je javnost o jos jednoj masovnoj grobnici otkrivenoj tokom zauzimanja uporista OVK na podrucju Djakovice. Prvi policijski izvestaji, i ovog puta dati u prisustvu novinara kojima je obezbedjena pratnja za dolazak na lice mesta jedva par sati po okoncanju borbi, govorili su o pronalasku bar 12 leseva u i oko kanala kojim se puni Radonjicko jezero, kod sela Rznic. Izrecena ja bojazan da stradalih ima bar tri puta vise.

Ponovo je sledila serija osuda zlocinaca, politickih stranaka i drugih udruzenja identifikovanih kao "albanski teroristi" cije su zrtve "srpski civili". Osudama su ponovo pomenuti svi medjunarodni faktori, ovog puta i zbog zabrane letenja koje je avionima Jugoslovenskog aerotransporta izrekla Evropska unija zbog nastavljanja sukoba na Kosovu i Metohiji.

Odbijanje portparola albanskih politickih stranaka o mogucnoj umesanosti OVK u ovaj zlocin bilo je, s druge strane, mnogo manje izricito. Predstavnici OVK su, ponavljajuci da je i ovaj zlocin rezirala srpska policija, ovog puta zapretili i sopstvenim sunarodnicima da ne saradjuju sa vlastima Srbije, ne vracaju oruzje i ne odustaju od borbe. U prvi mah, ucinilo se da ce se ponoviti zalosni slucaj sa zrtvama iz Klecke, koje su prakticno nestale u moru izjava, osuda, apela i izneverenih ocekivanja.

Medjutim, stvari su u ovom slucaju (i bar u izvesnoj meri) krenule drugim tokom. Istrazni sudija iz Peci Radomir Gojkovic najavio je istragu koju ce, u poslovima identifikacije zrtava, voditi ekipa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, predvodjena profesorom dr Dusanom Dunjicem.

Osim skeleta i caura od metaka, na licu mesta pronadjeni su i delovi kablova isecenih, po svoj prilici, sa aparata za muzu krava iz obliznje staje poljoprivrednog dobra, bodljikavoj zici vezanoj u omcu na kojoj je pronadjen dugacak pramen crne kose i ljudsko tkivo, zica kojom je bio vezan jedan od pronadjenih skeleta, kao i oko 14 prostrelnih rana, uglavnom na lobanjama i, u jednom slucaju, na karlici.

"U identifikaciji su se, sto se tice antropoloskoh podataka, najkorisnijim pokazali podaci o zubima i ranijim bolestima ili povredama", kaze za AIM, antropolog, docent dr Marija Djuric-Srejic. "Jedna starica identifikovana je, izmedju ostalog, i na osnovu povreda glave u saobracajnoj nesreci koja se dogodila pre dvadeset godina, jedna osoba na osnovu tumora golenjace zbog kojeg je morala da hramlje, treca osoba na osnovu starog preloma rebra". Cela ekipa ulozila je svo svoje znanje, vodjena povremeno neodoljivom potrebom da nepoznatim zrtvama vrati bar imena.

Poslednju fazu u identifikaciji cinilo je uporedjivanje nalaza strucnjaka sa podacima dobijenim od rodbine lica nestalih u periodu izmedju aprila i septembra ove godine, na koliko je procenjena starost ostataka zrtava. "Identifikacija je nocna mora", kaze Marija Djuric-Srejic, "a odgovornost koju smo svi osecali bila je kao da njihov zivot zavisi od toga". Od najmanje 34 osobe pronadjene u kanalu Radonjickog jezera kod Rznica dosad je identifikovano 12. Rec je o cetvoro Albanaca (medju njima jedna zena), jednom Romu i sedmoro Srba (od kojih dve zene). Po zavrsenoj identifikaciji i posle uzimanja uzoraka za eventualnu naknadnu identifikaciju analizom DNK, 22 osobe sahranjene su kao nepoznate. U medjuvremenu, krajem septembra na mestu zlocina otkriveni su ostaci jos pet osoba. Ista ekipa strucnjaka u ovom trenutku radi na njihovoj identifikaciji.

Ekipa strucnjaka je po obavljenom poslu bila sigurna da raspolaze sa dovoljno elemenata za identifikaciju jos pet ili sest osoba. Clanovi njihovih porodica ili nisu dosli na identifikaciju, ili nisu bili sigurni u prepoznavanju odece, obuce i licnih stvari. Mogucno je, mada se ne moze dokazati, da je bar u jednom slucaju osoba prepoznata, ali rodjaci su to negirali. Na Kosovu i Metohiji stvari su dovedene dotle da se ljudi, ukljucujuci i mrtve, zrtve zlocina, dele prema pozeljnim ili nepozeljnim pripadnostima. O razlozima neprepoznavanja moze se samo nagadjati, u rasponu od straha da porodica ne bude prokazena kao "izdajnicka", do odbijanja saradnje sa "neprijateljem". Price lokalnog stanovnistva te i slicne sumnje samo pojacavaju. Navodno, u slucaju cetvoro identifikovanih Albanaca radi se o dvojici katolika, jednom muslimanu i Albancu ozenjenom Srpkinjom.

Ove glasine uklapaju se, nije sigurno da li mozda suvise lako, u kontekst cinjenice da unutar OVK postoje ideoloski tvrde frakcije "marksisticko-lenjinisticke" orijentacije kojoj ni izdaleka nije strana praksa obracunavanja sa "unutrasnjim neprijateljima", "izdajnicima" i "kolaborantima". U zestokoj akciji srpske policije i vojske Jugoslavije koja, bez obzira na upozorenja i pretnje medjunarodne zajednice, a bar povremeno, cini se, i uz njenu precutnu saglasnost, traje prakticno vec sest meseci, naneti su teski udarci grupama OVK. U takvim okolnostima, ocigledno lose organizovane, lokalno vodjene i katkad medjusobno netrpeljive grupe "boraca za slobodu" mogle su podleci izazovu osvete nad nemocnim civilima. U tom kontekstu mogu se tumaciti i ubistva vojnih funkcionera "Republike Kosovo" u Albaniji, ali i proslonedeljni atentat na politickog savetnika Ibrahima Rugove. Spisak "domacih izdajnika" je, uostalom, na Kosovu i Metohiji vec objavljen: bez obzira na to sto su njime obuhvaceni politicari skloni kompromisu ka statusu pokrajine koji ne bi odmah znacio republiku, cak je i Adem Demaci, koji se mesecima nudio za politickog vodju OVK, nasao da je sad pravi trenutak da se razboli.

U tom smislu, postovanje profesionalnih standarda i procedura kakvo je u svom poslu napravila ekipa medicinskih strucnjaka istrage zlocina u Rznicu nije tesko videti kao jedan od nacina da se izadje iz kosovskometohijskog corsokaka. Umesto prebrojavanja "nasih" i "vasih" zrtava, i ako je zaista nemoguce spasti zivote, onda bar zrtve otrgnuti od sudbine anonimne smrti. Kad se zrtvama vrati ime i prezime, lik zlocinca postaje jasan.

Aleksandar Ciric (AIM)