POBEDA U KOJU NIKO NE VERUJE

Posle objavljene pobede nad teroristima

Vlada Srbije je i zvanicno saopstila da je porazen albanski terorizam na Kosmetu, ali cak i medju poslanicima Skupstine Srbije malo ko je poverovao u takvu tvrdnju. Nove neprijatelje medju slobodnim novinarima, nezavisnim intelektualcima i drugim neistomisljenicima, rezim namerava da koristi kao taoce u slucaju bombardovanja od strane NATO.

AIM, BEOGRAD, 29.9. 1998

Predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanovic obavestio je poslanike, na ovonedeljnoj vanrednoj sednici Skupstine Srbije, da je albanski terorizam na Kosmetu slomljen i, da ce se specijalne policijske snage povuci u svoje centre, gde ce ostati mobilne u slucaju da se obnove oruzane akkcije Albanaca. Da je tako nesto izvesno i moguce pokazuje istraga nad uhapsenim Albancima, optuzenim za terorizam, u kojoj je njih 74 odsto izjavilo da su spremni da ponovo uzmu oruzje u ruke.

Celodnevna debata u sprskom parlamentu zapravo je bila okrenuta napadima na albanski separatizam, koji je ocenjen kao izvor terorizma, i osudi stavova medjunarodne zajednice, koja je postavila ultimatum za obustavu neprijateljstava na Kosovu, nego uspehu policije, i odluci Vlade da amnestira sve one Albance koji, u narednih 10 dana, predaju oruzje. Ocigledno je da cak ni poslanici republickog parlamenta nisu previse uvereni u tvrdnju premijera Mirka Marjanovica da je albanski terorizam porazen i slomljen. Takva ocena, i eventualno povlacenje policijsih snaga moglo se i naslutiti posle zestoke poslednje akcije policije po kosovaskim selima uz poprilicne i vlastite zrtve. Sanmo u poslednja tri dana na Kosovu je poginulo 12 pripadnika policije.

Srpski premijer Mirko Marjanovic je na skupstinskom zaasedanju i sam izneo podatke o obimu rata na Kosovu: Od pocetka godine izvrsena su 1.273 teroristicka napada. Ubijeno je 140 civila, od cega 64 pripadnika albanske nacionalne manjine. Ubijena su 94 policajca dok je 193 teze, a 140 lakse ranjeno. Zivote su izgubila i 32 pripadnika Vojske Jugoslavije.

U zejli da i prakticno pokaze i dokaze da je najgore proslo na skupstinskom zasedanju je saopsteno da ce policijsku vlast na Kosovu zameniti civilna. Skupstina Srbije je formirala privremeno Izvrsno vece, a za predsednika je izabran Zoran Andjelkovic, ministar za sport i omladinu u Vladi Srbije. Zamisao je da u ovom telu budu zastupljeni predstavnici svih naroda koji zive na Kosovu, ali je neizvesno da li ce Izvrsno vece, kao prelazni organ, biti prihvaceno od strane kosovskih Albanaca.

Zakljucci Vlade u kojima se albanskii separatizam smatra glavnim izvorom nestabilnosti na Kosovu, izrazavaju spremnost srpskih vlasti da se politickim sredstvima rese sporovi, te osudjuje medjunarodna zajednica, zbog stavova kojima srpsku stranu smatra odgovornijom, prihvaceni su ogromnom vecinom poslanickih glasova. Tako su dogadjaji na Kosovu, na jednoj strani, pridoneli da srpski rezim dodje u jos vecu medjunarodnu izolaciju, a na drugoj, da medju najvecim politickim strankama uspostavi koheziono jedinstvo.

Sa skupstinske govornice je, naime, jasno poruceno albanskoj strani i medjunarodnoj zajednici da okvir za resavanje albanskog pitanja na Kosmetu moze da bude Ustav Srbije, koji je usvojen i proglasen 28. septembra 1990. godine. Poslanik Nenad Canak iz Lige za Vojvodinu ocenio je da je taj Ustav glavni uzrok raspada bivse SFRJ, jer je svojim resenjima, odnosno centralizovanjem Srbije, poremetio dotadasnji ustavni poredak savezne drzave u kojoj su Vojvodina i Kosovo bile samostalne i autonomne pokrajine sa svim obelezjima koja su imale ostale clanice federalne drzave. Canak je zatrazio da se formira i anketni odbor koji bi ispitao istinitost informacija da su zrtve albanskih terorista bila i deca, napominjuci da je slican predlog dao i u martu, posle prvog jaceg napada policije na albanski punkt u Drenici. Bez dlake na jeziku Canak je opomenuo rezim da ce snositi veliku i istorijsku odgovornost za posledice koje Srbiju mogu da zadese zbog metoda i nacina njegovog vladanja. Kao primer je pokazao kolike su teritorije svojevremeno bile oduzete Madjarskoj zbog osvajacke politike.

Od unisonog misljenja ogromne vecine odudarao je nastup Jozefa Kase, sefa poslanickog kluba Saveza vojvodjanskih Madjara, koji je prvo pitao gde su bile vlasti i policija ranije, kako bi sprecili razbuktavanje albanske pobune, a zatim konstatovao da albansko pitanje nije jedino koje nije reseno u Srbiji. Njega je u zahtevu da se otvore pitanja svih etnickih zajednica podrzao i poslanik Dzemail Suljevic ( Lista za Sandzak ), a Ratimir Svircevic ( koalicija Vojvodina) je uveren da se problem na Kosovu ne moze resiti bez sveobuhvatnih promena, koje podrazumevaju demokratizaciju drustva i decentralizaciju. I Dragan Veselinov ( koalicija Vojvodina) smatra da su glavni uzrok sadasnjeg stanja Ustav Srbije i politicki sistem. Ramadan Ahmeti (PDD) smatra da je represivna vladina politika na Kosovu dovela do interenacionalizacije albanskog pitanja. Ovaj poslanik nije prihvatio ocenu da na Kosovu ne postoji humanitarna katastrofa.

Kod ostalih poslanika preovladavala je ocena da se Srbija nasla na meti medjunarodne zajednice zato sto brani svoju nezavisnost, te da se Kosovo mora braniti po cenu trpljenja posledica sankcija i eventualnog bombardovanja. Sve moramo izdrzati, smatra podpredsednik Vlade Vojislav Seselj, koji je ovu priliku iskoristio za napad na nezavisne medije, smatrajuci ih, zajedno s predstavnicima pojedinih medjunarodnih nevladinih organizacija, petom kolonom i izdajnicima Srbije. Novinare, koji nisu u sluzbi rezima, kao i druge pripadnike pete kolone Seselj namerava da koristi kao taoce u slucaju da dodje do intervencije NATO. Njihovim avionima ne mozemo da se suprostavimo, ali zato neka znaju da ce njihovi spijuni biti pohvatani, porucuje lider radikala, koji je vec pronasao grupaciju koja treba da bude kaznjena sto se Srbija ne uklapa u postavljene standarde medjunarodne zajednice.

Uocljivo je da rezim zeli da iskoristi postignutu koheziju s politickim strankama o Kosovu za obracun s politickim neistomisljenicima pri cemu mu najvise smetaju mediji koji nisu spremni da se stave u njegovu sluzbu. Na meti su pojedini intelektualci, pre svega, univerzitetski profesori, koji odbijaju da prihvate novi Zakon o univerzitetu. Svesni da u zemlji ne mogu da nadju organizovane politicke snage demokratske orijentacije, pojedinci uspostavljaju kontakte u inostranstvu, trazeci tamo zastitu od represalija u zemlji. Mnogi novinari, profesori i drugi intelektualci otpusteni su s posla zato sto nisu hteli da prihvate politiku rezima, koja je Srbiju dovela u medjunarodnu izolaciju. Sada se oni, od strane rezima, proglasavaju petom kolonom i izdajnicima i, kao takvi, nude javnosti, kao krivci za tezak zivot kojim je izlozena vecina stanovnistva.

Skupstinsko zasedanje zloslutno najavljuje da bi se represalije rezima mogle da zaostre prema neposlusnima. Oni objektivno ne predstavljaju opasnost za vlast, ali u nedostatku drugih protivnika, mogu da posluze kao sredstvo za zastrasivanje javnosti. Logika vladanja ovdasnjeg rezima zasniva na sirenju straha i izmisljanju protivnika. Isto kao sto je Madjar Jozef Kasa primetio s koliko se mrznje vladajuca nomenklatura odnosi prema svemu sto nije srpsko, a da to cak i ne primecuje, moze da se kaze da slicna mrznja postoji i prema svima onima koji ne misle kao ljudi na vlasti.

Ratomir Petkovic (AIM)

antrfile Dobrovoljno u OVK

Prema izjavi republickog ministra za pravdu Dragoljuba Jovanovica, 84 odsto uhapsenih izjavilo je da su dobrovoljno pristupili tzv. OVK, dok 63,99 odsto smatra da lojalni Albanci predstavljaju izdajice svoje nacije, a 64,23 odsto je uverena da Srbima ne treba verovati. Blizu 45 odsto je spre mno da podnese bilo kakvu zrtvu za opste interese Albanaca.

Podaci su sakupljeni anketom medju 411 uhapsenih Albanaca, od kojih je njih 47 odsto optuzeno za terorizam. Istraga je pokrenuta protiv 927 lica, ali u pritvoru se nalazi 528 osoba, a u bekstvu ih je 419.