KROV OD OTVORENOG NEBA

Visoki komesar za izbeglice pri UN Sadako Ogata tvrdi da se pod otvorenim nebom nalazi oko 50 hiljada izbeglog albanskog stanovnistva, pobeglog iz svojih kuca i sela usled oruzanih sukoba ili, kazu upuceniji, napada srpskih oruzanih snaga. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic smatra da ih nema ni manje ni vise od 700. Ogata mu odgovora da je to vrlo mali broj, ali Sloba ne popusta. Ogata kaze da nema opravdanja spaljivanje kuca i sela nakon sto ih mestani napuste

• Milosevic cuti. A ona se i dalje spaljuju. Sve ovo izjavila je gospodja Ogata nakon sto je posetila vucitrnsko selo Resnik, gde je razgovarala sa civilima najnovijeg talasa izbeglica, usled ofanzive u centralnom regionu Kosova i podno planine Cicavica, sto joj se "vratilo kao bumerang". Valjda samo sto je otputovala, drzavna TV razotkriva "istinu". U selu Resnik niti su postojale niti ima izbeglica, sve su to izmislili albanski separatisti da bi "obmanuli inostranu javnost i predstavnike medjunarodnih humanitarnih organizacija", pa i samu Sadako Ogatu. "U to ime"- visokog komesara za izbeglice Bratislavu Morinu nije moglo nista da spreci da otputuje i licno zatrazi ponovni susret sa gospodjom Ogatom dok je ova bila u Podgorici, kako bi joj "pruzila dokaze" o veklikoj obmani albanskih separatista. Dogovorile su se o tesnijoj saradnji.

Albanski izvori, medjutim, imaju svoju istinu o sudbini izbeglica u selu Resnik. Istoga dana kada ga je gospodja Ogata posetila, u selo Resnik su oko 20 sati pristigla jedna blindirana kola i tri automobila ministarstva unutrasnjih poslova Srbije i izbeglim albanskim civilima naredili da odmah napuste selo. U svakom slucaju tesko je razluciti sta se zaista dogadjalo u selu Resnik. Mozda treba imati u vidu jos neke cinjenice. Gospodja Ogata je u susretu sa novinarima istakla da nije bila iznenadjena onim sto je videla na terenu, ukljucujuci i odjeke granata, jer je vec posedovala podatke od svojih kolega koje svakodnevno obilaze krizne regione Kosova. Druga cinjenica koju je ona istakla je da je nekoliko njenih kolega na insistiranje izbeglica ostalo u selo Resnik sa obrazlozenjem da su bili u velikom strahu odnosno da ne bi ispalo da su dosli samo da ih vide i ostave. A ovdasnji izvestaci su, reklo bi se, itekako bili upoznati da se izbeglice u tom regionu nalaze nekoliko dana (nakon poslednje ofanzive) pre posete Ogate, kao i da humanitranim radnicima nije bilo dozvoljeno da dopru do njih.

Igra sa sudbinom i zivotima ljudi izgleda da je na ovim prostorima postala svakodnevica. Samo pre manje od mesec dana, kada je pocelo da medjunarodnoj zajednici bode oci oko 40 hiljada izbeglih albanskih civila (kako su tvrdili albanski izvori) u selu Istinic, dosla je policija i rasterala ih je (videli su inostrani dopisnici i pisali - vodenim topovima i bicevima). To je javnosti predstavljeno kao dogovor izmedju policije i lokalnih vlasti i izbeglica - "koji su se vratili svojim kucama". Sudbina izbeglica, ponovo razmestenih iz vucitrnskog sela Resnik, nije nista bolja. Upuceniji albanski izvori kazu da su proterani "na drugoj strani brda", da bi bili manje uocljivi.

Odluka crnogorske Vlade, o stopiranju daljeg njihovog priliva u Crnu Goru, nije nista manje gora po ratne izbeglice. Jer, ako bas i uspeju da se prebace na ovu teritoriju, a posto ne zele nazad na Kosovo, mogu biti prebaceni do albanske granice - autobusima. Jer, kako rece Milo Djukanovic

• nema dovoljno para, sve je usmereno u Srbiju. Posto mu je Sadako Ogata obecala pomoc, on je obecao da ce razmotriti odluku. Zivot para vredi!

Na muci su izgleda i medjunarodne humanitarne organizacije, cijim se pripadnicima ne dozvoljava uvek da odu u krizne regione i podele ili ukazu pomoc, sa najcescim obrazlozenjem da se u odredjenom regionu ili vode sukobi ili da nemaju naredbu da ikome dozvole prolazak u tom smeru. Zato broje dane do pocetka hladne balkanske zime. "Veoma se bojimo zime i cinjenice kako ce preziveti proterane osobe", izjavila je nedavno Anthea Webb, zvanicnik za javna pitanja u organizaciji za pomoc i hranu UN (WFP - "Svetski program za hranu"). Licno sam videla oko 600 ljudi koji zive pod otvorenim nebom u selu Brolic, a veliki broj medju njima bila su deca, zene i starci, kaze Webb i dodaje da svakodnevne vesti sa terena o teskoj situaciji i slucajevima umiranja beba zbog nedostatka hrane ili dehridracije i nedostatka lekarskog tretmana, dokazuje nedovoljnost pomoci od strane humanitranih organizacija. "Sada uspevamo da posaljemo pomoc u malim kolicinama, samo toliko mozemo da uradimo, sto nije idealno, ali toliko mozemo da uradimo", rekla je predstavnik Svetske organizacije za hranu, dodajuci da je problem da se hrana ne salje u vecim kolicinama, zbog mogucnosti da izbeglice budu primorane da napuste odredjeno mesto gde nalaze utociste i da tu hranu tamo i astave.

Ukupno stanje je jos teze, jer sudeci po izvestajima sa terena, dosta je one dece koja boluju zbog neciste vode, a usled pada temperature zablezeni su i teski sluclajevi bronhitisa. Humanitarna kriza svakim danom dobija sve vece razmere. Broj ljudi koji je primoran da napusti svoje kuce je u blagom porastu. Novi sve cesci i siri napadi srpskih oruzanih snaga na sela nastanjena iskljucivo albanskom populacijom za posledicu imaju nove talase izbeglih i razmestenih ljudi. Nov "trend" je da se iz izbeglickih skupina izdvajaju muskarci i maladici od zena i dece, da se hapse i da se sprovodi istrazni postupak protiv njih, zbog sumnji da su "pripadnici OVK ili da su napadali policiju".

Jos jedan problem sa kojim se suocavaju medjunarodni humanitrani radnici je nemogucnost da se ustanovi tacan broj izbeglica kao ni onih unutar Kosova, zbog toga sto su u stalnom pokretu, ali i onih van Kosova koji se u najvecem broju ne prijavljuju kao izbeglice. Ipak, procenjuju da se na ovim prostorima i van njega nalazi oko 250 hiljada izbeglih civila. Visoki komesarijat za izbeglice pri OUN smatra da se broj razmestenih osoba na Kosovu krece oko 170 hiljada, dok humanitarno udruzenje "Majka Tereza" procenjuje da ih je oko 400 hiljada, jer, kako ovu razlicitu procenu objasnjavaju njeni radnici, ovo udruzenje ima svoje podogranke u svim delovima Kosova, pa i vecu mogucnost da se izbliza bavi problemima izbeglih i razmestenih lica.

Medjutim, dolazak hladne balkanske zime uzbuna je za Albance. Vise od 100 hiljada ljudi i kada bi imali mogucnost da se vrate u svojim kucama, ne bi imali gde. Procenjuje se da je oko 14 hiljada kuca u potpunosti spaljeno. Zima ce otezati rad humanitraih organizacija, jer se vecina njih nalazi na veoma skrivenim mestima i kada pocnu padavine putevi do tih mesta postaju neprohodni, podsecaju u humanitranim organizacijama, koji i sada, kada je jos uvek toplo, sa teskocama stizu do odredista.

Cak, to je jedan od razloga da se na aktuelno stanje na Kosovu sve vise gleda kao na humanitrani nego na politicki problem. Srpski zvanicnici negiraju da se na Kosovu moze govoriti o humanitarnoj katasrofi. Na srpskog drzavnoj TV svake veceri se mogu videti prizori u kojima srpska vojska i policija deli humanitranu pomoc razmestenoj populaciji i, kako se istice, "garantujuci im bezbedan povratak njihovim kucama"?! Albanski izvori tvrde da srpske snage silom primoravaju izbeglice da se vrate u njihova sela, deleci im pritom pomoc i primoravajuci ih da se pred TV kamerama "zahvaljuju na ukazanoj brizi srpske drzave". Jedan od potpredsednika srpske vlade, radikal Tomislav Nikolic, je izjavio da ce se "svim srdstvima, cak i iz federalnih rezervi, stvoriti uslovi da se sve izbeglice na Kosovu vrate svojim kucama".

Pompenzno se najavljuje pruzanje pomoci u gradjevinskom materijalu za izgradnju razrusenih kuca i na desetine slepera prikazivano je na TV ekranima. Pomoc se delila cak i mestanima sela Strpce u kojem se nikada nisu vodili oruzani okrsaji. Medju anketiranima samo se mogu videti pripadnici srpske nacionalnosti koji su vec poceli da grade kuce. Po nekim informacijama iz terena rizika tvrdi se da gradjevinski materijal nije ni u jednom slucaju dospelo u ruke neke albanske porodice. Analiticari aktulenih prilika na Kosovu komentarisu da se materijal deli iskljucivo srpskim porodicama da bi izgradili nove kuce i da se "jednim udarcem ubiju dve muve". Da bi se pred svetom pokazala navodna nastojanja u pruzanju pomoci svima "bez obzira na nacionalnu pripadnost i to svima onima kojima je pomoc potrebna". S druge strane se, iznose svoje stajaliste da se cak grade i nova srpska naselja.

Pred celokupnom ovom situacijom humanitrane organizacije malo sta mogu uraditi. Visoki zvanicnici medjunarodne zajednice, koji su posecivali Kosovo, konstatovali su tesko stanje i od strane predstavnika srpskih vlasti dobijali razna obecanja, medju kojima i da ce im se omoguciti nesmetano kretanje. 5. septembra postignut je jedan sporazum izmedju americkog pomocnika drzavnog sekretara za populaciju, izbeglice i migraciju, Julie Taft, sa vlastima u Beogradu da se pruzi pomoc razmestenim osobama na Kosovu, a samo dan kasnije je jedan americki humanitarni radnik potvrdio da bi SAD iz svog budzeta trebale da izdvoje 21,5 miliona dolara. Koliko god da je to neophodna pomoc, ona je ipak izazvala i negativne komentare. Ona je "nerealna", pisao je u uvodniku NeW York Times, 7. septembra, jer bi to moglo da od "Milosevica napravi partnera SAD, sto bi blokiralo dugorocna resenja".

Medjutim, s druge strane, plan oko pruzanja pomoci vlasti u Srbiji je poceo da se ostvaruje. Stvoreno je vec 16 humanitarnih centara, u kojima izbeglice mogu da dobiju pomoc, kako kazu cinicniji "pod zastitom, koja je glavni krivac sto su ostali bez kuca". Jos se komentarise da su ovi centri analogni onima koji su se u Bosni nekada nazivali "zasticenim zonama". Reagovao je i Albansko - Americki gradjanski Savez na odluku Vlade SAD da dodelu pomoci kontrolise "suparnicka" strana. "Ako je vlada SAD dozivela neuspeh u ubedjivanju Milosevica da prekine sa ubistvima i razaranjima na Kosovu posredstvom diplomatije", istice dr. Sami Repishti, predsednik albansko - americkog Nacionalnog veca, "onda ne bi trebala da stavlja so na ranu, odnosno pomazuci albanskim zrtvama rukama samih zlocinaca", prenela je ovdasnja stampa na albanskom jeziku izjavu Sami Repishtija.

Humanitrana katastrofa je na pragu. Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda u Pristini iznosi podatke da je od pocetka sukoba ubijeno vise od 1 200 kosovskih Albanaca. Do sada nije poznat identitet za oko 200 njih. Ova nevladina organizacija tvrdi da je uhapseno vise od 1000 osoba i, kako su najavili u ministarstvu pravde Srbije, sledeceg meseca ocekuje se veliki broj sudskih procesa. Za sudbinu oko 900 osoba koje se smatraju nestalim jos uvek se nista ne zna. Te tragicne dimenzije dogadjaja na Kosovu upotpunjuje nekoliko desetina hiljada albanskih civila koje provode dane pod vedrim nebom...

Sto se medija tice, posebno onih rezimskih, aktuelna situacija u regionima Kosova gde se vode oruzani sukobi i njihove posledice i dalje ostaju samo u domenu propagande i to, smatraju analiticari sadasnjih kretanja, samo za unutrasnju upotrebu. Zapravo, zbog ostrih i ucestalih pretnji Zapada zvanicnom Beogradu mogucom vojnom intervencijom, a po onoj staroj o svetskoj zaveri, vlast se dosetila da humanitarnu krizu predstavi nepostojecom, t.j. nametnutom od strane, kako sami kazu, albanskih separatista, medjunarodne zajednice, svetskih medija... pritom, "zaboravlja se" iznosenje pravih uzroka tih pretnji.

AIM Pristina Besim ABAZI