SVI SE BORE PROTIV KORUPCIJE ALI JE NE OTKRIVAJU

AIM Sofija,28.09.1998

Bugarska je na dvadesetom mestu u svetu kada je rec o nivou korupcije u drzavnom sektoru, ovako glase rezultati trogodisnjeg istrazivanja nevladine organizacije "Transprens internesel". Istrazivanje koje je sprovedeno zajednicki sa Getingentskim univerzitetom odrazava mislenje predstavnika biznisa, eksperata- analizatora rizika, novinara i obicnih gradjana. Bugarska je korumpiranija nego bivsa Jugoslavija, Rumunija, Kina i Turska, ali je zato iza Ukrajine i Rusije. Izvestaj prikazuje samo stanje u drustvenom sektoru i ne uzima u obzir privatni biznis.

Cinjenica da je Bugarska medju najkorumpiranjim zemljama sveta vise ne cudi nikoga. Prakticno su svi gradjani na svojim ledjima osetili korumpiranost drzavnih sluzbenika. Politicari, medjutim, ne mogu da se sporazume gde je zapravo ova korupcija - u vlasti, opstinama ili na nivou obicnog cinovnika. Ocigledno da je istina negde na sredini - svi uzimaju mita, neki vise, drugi manje. Nedavno casopis "Ekonomist" u analizi bugarske privrede napisao da je ona paralizovana zbog korupcije drzavnog aparata. Medjutim, niko od glavnih protagonista vlasti do ovog trenutka nije se usudio da obelodani konkretne cinjenice.

Prilikom otvaranja jesenjog zasedanja Narodnog sobranja predsednik zemlje Petar stojanov zamerio je vladi svojih sapartijca iz Saveza demokratskih snaga (SDS) Ivanu Kostovu da je korupcija ahilova peta njegovog kabineta. Ucinio je to na diplomatski nacin, da ne bi izbio skandal izmedju dve institucije i dvojice celnih politicara. Inace, predsednik je bio prvi koji je ozbiljno progovorio o tom problemu.

Cim je preuzeo polozaj premijera Kostov je izjavio da nece tolerisati korupciju medju svojim ministrima. I to je bio prirodno obzirom na nekontrolisano sirenje korupcije za vreme prethodnih vlada. Mnogi zapadni biznismeni zalili su se na korumpirane ministre i cinovnike koji su im odrali kozu za svakojake dozvole. To je sasvim prirodno smanjilo priliv svezih investicija iz inostranstva. Kostov i njegov kabinet nisu mogli dozvoliti da zapadni kapital i dalje curi jer bi svaki ulozeni u domacu privredu dolar mogao da je spasi rasula.

Osnovni problem je bio kako zaustaviti korupciju na nivou ministara i sefova kljucnih resora. najpre su smenjeni sefovi agencije za privatizaciju, prekinuti su neki postupci razdrzavljenja velikih firmi koji su omogucivali da se od kandidata-kupaca dobiju krupne sume. Kod vecine velikih privatizavionih poslova izabrani su zapadni konsultanti. Uprkos svemu tome resorni vicepremijer zaduzen za privatizaciju Aleksandar Boskov dobio je nadimak "Mister 10 procenata", verovatno zbog njegovih sklonosti da dobija proviziju za svaki privatizacioni posao. Za sada, medjutim, nijedan od ekipe Kostova nije otisao zbog korupcije. Ostale su sumnje da je ipak to razlog za smenu nekih zamenika ministara.

Premijer je prihvatio drugarsku kritiku predsednika Stojanova. U odgovor on ne prebacio krivicu za korupciju na regionalna rukovodstva. "Pod korupcijom obicni covek podrazumeva opstinsku korupciju. Bukvalno - ulazim u bolnicu i traze mi novca", izjavio je Ivan Kostov. Ovako je prebacio odgovornost za visoki nivo korupcije na lokalnu vlast. A ona je i dalje u rukama socijalista, bivsih komunista. Godinu dana u oci lokalnih izbora ova izjava premijera ima za cilj da udari po poslednjim uporistima socijalista, kategoricni su posmatraci. Sam Kostov nagovestio je ocekivanu predizbornu borbu. "Mi vidimo brojne primere ljudi koji su demoralisani zbog ocekivanog neuspeha na izborima i dozvoljavaju sebi mnogo toga u opstinskoj administraciji", izjavio je on.

Veoma retko vlada vidi problem korupcije u visim spratovima izvrsne vlasti sto vise iritira kako obicne bradjane, tako i opoziciju. Za sada je jedina obelodanjena afera sa krupnim podmicivanjem carinskih sluzbenika ona sa firmom "Barteks" koja je jedna od najvecih koorporacija "Multigrup"-a i za koju je dokazano da je uz pomoc carinske sluzbe u Buragasu uspela da bescarinskim uvozom secera koji je preradjivala u svojim fabrikama da obmane drzavu u velikim razmerima.

Bez bilo kakvog rezultata radi i parlamentarna komisija "Antimafija" koja je trebalo da nadgleda veze poslanika i ministara sa prestavnicima biznisa. Na celu komisije je predsednik parlamenta Jordan Sokolov ali do sada nije obelodanjen nijedan slucaj korupcije. U odgovor na pasivnost komisije vec udruzena opozicija - socijalisti, partija Evrolevice i Udruzenje nacionalnog spasa (ONS) stvorili su svoju alternativnu komisiju - "Antimafija 2". Trebalo bi da pored poslanika te tri politicke snage u nju i predsatvnici nevladinih orgnanizacije i nezavisni pravnici.

"Vlastodrsci ocigledno zatvaraju oci za neke flagrantne podatke koji svedoce o zapostavljanju srzavnih interesa i prelivanju sredstava u privatne strukture. Stvaranje komisije izraz je nepoverenja opozicije u postenost vladajucih snaga i njihovu zelju da kazu celu istinu o korupciji u Bugarskoj", izjavio je lider Evrolevice Aleksandar Tomov.On je okvalifikovao kao " "elementarizam" tvrdnju premijera Kostova da je korupcija u opstinama. Vec sredinom oktobra ocekuje se da komisija iznese prve podatke o korupciji u redovima vlasti.

Za sada ostaje neresiv problem korupcije u tuzilastvo. U ratu izmedju ministra unutrasnjih poslova Bogomila Boneva i vrhovnog tuzioca Ivana Tatarceva jos nema pobednika. Bitka Boneva je da najzad magistrati prestanu da za krupne sume postaju na slobodu dokazane kriminalce. Problem ce verovatno biti resen novim zakonom o uredjenju sudskog sistema. Tamo se korupcija meri garancijom koju placa prestupnik da bi ga pustili na slobodu. Tesko je, medjutim, odrediti kolike sume uzimaju za sebe osnovne figure u ekonomskom sektoru. Tamo neke firme vise vole da plate da bi ostale na trzistu, ali ne zna se koliki je broj biznismena koji su morali da se povuku iz bugarske privrede zbog neregulisanih uslova igre. U oba slucaja gube upravnici - u prvom gube poverenje biraca, u drugom - realna sredstva.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV