NESTO MANJE OD REPUBLIKE A NESTO VISE OD AUTONOMIJE ?

**Plan za Kosovo

AIM, BEOGRAD, 27. 9. 1998.

Kontakt grupa je u jeku ofanzive srpskih snaga bezbednosti protiv OVK na Kosovu, ponudila krajem leta 1998.godine neke od modela koji bi mogli biti od koristi za razmatranje prihvatljivog resenja za Kosovo. Kao inspirativni modeli navedeni su Juzni Tirol, Alandska ostrva, Tatarstan, "Tihi protektorat" po mostarskom modelu i Model radno nazvan "Nesto manje od republike, a nesto vise od autonomije". Poslednji navedeni model,procerueo u javnost sredinom septembra, pokazace se kasnije, u stvari je americki Predlog privremenog sporazuma o Kosovu, koji je nedavno objavljen najpre u medijima na albanskom, a zatim i u nekim beogradskim medijima.

Predlog je koncipiran sa ociglednom namerom da bude osnova za normalizovanje zivota na Kosovu, dok pitanje statusa ostaje otvoreno. Time se ostavlja prostor za prekid oruzanih sukoba i normalizaciju odnosa na terenu kako bi se sprecilo prosirivanje jaza medju etnickim zajednicama. Resavanje kljucnog problema ostavlja se za vreme u kome ce se stisati politicke strasti. Takvim pristupom ujedno se olaksava, pre svih, liderima kosovskih Albanaca da pristupe Sporazumu, jer time "samo" ulaze u pregovaracki proces ne odricuci se proklamovanih politickih ciljeva.

Bitne opste odlike Predloga sporazuma su da je on "okvirni i prelazni", odnosno da nije sveobuhvatan niti je trajnijeg karaktera. "Teritorija", kako se Kosovo naziva u Predlogu sporazuma, bi imala svoju skupstinu i izvrsnu vlast, sudstvo i lokalnu policiju odgovornu za odrzavanje javnog reda i mira, dakle ono sto od prilike predvidja dokument o "Specijalnom statusu" Lorda Karingtona iz novembra 1991. godine. Noviteti u americkom Predlogu sporazuma u odnosu na taj dokument su Predstavnik (u stvari to je predsednik koji se bira neposredno i koji bi zastupao i potpisivao sporazume u ime Kosova), Ombudsman, ( osoba koja bi nadgledalao implementaciju Sporazuma, posebno u vezi sa pravima etnickih zajednica), Administrativni departmani, odgovorni za implementaciju odluka Kosova i kad zatreba saveznih i republickih organa...

Od posebnog znacaja je odredba kojom se pruza mogucnost opstinama koje se definisu kao osnovne upravne jedinice, da sporazumno mogu formirati samoupravne regione koji bi se sastojali od vise opstina, sto aludira na stvaranje etnickih regiona koji bi se u slucaju scenarija podele prikljucili "svojima". Na aluzije u tom pravcu ukazuje odredba koja predvidja da se jedan deo Skupstine Kosova sastoji od odredjenog broja delegata koji ce biti birani pod neposrednim medjunarodnim nadzorom, a odredjeni broj birace etnicke zajednice shodno svojim procedurama.

Predlogom koji se odnosi na dopunska prava etnickih zajednica pokusava se, da se izadje u susret pre svih srpskoj, a zatim i drugim etnickim zajednicama koje strahuju za svoju sudbinu u slucaju promene statusa Kosova i Metohije. Medjutim, etnicki princip koji dominira u Predlogu takodje ukazuje na pravac bezbolnije podele u slucaju da projekat zajednickog zivota propadne. Pripadnici etnickih zajednica uzivace dopunska prava. Naime, svaka etnicka zajednica ce, prema sporazumu, imenovati Nacionalni savet koji ce upravljati poslovima zajednice na teritoriji. Svaki savet bi osnovao i svoje izvrsne organe.

Fakticki, to bi bili organi osnovani na etnickom principu koji bi vodili racuna o dopunskim pravima etnickih zajednica. Predlogom sporazuma se predvidja da savezni i republicki organi ne bi mogli da uticu ili da se mesaju u rad organa na Kosovu, koji ce raditi u okviru svojih kompetencija. Borba za kompetencije bice kljucna, kako je to predvidjeno Predlogom, posle 3 godine, kada se sporazum bude ponovo "sustinski razmatrao". To je izgleda formula za dalje odrzanje na vlasti srpskih potpisnika i za dalju podrsku SAD i EU albanskim potpisnicima, jer dok se sporazum ne bude sustinski ponovo razmatrao njegov garant ce biti oni koji su ga potpisali: Milosevic i Rugova.

Albanska strana vrlo brzo je izasla sa primedbama koje su po obimu vece od samog americkog Predloga, a zatim i sa svojim predlogom: Kosovo - treca federalna jedinica. S obzirom na stanje na terenu, situaciju u Albaniji i regionu uopste, i stavove "medjunarodne zajednice" da je jednostrana promena granica neprihvatljiva - ovaj predlog kosovskih Albanaca moze se smatrati maksimalistickim u ovom trenutku. Fakticki to je predlog o stvaranju drzave cija se nezavisnost odlaze na odredjeno vreme. Predlog kosovskih albanaca zasniva se na dve pogresne interpretacije: pravnog statusa Kosova u okviru SFRJ i na znacaju referenduma o nezavisnosti 1991. Naime, Kosovo po ustavu iz 1974. jeste bilo element federacije, ali ne i federalna jedinica kako to tumace autori predloga.

Sto se referenduma tice on nije nista drugo do pokrice za jednostrano otcepljenje sto medjunarodna zajednica ne uvazava i sto je jos vaznije, volja izrazena na referendumu ne moze biti iznad sirih interesa medjunarodne zajednice: mira i bezbednosti u regionu. A procena je medjunarodne zajednice da bi siri interesi bili ugrozeni jednostranim sprovodjenjem referendumske volje kosovskih Albanaca na koju se pozivaju predlagaci. Primer koji pokazuje podredjenost referendumske volje visim interesima medjunarodne zajednice su Alandska ostrva koja su ostala u sastavu Finske i pored izrazene gotovo jednoglasne referendumske volje vise od 95% stanovnika ovog arhipelaga da se prikljuce Svedskoj. Osim toga, kosovskim Srbima se u okviru novog statusa nudi ono sto se kosovskim Albancima nudi od strane Srbije, a sto oni smatraju nedovoljnim.

Vladajuca koalicija u Beogradu, inace, jos ne obelodanjuje niti platformu niti predlog sporazuma sa kosovskim Albancima, niti primedbe na americki predlog pa se, s obzirom na njihove dosadasnje stavove, samo moze nagadjati da ce osnova biti sadasnji ustav Srbije uz neke moguce izmene. To bi takodje, kao i u slucaju kosovskih Albanaca i njihovog predloga, bila pocetna varijanta za pregovore koji slede ili prilog uz potpisivanje americkog predloga. Ono sto ce prethoditi potpisivanju sporazuma ili ce morati odmah da se sprovede posle njegovog potpisivanja, jeste normalizacija stanja na terenu: obuzdavanje OVK i ofanzive srpskih snaga i povratak raseljenih u svoje domove.

Medjunarodna zajednica trazi ovih dana od srpskog rezima odlucnije nego ranije, a preti se i NATOM, povlacenje specijalnih snaga i vojske, dok OVK svojim akcijama i politickim proglasima daje povod i opravdanje srpskim snagama da se ne samo ne povlace nego i da nastavljaju sa ofanzivom. Jedna od najzescih vodi se ovih dana u predelu Suve Reke i procenjuje se da sa obe strane ima stotinak zrtava. Odnos snaga (OVK i drzavna vojska i policija) jedino bi mogli izmeniti udari NATO-a koje podrzavaju i albanske partije i OVK, pa pojedini ovdasnji analiticari, verbalno i oruzano provociranje srpskih snaga od strane OVK tumace stvaranjem dodatnih argumenata za medjunarodnu vojnu intervenciju na Kosovu.

Medjunarodna zajednica doduse, osudjuje i albansku stranu i u Rezoluciji o Kosovu Saveta bezbednosti insistira se da "lideri kosovskih Albanaca osude sve teroristicke akcije" i da odbace nasilje. Neuspeo pokusaj SAD da pacifikuje ili bar politicki kontrolise OVK medjutim, uveliko komplikuje situaciju na Kosovu. Cinilo se da dolazak Adema Demacija na politicko celo OVK moze nesto promeniti, no pokazalo se da se promenio on, a ne OVK - njegove izjave su postale radikalnije i usmerene na nastavak oruzane borbe. Osim toga, pitanje je da li je on uopste i kontrolisao celu OVK ili samo jedan njen deo? To pitanje se narocito namece posle njegovog povlacenja iz javnog i politickog zivota zbog "zdravstvenih razloga". Neki to vezuju za americke pritiske, a neki za neposlusnost OVK koja i dalje kidnapuje, ovog puta i predstavnike albanskih stranaka na Kosovu. U svakom slucaju rat na Kosovu i dalje traje- izbwglica i popaljenih sela je sve vise.

Zoran Lutovac (AIM)