TERORIZAM ILI PREDIZBORNA NAMESTALJKA?

Malo ko je u Makedoniji poverovao u skorasnje policisko saopstenje da su sluzbe Ministarstva unutrasnijh poslova u koordiniranoj akciji uhvatili "osumnjicenu organizovanu grupu" koja je osim svercerskih aktivnosti sa oruzjem i municijom, bila organizator i izvrsilac 8 bombaskih napada u vise gradova od decembra prosle godine. Medjutim, jos manje njih se potrudilo da pogleda sta stvarno policija nudi kao dokaze za svoju tvrdnju.

AIM Skopje, 24.09.1998

Kada u julu mesecu izvrsena tri zadnja koordinirana teroristicka napada u Skopju i Kumanovu, makedonska javnost je bila ogorcena. To su bili 6, 7 i 8 napad po redu pocevssi od decembra prosle godine kada je nepoznato lice, ili vise njih, postavila privredni eksploziv ispred zgrade osnovnog suda u Gostivaru (60 km jugozapadno od Skopja), a policija jos nije imala nista vise da saopsti javnosti osim nezvanicnog ukazivanja na tip eksploziva i nacin aktiviranja.

Cini se da se upravo u ovoj cinjenici nalazi jedno od vise objasnjenja zasto je ta ista javnost reagovala maltene freneticno kada je 19 septembra MUP Makedonije saopctio da se u koordiniranoj akciji (Skopje, Kumanovo, Tetovo, Gostivar, Kicevo i Struga) sluzbe ministarstva uhvatili "osumnjicenu organizovanu grupu" svercera oruzja municije i eksplozivnih materija, koja je u isto vreme osumnjicena kao izvrsilac teroristickih napada u vise gradova zemlje od decembra 1997 i u toku ove godine. Saopsteno je da su prilikom akcije uhapseni Kemal Saciri iz Skopja, Granit Osmani i Arif Arifi iz Kumanova i Fatmir Limani iz Kiceva, dok su tri lica u koja se isto tako sumnja, u begstvu. Zatim je navedeno da su svi uhapseni, osim Sacirija, studenti Tetovskog univerziteta na albanskom jeziku (radi vec 4 godine bez dozvole vlasti i to pitanje je generator stalnih razmirica u medjuetnickim odnosima u Makedoniji), kao i to da je prilikom pokasaja za pretres doma Limanija ubijen njegov otac Becir Limani, koji je pogodjen od policiskih specijalaca nakon sto je pripretio da ce aktivirati rucnu granatu (oficijalno sapostenje koje porodica Limani demantira).

Saopstenje makedonske policije je odmah obislo zemlju i region. Dnevne novine koje izlaze u Skopju objavili su vest sa naslovima da su uhvaceni bombasi i retko ko je postovao sistemski (ustavom pre svega) ugradjenu "prezumpciju nevinosti" po kojoj niko nije kriv dok se ne dokaze suprotno. Samo su nove dnevne novine "Makedonija Denes" i mozda "Dnevnik" imali obzira i malo vise takta u prezentovanju policiske vesti.

Medjutim, 6 dana nakon hapsenja, pazljivom analizom novina i ostalih medija jasno je da Ministarstvo unutrasnjih poslova u stvari nema dovoljno dokaza za delo terorizam protiv "osumnjiccene grupe" i da bar zasad jedino raspolaze zaplenjenim oruzjem, municijom i par eksplozivnih sprava. Tako, skopski provladin "Vecer", koji svaki dan posvecuje prilicno prostora ovoj temi, 23-ceg septembra pise da je "sudeci po karakteru dela za koje su osumnjiceni da su ih izvrsili, logicno je za ocekivati da ce pored krivicnog dela nedozvoljivo drzanje oruzja....da odgovaraju i za terorizam". A zatim nastavlja "da se ocekuje" da ce se cetvorica pritvorenih "tovariti i za krivicno delo terorizam nakon pribavljenih dokaza u istraznom postupku".

Skopska privatna televizija "A-1" je iste veceri objavila "da se ocekuje" da protiv jednog od uhapsenih, Fatmira Limanija za koji dan budu podignute tri optuznice, sve oko terorizma, medjutim da zasad nema nista protiv ostalih. Pozivajuci se na visoke policiske funkcionere, TV A-1 je dodala da policija jos traga po ostalla tri lica u begstvu, kao i to da je MUP bio na tragu ove grupe jos pre godinu dana, ali da je "prikupio dovoljno dokaza tek prosle nedelje".

Pre njih, drzavna televizija je u glavnom Dnevniku pozvala pomocnika skopskog javnog tuzioca Sterju Zikova koji je neuobicajeno odbegavao da odgovori postavljenim pitanjima kakvim dokazima raspolaze tuzilastvo, priznajuci pri tom da raspolazu "dovoljno dokazima da zapocnu istrazni postupak" i "da se nadaju da tokom istrage dodju do ostalih dokaza". Zikov medjutim nije naveo oko cega: dali oko svercovanja oruzja ili oko terorizma. U stvari bilo je dovoljno samo pazljivo procitati dugacko policisko saopstenje u kojemu policija priznaje da u stvari ima samo indicije i nista vise: "Obezbedjeni su i drugi indikatori koji idu u prilog osnovanoj sumnji o njihovu (uhapsenih) involviranost u teroristicke akte".

Jos vise ulja na vec upaljenu "vatru" koja se zapalila nakon hapsenja dolio je samo dva dana kasnije prvi sef prve makedonske "C.I.A." g.Vlado Popovski. Direktor "Obavestajne Agencije" Popovski, prestavljajuci novu (prvu) zgradu sluzbe koja je pocela da se konstituise prosle godine, na press - konferenciji doslovno je rekao da "smatramo" da u Makedoniji Oslobodilacka Vojska Kosova ima svoju infrastrukturu, "ali mislimo" da se nece siriti niti aktivirati pre svega zbog veoma razlicitog politickog stanja u Makedoniji za razliku od Kosova. Svoj optimizam on je potkrepio tezom da Albanci u Makedoniji imaji mogucnosti da se artikulisu u sistem preko institucija i da je to dovoljno da se "ohlade", kako je rekao, neke "uzavrele" glave.

Ova izjava je bila dovoljna da mediji, opet najvise drzavni, bez rezerve izadju sutradan sa naslovima da OAK ima "ssvoje sstrukture u Makedoniji". Opet niko, osim (opet) "Makedonija Denes" nije napravio finu distinkciju izmedju reci "znamo" i reci "smatramo" koja je bila izgovorena od g. Popovskog. Naprotiv, svi su vec povezali ovu izjavu Popovskog sa hapsenjima izvrsenim dva dana ranije i vec proglasili uhapsene za clanove OAK-a. I opet niko nije obratio paznju na drugu izjavu Popovskog, da nemaju dokaza da su uhapseni clanovi neke strane ratno - politicke organizacije, ali da su sigurno, "ako ne clanovi, ono bar simpatizeri" i da on (Popovski) ne iskljucuje da su "porucioci teroristickih napada clanovi takve organizacije" (misli na OAK). A, opet, niko nije pitao Popovskog zasto on odgovara na ova pitanja kad je celu istragu vodila "Direkcija za Bezbednost i Kontraobavestavanje" koja je samo delumno nezavisna, a inace je sastavni deo MUP-a.

Sve ovo se da lako objasniti ukoliko potsetimo da su za prva tri od ukupno osam teroristickih napada odgovrnost preuzela OAK u svom saopstenju br. 41. pocetkom januara ove godine, navodeci da su izvrsena bombaska napada u zoni broj dva (Makedonija) koja je pod operativnim delovanjem grupe OAK. Ovo saopstenje koje je odmah objavljeno u Makedoniji unelo je strahovanja u javnost, a tadasnja oficijalna reakcija vlade preko svog portparola i nezvanicna reakcija Policije bila je da ne veruju u saopstenje i da nemaju podatke po kojima OAK je aktivna i u Makedoniju.

Ali tokom vremena, sve vise pretstavnika Oslobodilacke Vojske, kao i sve vise pretstavnika Albanca u Makedoniju neodgovorno su podgrevali atmosferu da OAK deluje i na ovom prostoru i da je zadatak te organizacija da ujedini Albance Zone 1 (Kosovo), Zone 2 (Makedonija) i Zone 3 (Sandjak i Raska) u jednu drzavu koja bi se zatim ujedinila sa Albanijom. Zbog ovakvih izjava, teza da OAK postoji i deluje u Makedoniji bila je bliska javnosti.

Ukoliko se analiziraju pojedinaccno svi teroristicki napadi u Makedoniji od decembra prosle do jula ove godine (8) moze se doci do veoma neizbalansirane podatke, osim jednoga: U svim napadima, iako neki od njih i veoma "bucnim" nije bilo ljudskih zrtava. Nema sumnje da je taj tip teroristickih napada upravo bio i tako organizovan i izveden. Podmetnute su bombe ispred 4 policiske stanice, u krugu (doduze na samom rubu) kumanovske kasarne, ispred zgrade Gostivarskog suda, ispred Direkcije glavnog izdavaca u Makedoniju "Misla" i na medjunarodnoj zeleznickoj pruzi Atina - Budimpesta na izlazu iz Kumanova, i to neposrednno pre no sto je dosa voz.

Neke od ovih bombi su bile slabe i bez vecih materijalih steta ( pruga i Kasarna). dok su u nekima nastradali po najmanje pet automobila i stakla okolnih zgrada u radijusu od 500 metara. Policija nikad zvanicno, osim oko januarskih napada na policiske stanice u Prilepu i Kumanovu, nije saopstila tip eksploziva. Tada je policija preko lokalnog tuzioca u Prilepu obavestila da su bombe sacinjene od privrednog eksploziva, takozvanog amonala i malo vojnog eksploziva - trotila. Ova kombinacija nikad nije potvrdjena (isto kao ni kombinacija sastavnih delova eksploziva prilikom atentata Gligorova, u oktombru 1995), ali ni demantovana. Medjutim neoficijalno se saznaje da su zadnji napadi, barem onaj u Skopju izvrseni plasticnim visoko kvalitetnim eksplozivom.

Nacin sastavljanja bombi takodje je bio cudan. Nekada su eksplozivna punjenja bila prejaka, nekada, kao na pruzi, nisu se cak mogla videti ostecenja. Civilni i policijski eksperti u Skopju slozili se oko jedne stvari: izvrsioc ovih dela, zeleo je da ostavi utisak amatera zbog zavaravanja tragova.

Iako postoje razlozi za sumnju u tvrdnje makeodonske policije, pre svega zbog losih iskustva od bliske i malo vece proslosti, ne treba unapred da se odbacuje mogucnost da ova sluzba uistinu ima indicije po kojim auhapseni su mozda stvarno pocinioci teroristickih napada. Ali u tom slucaju, postavlja se pitanje zbog cega je akcija policije izvedena prevremeno, na sta navodi nedostatak dokaza za podizanje optuznica za ovo delo protiv svih uhapsenih, osim za dela sverca i skladiranje oruzja i eksploziva?

Ukoliko se, kao sto kaze policija, nekoliko meseci prati trag ove grupe, zar nije mogla da radi jos malo na prikupljanju neophodnih dokaza za cvrstu optuznicu, cime bi postigla u prilicno vecoj meri pozitivnih efekta u drustvu, kao sto je makedonsko, optereceno velikom dozom nacionalnih kompleksa sa svih strana.

Mozda se najbolji odgovor ove dileme nalazi u predizbornom periodu u kome se nalazi Makedonija. Nije daleko pameti da su policiske i bezbednosne strukture dobile naredjenje od svoga sefa, Ministra Tomislava Ccokrevskog (clan vladajuce stranke) da "izadju" sa onim cime raspolazu, kako bi Socijaldemokratski Savez premijera Branka Crvenkovskog, dobio jos neki poen u prilicno istancenom kontu kada se govori o potezima njegove vlade protiv kriminala, droge i terorizma. Ne zabaravimo da je njegov vladajuci aparat jos nemocan pred pitanje ko je 1995 pokusao ubiti predsednika Kiru Gligorova automobilom - bombom u centru Skopja. Znaci neka policija izadje pred javnost, a o dokazima videcemo sta imamo i cime rasopalzemo. Dok to traje izbori ce proci, a ostaje utisak da je njegova vlada evo razbila teroristicke grupe i opasnost po bezbednost zemlje.

Cak i ovakvi metodi su razumljivi, jer ponekad se koriste i u daleko razvijenim demokratijama , a kamo li u balkanskim tranzicionim drstvima. Medjutim to ne umanjuje znacaj osnovne dileme: je su li uhapseni pocinioci teroristickih dela ili pak su samo sakupljaci oruzja i eksploziva za ciljeve koji su i van ove drzave? Jer njihovo izvodjenje pred sud sa "kilavim" ili polumontiranim dokazima moze da nanese drzavi mnogo vece zlo. Kao, recimo, zadovoljstvo onih pravih organizatora i terorista, koji zadovoljno negde trljaju ruke i cekaju rezultate parlamentarnih izbora i razvoj dogadjaja na Balkanu, posebno na Kosovo i Albaniji za da bi potom resili sta ce dalje.

AIM SKOPJE

TEOFIL BLAZEVSKI