ALBANCI CE GLASATI "KOMUNISTICKI"

AIM Skopje, 23.09.1998

Ima milon razloga zbog kojih se koalicija dveju najrelevantnijih albanskih partija-PDP i DPA (Partija demokratskog prosperiteta i Demokratska partija Albanaca) moze smatrati kao "nametnuta" i kao jedini ocekivani potez celnika ovih partija. Cak i ako se izuzme najprozaicniji, da razjedinjeni gube najmanje cetiri do pet poslanicka mesta, ostaje onaj najocigledniji razlog: iz dosadasnje njihove bespostedne medjusebne borbe, najvise su iskoristili oni koji su funkcionisali po sistemu "odlozi probleme Albanaca dok se svo njihovo strpljenje ne potrosi". Odnosno, princip otvoriti Pedagoski fakultet nakon sto ti neko u Tetovu osnuje univerzitet, doneti zakon za upotrebu zastave nakon sto dovedes stvari do toga da ti poginu gradjani i t.d., bio je moguc medju ostalog i zbog toga sto su vladajuci ljudi iz partije Crvenkovskog znali da tabori Alitija (Abdurahman Aliti, celnik PDP) i Djzaferija (Arben Xhaferi, celnik DPA) biju "barjaktarsku" bitku ko ce staviti pod svoju "kapu" Albance u Makedoniji.

Neozbiljna objassnjenja o razlozima koji su doveli do "homogenizacije" albanskog politickog faktora u Makedoniji, najcesce zavrsavaju podvlacenjem kosovske krize i konfuzne situacije u Albaniji, sto svakako jesu faktori koji imaju uticaja na politicko raspolozenje ovdasnjih Albanaca. Ali, pri tome svi zaboravljaju da su osnovni razlozi zbog kojih Albanci u Makedoniji jos dugo nece moci "osetiti" blagodeti visepartizma, nego ce glasati onako kako im odredi "majka partija" - "domaceg porekla". Ono sto Albancima ne dozvoljava da se oslobode iskustva "monopartizma", jeste, uz ostalo, i cinjenica da su njihova trazenja jos uvek u sferi etnicke prirode:obrazovanje, jezik, adekvatno zastupljenost u drzavnim institucijama, sto ne znaci da u drugim oblastima oni ne dele sudbinu ostalih sugradjana. Odnosno, kod albanskih partija se gubi smisao pozicije i opozicije u okolnostima kada su Albanci u sustini na marginama drustvenih tokova, pocinjuci od njihove zastupljenosti u drzavnim institucijama (recimo u MUP-u ima ih oko 3%), pa sve do odlucivanja o tome po kojim ce standardima biti obrazovana njihova deca. Sve ovo rezultuje i banalnom cinjenicom da u vreme kada se dele besplatni udjbenici, ucenici albanskog entiteta nemaju skolske lektire i imaju udjbenike "monistickog kroja" u kojima se izvitoperuje njihov maternji jezik, tako da toponimi nisu po standardima albanskog literaturnog jezika, vec po onim makedonskog.

Zbog toga, razlozi zbog kojih Albanci na ovim parlamentarnim izborima nece birati, vec ce samo glasati kao u vreme kada su izabranike odredjivali neki centralni komiteti, ne kriju se samo u "vanjskim" faktorima, vec u istini sto je demokratizacija Makedonije jos na nivou etnicki podeljenih politickih kampova. Ili jblaze receno - na zacetku osnivanja pravih gradjanskih partija i izgradnje gradjanskog drustvenog uredjenja. U nekim oblastima, "demokratska" Makedonija, Albance (i ne samo njih) je dovela pozicije da se boje partijske rascepkanosti, da se koncentrisu na vracanje cak i onih prava koja su uzivali u vreme "mracne proleterske diktature"(upotreba jezika i dr.). Jer, od obecanja "mudrog" Predsednika drzave i "gradjanaski" orijentisane vladajuce partije SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije na celo sa Branko Crvenkovskim), "dobili" su jedan univerzitet van obrazovnog sistema zemlje koji umesto da se legalizuje i bude pod kontrolom adekvatnih drzavnih institucija, vec petu godinu funkcionise kao da je privatno vlasnistvo Fadila Sulejmanija (rektor Tetovskog Univerziteta), dobili su jedan zakon za upotrebu zastave koji je SDSM naplatio u Gostivaru masovnom tucom svega sto u svom etnickom predznaku ima slovo "A". Dobili su i podignuti palac premijera njihove drzave kao cestitku upucenu kordonima policajaca za dobro obavljeni posao u Gostivaru (rec je o julskim dogadjajima u Gostivaru kada je policija upala u opstinsku zgradu da skine do tada nezakonski istaknute zastave) koji je zavrsio sa tri zrtve, stotine prebijenih i maltretiranih gradjana, palac koji je trebao da im obznani gde je mesto albanskim ministrima u vladi, a Albancima da posluzi kao poslednja lekcija da shvate da za njih demokratija znac bezpogovorna poslusnost. Iz cega se videlo da su "albanski problem" u Makedoniji trebali resiti oni kojima je to bila najrentabilnija "investicija" u prikrivanju ostalih nedostataka drzave koju su promovisali kao gradjansku, a temelje joj izbetonirali potticanjem etnickih animoziteta. U celoj toj igri kadarcici albanske PDP-a su bili uhvaceni kao "zzedne kamile" kraj otrovnog izvora: ni su ni za to da se napiju, niti da produze put jer ce im kraj biti isti! Zato su uostalom, u zavisnosti od politickog raspolozenja SDSM-a, i svojih biraca, najavljivali napustanje ili ostajanje u vlasti, cime su dali los srimer i dokompletirali su lekciju koja je Albancima obznanila da je za njih svejedno ko ce ih pretstavljati u najvisljim drzavnim institucijama, i da je jos uvek rano da napuste recept, "glasaj za svoga, pa makar on bio i kamen o koji se cesu magarci kad idu na pasu!

Razume se, u pluralno otvorenom drustvu, nije moguce da se pozitivno odbrani teza etnickog pregrupisanja politickih partija. Ali je takodje, naivno govoriti o demokratiji, u zemlji u kojoj se izazivaju razno-razne medjuetnicke tenzije iza kojih su pritajeni svi promasaji, uvek kada nedostaje politicke hrabrosti da se pronadju adekvatana resenja. Govoriti o demokratiji u kriznim podrucjima i drzavama, isto je kao i verovati da se najuspesnije modne revije odrzavaju po starackim domovima. Ima mnogo spoljasnih razloga zbog kojih ce Makedonija i dalje biti blize tome da bude "trening poligon" za zapadne armije i njihove politicare-pripravnike ili "nosac aviona", nego prava demokratska drzava, ali to jos uvek ne znaci da ne treba iskoristiti vreme da se nadograde drzavne institucije koje ce apsorbovati i amortizovati sva pozitivna kretanja u jednoj multietnickoj, multikulturnoj i multikonfesionalnoj zajednici.

Sudeci po reakcijama albanskih intelektualaca i nekih partijskih ogranaka PDP-a i DPA , nije da Albanci ne znaju da ce na ovim izborima biti samo glasacka massina, da nece birati vec da ce sprovoditi partijske direktive. Nije da ne znaju da je koalicija njihove dve najrelevantnije partije po malo je odraz apetita onih koji su se osladili vlasti, pa im je sad najvazniji "nacionalni" interes da spase glavu, i da se nastave sladiti onim sto nudi pozicija biti u blizinu beneficiranih centara, kao i onih koji su shvatili da su potrosili skoro sav kapital samo da bi prosetali narod gradskim ulicama, pa sad vise nemaju snage da mitinguju. Cini se da sve to Albanci znaju, isto kao sto znaju da je takav koalicijski koktel najbolja mogucnost da se eliminisu svi neposlusni i svojeglavi, da "jednopartizam" vodi ka ojacavanju raznih "politickih sekti", ali oni znaju i to da se njihova drzava prema njihovim opravdanim zahtevima ponasa kao prema sredstvu za manipulisanje, dakle ne onako kako bi trebalo biti u drustvu u kome realizacija prava ne zavisi od grupnog simbola.

Uostalom, nije moguce da Albanci ne znaju da su za njihivu politicku homogenizaciju najzasluzniji upravo oni koji je sada napadaju i poducavaju tome koje su blagodeti pluralnog drustva. Za homogenizaciju Albanaca, posebnu zaslugu imaju politicki centri koji su posredstvom drzavnih medija na makedonskom jeziku redovno "dezzurali" nad "dobrobiti" Albanaca, ukazujuci im na vreme ko su im "radikali" a ko "konstruktivci". Cini se da je i to dovelo Albance u situaciju da prihvate i "jednopartizam" koji su im ponudile njihove dve najrelevantnije partije. Dakle dopustili su da Aliti i Djzaferi bez velikih glavobolja odrede ko su "najdostojniji" zastitnici albanskih prava i da pri tom docekaju izbore pijuci kafu po tetovskim cajdzilnicama, cime ce imati mogucnost da odgonetnu da mozda nisu uspeli da izgrade jake i profilisane partije, ali su zato omogucili nekim svojim supartijcima da partijski amblem upotrebe da bi zaokruzili svoje porodicne i prijateljske politiccke "dinastije" nad kojima cini se celnici ove dve partije nemaju nikakvu kontrolu. Znaci, dok partije sa makedonskim etnickim predznakom vode bitku u neizvesnosti koja ce kako proci na izborima, Aliti i Dzaferi mogu jos sutra da objave imena onih koji ce biti na platnom spisku Skupstine Makedonije. U medjuvremenu, koalicija im ostavlja sirok prostor da urazume neposlusne supartijce i ogranke koji ne prihvataju diktat odozgo, i koji uostalom nisu shvatili da se partije ne bi ni formirale kad bi njihov cilj bio da clanstvo dejstvuje svojeglavo, i da se udruzuju medjusobno ne onda kada je lose narodu, vec kada im rejting pocne blediti. Ali, ova je koalicija i njih i vecinu Albanaca u Makedoniji upozorila da budu obazriviji sa onima koji zele da ih obuku u jednobojnu uniformu, jer ta uniforma moze da bude isuvise ruzzna i opasna ako se iza proklamisanih uzvisenih etnickih ciljeva kriju tendencije da se uvede jednoglasnost kako bi se lakse realizovali apetiti onih koji smatraju da se politicke ambicije Albanaca u Makedoniji, mogu svesti samo na nekoliko dobijenih kontingenata za turske proizvode i dozvole za otvaranje benzinskih pumpi. Kako i da je, bice sve u redu ako se /ova/ stvar zavrsi samo urazumevanjem neposlusnog partijskog clanstva, ali ce biti veoma lose ako se neko seti da ovu koaliciju upotrebi kao "filijalu" koja ce dodeljivati "sertifikate" o etnickoj cistokrvnosti i o diskvalifikovanju svih onih koji imaju averziju prema nametnutom jednoumlju.

AIM Skopje

KIM MEHMETI